„U svetu koji je nepredvidljiv i stalno postaje sve kompleksniji, ono što je najvažnije nisu koeficijent inteligencije, snaga volje ili uverenost u ono što znamo - najvažnije je kako se nosimo s onim što ne razumemo", piše Jamie Holmes u svojoj knjizi "Besmislenost - Moć neznanja". Sposobnost nošenja s neizvesnošću puno govori o nama.
Jasno i poznato
Neke su nam stvari jasne i sigurne pa tako znamo, na primer, da poslovna zgrada u susedstvu neće sutra nestati ili u kojoj ćemo prodavnici kupiti određene namirnice. Poznajemo smisao za humor najbolje prijateljice i ulice grada u kojem smo odrasli. Puno toga s čime se svakodnevno susrećemo jasno nam je i poznato. Međutim, jednako tako, zbog nedostatka iskustva i informacija stalno se susrećemo i s neizvesnošću, neznanjem i nesigurnošću.
Jedan dan mogu se pojaviti nejasnosti u vezi sa sprovođenjem novog poslovnog projekta. Drugi dan možemo da osetimo nesigurnost kad je reč o vaspitanju deteta. Treći dan može nas obuzeti osećaj neizvesnosti dok razmišljamo o budućnosti s partnerom. Sve te (i mnoge druge) nejasnosti, nesigurnosti i neizvesnosti deo su života i nemoguće ih je izbeći.
Nemogućnost tolerisanja neizvesnosti
Početkom dvadesetog veka psiholog Else Frenkel-Brunsvik istraživala je fenomen koji je nazvala nemogućnost tolerisanja neizvesnosti. U jednom od svojih eksperimenata ispitanicima je pokazivala niz skica psa koji se postupno, deo po deo, pretvarao u mačku. Ispitanici koji nisu bili u mogućnosti tolerisati neizvesnost istrajali su u tvrdnji da je mačka i dalje pas iako je promena bila očita.
Na temelju svojih istraživanja Frenkel-Brunsvik je zaključila da je tolerancija neizvesnosti znak psihičkog zdravlja. Tom je tvrdnjom kontrirala nacističkom psihologu Erihu Jaenschu koji je smatrao da je znak mentalnog zdravlja upravo suprotno - potpuna uverenost koja ne dopušta ni trunku sumnje.
Vezanje uz 'sigurnu' varijantu
Frenkel-Brunsvik je svojim eksperimentom pokazala do koje mere rigidnost, ne samo osiromašuje, već znatno iskrivljuje percepciju. Zbog nemogućnosti prihvatanja nejasnosti i nesigurnosti (je li reč o psu ili mački?) um ostaje vezan uz „sigurnu varijantu" koju je moguće zadržati jedino negiranjem velikog dela realnosti.
Sagledavanje situacije iz svih mogućih uglova, predviđanje budućnosti, odmeravanje kratkoročnih i dugoročnih posledica svih mogućih odluka - sve to budi anksioznost. No, to ima i svoju suprotnu, prijatnu stranu. Kad gledamo film, privlači nas i uzbuđuje upravo ono što ne znamo. Ne znamo kako će se priča razvijati, nije nam poznato kako će završiti i upravo zato smo uključeni, povezani s tokom događaja iz kojih pokušavamo iščitati smisao i iz delova stvoriti celinu.
Na koji način treba da se nosite sa neizvesnošću...
Slično je i kada posmatramo stvarnost. Smognemo li hrabrosti da otvorimo percepciju i uvažimo više informacija, primetićemo male promene i na psu koji se polako pretvara u mačku. Dopustićemo sebi mogućnost da je svet pun kontradiktornosti i uzeti u obzir sve što vidimo, a ne samo ono što se uklapa u našu unapred stvorenu sliku. Priznaćemo sebi nesigurnost, anksioznost, izgubljenost, a upravo to priznanje može da nam omogući otvaranje novog emotivnog polja - polja uzbuđenja zbog postojećih rizika i novih snaga koje u sebi moramo otkriti kako bismo se u neizvesnoj situaciji što bolje snašli.
Težiti razrešenju, od besmisla i haosa stvarati smisao i red sasvim je prirodno. Prirodno je želeti da se donese konačan zaključak i osećati se sigurnim u svoj izbor. Ako ne osećamo potrebu za rešenjem, ništa nećemo napraviti, nećemo se pokrenuti. Međutim, kad iz straha od onog što bi nam neizvesnost mogla doneti suviše žurimo, donećemo odluku na temelju premalo informacija i stvoriti sliku stvarnosti samo iz fragmenata.
Snalažljivost, fleksibilnost i kreativnost
Takva krhka percepcijska konstrukcija može opstati jedino ako je poduprta snažnim verovanjem, što stvara veliku samouverenost i potrebu da se vlastita stvarnost nameće kao istinita iako je zapravo samo jedna od subjektivnih percepcija. Upravo zbog svoje krhkosti, zbog neutemeljenosti na emotivnim procesima (prihvatanju anksioznosti, nesigurnosti, izgubljenosti) takva samouverenost traži potvrdu, istomišljeništva.
Na suprotnom polu od rigidnosti, jake samouverenosti i niske tolerancije neizvesnosti su: snalažljivost, fleksibilnost i kreativnost. To su naši unutrašnjii darovi koje dobijamo prihvatanjem neizvesnosti kao vitalnog dela života i dopuštanjem da frustracija - anksioznost, nesigurnost, izgubljenost - traje dok ne pronađemo rešenje koje će nam doneti dobar osećaj.
„U svetu koji je nepredvidljiv i stalno postaje sve kompleksniji, ono što je najvažnije nisu koeficijent inteligencije, snaga volje ili uverenost u ono što znamo - najvažnije je kako se nosimo s onim što ne razumemo", piše Jamie Holmes u svojoj knjizi "Besmislenost - Moć neznanja".
Nerazumevanje je, kao i neizvesnost, jedna od životnih konstanti. Ponekad ne razumemo kako treba odraditi neki deo posla ili zbog čega je školstvo takvo kakvo jeste. Katkada ne razumemo svog partnera, a ni sami sebe. S tim se nerazumevanjem nosimo na različite načine - neki od nas napadaju druge ne bi li prikrili vlastitu zbunjenost, jedni se srame i skrivaju, dok drugi grčevito prikupljaju informacije, a neki ih izbegavaju.
No, nerazumevanje može izvući na videlo i sasvim drugačija stanja. Kad ne razumemo, a s tim se nerazumevanjem dobro nosimo, može nas poneti želja za dubljim razumevanjem, može se pokrenuti naš istraživački duh. Ponekad je izuzetno oslobađajuće priznati sebi da neke ljude ili neka ponašanja nikako ne možemo razumeti. Prihvatanje nerazumevanja jedna je vrsta priznavanja poraza i ograničenosti uma. Samim time možemo ostvariti bolji kontakt s osećajima i osluškivati proces koji nas vodi do boljih zaključaka, boljih odluka, boljih načina da vratimo osećaj sigurnosti i dobrog smera.
Mačka ionako na kraju ostaje mačka, ma koliko snažno bilo nečije uverenje da je ona zapravo pas. Suočavanje s neugodnim osećajima - anksioznosti, izgubljenosti, nesigurnosti - neizbežno je. Samo je pitanje hoćemo li prihvatiti i sagledati situaciju u svim njenim složenostima, kontradiktornostima i promenama ili ćemo se iz straha od neizvesnosti čvrsto držati slike koja će se ionako razbiti.
Izvor: Sensa klub