Koliko se trenutno osećate slobodni? Da li znate da ograničenja koja vas sputavaju žive u vama, a ne u svetu koji vas okružuje? Istražite ih i oslobodite prostor za život kakav zaista želite.
Jedna od najtužnijih stvari koje iz neznanja ili straha možemo da uradimo jeste da podsečemo sopstvena krila. Neki se odriču slobode radi sigurnosti, neki da bi udovoljili bližnjima, neki zbog slike o sebi koju prezentuju drugima. Možemo kazniti sebe, zatvoriti se, ugušiti svoj glas, sputati svoje ideje na hiljadu različitih načina. Često to radimo automatski, iz neznanja, nesvesni kvalitetnijih izbora. Pri tom štetimo i sebi i drugima, jer sve dok ne izražavamo sebe slobodno, svet ostaje zakinut za jedinstvenu, autentičnu manifestaciju našeg bića.
Prema egzistencijalističkoj terapiji, filozofsko-terapijskom pristupu čiji su začetnici sredinom 20. veka bili Viktor Frankl i Rollo May, sloboda i čovek identični su pojmovi. Drugim rečima, mi jesmo sloboda kreiranja svojih života. Bez tog esencijalnog kvaliteta ne osećamo se dovoljno živim. Sputani iznutra, manje smo nalik ljudima, a više marionetama ili glumcima u maglovitom filmu zvanom život. Stvarnost prolazi, a mi gledamo. Svakodnevica nas nosi, a mi je ne doživljavamo. Kao da nas nekim čudnim manevrima zaobilazi iako činimo "sve što treba", odrađujući umesto živeći dragocene dane svog postojanja.
Mnogima prođe ceo život a da se ne zapitaju šta mogu da urade da bi se osećali slobodnijima. Naša priroda je takva da nam već sama po sebi zadaje određene okvire delovanja. Moramo da spavamo, moramo da jedemo, naša čula su ograničena. Telo je takvo kakvo jeste, dobili smo ga, malo šta možemo da učinimo da bismo promenili svoj fizički izgled, ali imamo priličnu slobodu izbora u vezi sa svojim odnosom prema njemu. Možemo da ga uništavamo i negujemo, ignorišemo i uživamo. Slično je i sa mislima i osećanjima. Svako od nas ima jedinstvene psihičke, fizičke i duhovne kapacitete koje može razvijati ili zanemarivati.
Život vredan življenja
Iz dana u dan suočeni smo sa odlučivanjem kakva ćemo osoba postajati. To su naizgled sitnice, detalji života... Hoću li prihvatiti ili odbiti poziv na kafu prijateljice koja me opterećuje svojim problemima? Hoću li uveče uključiti televizor ili otvoriti knjigu koja mi govori nešto o meni? Hoću li sačekati da prođe tuga zbog raskida veze ili ću nazvati bivšeg partnera i reći mu da ne mogu bez njega? Hoću li odvojiti dva dana samo za sebe ili ću na odmor poneti laptop? Hoću-neću – hoću-neću. Bezbroj odluka svakog dana. Naizgled malih, ali zapravo veoma važnih. Svaki delić mozaika značajan je za stvaranje celokupne slike života.
Jean Paul Sartre, još jedan od poznatih egzistencijalista, ističe kako je za sopstvene izbore potrebna predanost. Ako nismo predani istraživanju sebe i podizanju kvaliteta sopstvenog života, počinje da nas muči osećaj egzistencijalne krivice, praznine ili teskobe. Koren tih mučnih osećanja potiče iz temeljne odluke da nećemo birati. To znači da smo digli ruke od sebe i da u vezi s našim životom odlučuju ili drugi, ili sudbina, ili već nešto treće. Na taj način izbegavamo odgovornost, a time i same sebe.
Osećati se slobodnim i sposobnim da kreiramo život kakav želimo znači da treba da preuzmemo odgovornost za svoje postupke. Sloboda i odgovornost dve su strane iste medalje. Onaj ko ne zna da bude odgovoran, ne zna da bude ni slobodan. Prepuštajući se automatizmu okolnosti, zaboravljamo šta je, prema našoj iskrenoj proceni, vredno postojanje, život vredan življenja. S druge strane, prihvatanjem odgovornosti za postupke iz prošlosti stičemo snagu za slobodne i odgovorne izbore u budućnosti.
Dozvola za slobodu
Jedan od najvažnijih stepenika na putu ličnog razvoja jeste oslobađanje od ograničavajućih obrazaca ponašanja koje smo usvojili tokom detinjstva. Svako od nas odrastao je u specifičnim uslovima u kojima je dobijao i ono što mu treba i ono što mu ne treba. Kao svesnim, odraslim pojedincima nisu nam potrebne razne psihološke zabrane. Eric Berne, osnivač psihoterapijskog pravca zvanog transakcijska analiza, navodi čitav niz. Neke od njih su: zabrana na život, na mišljenje, osećanje, sreću, uspeh i razvoj. To su one slavne roditeljske izjave tipa: Bolje bi bilo da te nisam ni rodila; Nisi tu da misliš, nego da slušaš; Kad te dohvatim, imaćeš pravi razlog za plač; Veliko veselje uvek završi u suzama; Ne možeš ti to, nije to za tebe; Ne znaš ti šta je život, bolje ti je da uživaš dok možeš, i slično.
