U savremenoj ponudi mnogobrojnih rešenja za izlečenje našeg unutrašnjeg bola i zaraslog nezadovoljstva pitanje je koje je pravo i da li je moguće da se tih osećanja oslobodimo. Naći pravi lek protiv te stege koja nas stalno prati i tišti potreba je svih onih koji iskreno žele da poprave svoje duševno raspoloženje.

Najbolja prijateljica

Kada nam je teško u životu, najlogičnije je da se latimo telefona i zovemo prijateljicu, baš nju koja nam je bliska, koja će nas shvatiti. Mnogobrojne studije potvrdile su da su žene spremnije da svoje duhovno stanje javno iskažu, bolje ga prepoznaju i ne vole da svoja osećanja bacaju pod tepih. Muškarci su zatvoreniji, što ne znači i manje osećajni, ali svoje emocije kao da prepuštaju stihiji, a duhovno nezadovoljstvo najradije nadoknađuju materijalnim uspesima i zadovoljstvima.

Tako se mi sastanemo sa prijateljicom na kafi i slatko se ispričamo. Ona je dugogodišnja drugarica, dobro nas poznaje, osoba je od poverenja, dobar slušalac i savetnik i može naš problem da sagleda mnogo bolje od nas samih. Njena slika naše emocionalne situacije, čini nam se, nekako je objektivnija, tako da ona zna da osmisli pravi plan za rešenje našeg problema. Zadovoljstvo je veliko.

Osetićemo rasterećenje jer smo dobili potvrdu svojih namera, osujećenosti i emocija. Pomislimo, kafa sa drugaricom, to je prava stvar. Ipak, tuga se ubrzo vraća, bol je još jači, a duša i dalje pati. Shvatamo da je olakšanje bilo samo trenutno, da se bol vratio. Šta sad? Da je zovemo opet? Naravno da možemo, jer ona je prijatelj, a prijatelji se u nevolji poznaju. Ona će razumeti, plakati sa nama, potvrđivati naše viđenje stvari, smisliti predlog za rešenje. Ali to naše teško stanje u jednom trenutku počinje da opterećuje i njen život. Shvatamo da ona posustaje i da više nije u stanju da nam da dovoljno utehe.

Kafa sa prijateljicom je ritual druženja, dobronamernog savetovanja, ali zašto ta prijatna i iskrena situacija sa nekim u koga imamo poverenja ne može da izleči naše turobno stanje?

Nastavak članka