Umetnost kritike

U zavisnosti od toga kakvog smo karaktera i na koji način smo formirani kao ličnosti, mi ćemo različito reagovati na kritiku. Kritika može biti afirmativna ali i destruktivna. Ona neretko nema veze sa stvarnim stanjem stvari, i često je odraz ličnog stanja našeg kritičara. Svaka kritika je subjektivna, obojena bojama našeg kritičara.

Kritičar je onaj koji uočava stvari, osoba koja nudi razuman sud ili analizu, valjan sud, tumačenje ili primedbu. Ovaj izraz opisuje osobu koja se slaže sa nečim ili je protiv nečega što je predmet interesovanja, o čemu se priča, onoga što je kritikovano.

Kritičari su profesionalci ili amateri koji redovno procenjuju ili opisuju performanse ili radove slikara, muzičara, naučnika, glumaca i uglavnom svoje kritike periodično objavljuju. Postoji sličnost između prijateljske podrške i korisne kritike. Kritika je od velike pomoći umetniku da prepozna ono što je slaba tačka u njegovom umetničkom izrazu, ali ona može biti kamen spoticanja i osuda u procesu stvaranja.

Kad tako postupate ljudima oko vas stavljate do znanja da nisu dovoljno vredni, da ne umeju to da urade kako treba. Ljudi ne vole da budu kritikovani. Što je još gore, mogu da vam poveruju, jer vi očigledno umete, umete da uradite, da kažete, pa valjda možete i da procenite ume li to neko drugi. I, kad vam poveruju vremenom počnu da odustaju od određenih poslova, namera, aktivnosti.

Ne ume nešto da očisti kako treba, da opegla, opere…? Odustaće od čišćenja, pranja, peglanja... Ne ume deci da pripremi „ljudski ručak”? Odustaće od pripremanja hrane. Ne ume da pazi na decu kako treba, da ih vaspitava kako treba? Polako će se povući, ograničivši svoje pokazivanje ljubavi možda na to što će naporno raditi i donositi novac u kuću ili na nešto drugo što „ume” da radi. Nisu „muške stvari” za nju? Uvek će čekati na njega da to obavi, a on će se onda žaliti na to da je s bespomoćnom glupačom. Vremenom, voljena osoba dođe i do zaključka da nije dovoljno dobra za vezu, pa odustane od veze. I oduševi se prvom osobom koja pokaže malo poštovanja prema njoj.

Um ne voli tišinu, jer je neograničena, bezlična i neodređena. Zato voli zvuk, jer je, slično kao misli, ograničen, izmerljiv i prilagodljiv. Um izbegava tišinu; zato jer tišina predstavlja za ego „zvuk” smrti. Buka ili stalno pričanje troši našu energiju. (iz knjige Tao Teh Ching)

PageBreak

Kritika i nepotreban stres

Prestati sa kritikovanjem, odnosno kontrolisati sklonost ka kritikovanju drugih. Kritika može biti korisna ako se uputi kada treba i na konstruktivan i taktičan način. Međutim, naše kritike uglavnom potiču iz negativnog stava, i često iz predrasuda. Tu se zatim javljaju ogorčenja, i sve je to zapravo nepotreban stres. Jedan od dobrih i konstruktivnih načina za kontrolisanje stresa je i pomagati drugima, činiti dobro na razne načine, usrećiti nekoga (oca, majku, ženu, brata, prijatelja) biti optimista, razgovarati sa ljudima koji su po prirodi optimisti. Dobro je i pronaći neki hobi, nove prijatelje…

Čin vrednovanja

Kritika je najčešće vrednosni čin, čin vrednovanja. U tom slučaju njeni elementi su: predmet kritičke procene, uzor i sama kritička procena. Kritika može biti strukturalna, unutrašnja, spoljašnja, angažovana, dogmatska, itd. Naravno kritika može biti i neznalačka, smušena i neargumentovana. Kritiku je uvek najbolje servirati u sendviču između dve pohvale, tvrde stručnjaci. Najpre sagovorniku spomenite neku njegovu osobinu ili postupak kojem se divite, onda kažite svoju kritiku, a zatim je poklopite još jednom pohvalom. Iako je nekim ljudima teško da kritikuju druge, a još teže da prime kritiku, to je često jedini način da neke nužne promene budu postignute.

Kritika može biti pozitivna

Kritika može biti način pokretanja inteligentne rasprave o nekim događajima ili podizanje razgovora na novi nivo. Na putu pronalaženja rešenja nezaobilazno je suprotstavljanje mišljenja. Konstatacija „ovo tvoje je loše” ili „tvoji radovi nisu dobri” zapravo ne govore ništa. U kritici treba biti što određeniji, usresrediti se na detalje i predložiti poboljšanja.

Svi misle da su u pravu

Ljudi najčešće kritiku odbijaju zato što pretpostavljaju da ih napadate ili misle da su u pravu. Zato je dobro biti direktan i izbegavati reči „nisi u pravu” i suzdržavati se grubih reči i onoga što može zazvučati kao lični napad. Ljudi teško prihvataju kritiku, čak i ako je vrlo pristojna, ali ako je izrečena grubo uvek će imati negativne posledice. Zapitajte se da li biste vi želeli da čujete takve stvari o sebi i koji je najbolji način da nekome kažete neugodnu istinu o njegovom radu.

Reči su važne

Nikome ne prija da ga opisujete ružnim rečima. Važno je kada kritikujete da se koncentrišete na postupak, a ne na samog čoveka. Inače bi kritika mogla zvučati uvredljivo i izazvati sukobe. Bez obzira na to koliko pristojno kritikovali, neko uvek može shvatiti da napadate njega lično. Zato je u većini slučajeva kritiku dobro zameniti konkretnim predlogom jer ljudi sugestije obično prihvataju mnogo bolje nego kritike. Želite li da vaša kritika bude prihvaćena, onda je sročite pozitivno, da ne zvuči preteći pa će biti bolje prihvaćena.

Kritikovanje nekoga samo zato što nije simpatičan, destruktivno je. Loše posledice ima i kritikovanje čija je jedina svrha da pokaže kako je kritičar pametan ili uticajan, a i ono koje služi ispucavanju frustracija.

PageBreak

Kako primiti kritiku

Kritike su sastavni deo naše svakodnevice, bilo da ih nekome dajemo, ili ih mi primamo. Jedno je sigurno, kritike niko ne voli i skoro uvek posle njih ostajemo povređeni.

Svi mi različito reagujemo na njih. Neko kritiku doživljava kao tragediju i danima se opterećuje mislima o njoj, dok drugi opet nekako sve uspevaju da okrenu u svoju korist.

Kako primiti kritiku i ostati nepovređen

* Prvo se smirite i pokušajte da shvatite kakva je kritika koju ste primili. Možda je samo izrečena sa ljutnjom, ali lakše ćemo je prihvatiti ukoliko shvatimo da osoba nema ništa protiv nas i da samo želi da nam ukaže na situaciju i pomogne.

* Iako nam je teško, treba da se suočimo sa vlastitom greškom. Ako ste stvarno pogrešili, najbolje se izvinite, popravite šta se može i krenite dalje ne misleći više o tome.

* Uvek treba uzeti u obzir da kritika može biti i neutemeljena. Ljudi često upućuju kritiku da bi izazvali osećaj krivice, i da nas dovedu u situaciju da učinimo nešto što inače nikada ne bismo.

* Neki ljudi jednostavno uživaju u svojoj moći i žele na taj način da pokažu da su glavni i iznad svih.

* Postoje i oni koji nas kritikuju da bi oni izgledali bolji i uspešniji, ili pokušavaju da skrenu pažnju sa svojih grešaka.

Niko ne voli kritiku

Normalno je da ljudi ne vole kad ih neko kritikuje. Kritika kod mnogih budi mehanizme odbrane. Kritika može biti namerna i slučajna, zlobna i konstruktivna. Veoma je važno kako se mi postavimo prema kritici koju čujemo, naročito ako je upućena nama lično. Jednako je važan stav prema kritičaru. Kritika je izjava upućena određenoj osobi, a ukazuje na loše strane osobe kojoj je upućena.

Kako da slušamo kritiku

Posmatrajmo i osluškujmo sebe i svoje reakcije na upućenu kritiku. Ako nas određena kritika pogađa, ako nas boli, onda je ona konstruktivna, jer od nas traži da se menjamo, da priznamo i prihvatimo onaj deo koji nas najviše boli, kao istinu o nama i na taj način promenimo sebe i svoje životne prioritete.

Zlobna kritika je ona koju čujemo, ali se na nju ne obaziremo, jer nas nije dotakla, nije doprla do nas i baš ničim nas nije povredila. Zlobna kritika je samo pokazatelj koliko je naš kritičar ljut ili ljubomoran na nas.

Za razliku od kritike, pohvale nas mogu dovesti do oholosti, sebičnosti, umišljenosti i drskosti. Važno je da naučimo da slušamo kritike. Kritike nas uče, teraju da budni budemo i ostanemo, dok nas pohvale uspavljuju, jer mislimo da smo dobri i da smo postigli visok stepen duhovnosti.

Potrebno je ljudima s vremena na vreme uputiti i pohvalu, iskrenu, jer se tako podstiču da nastave putem dobrog. Ni u čemu ne valja preterivati - kako u kritikama, tako i u pohvalama.

Razlika između kritičara i kritizera je ta što kritičar zna šta ne valja i zna kako bi trebalo raditi da bude bolje, a kritizer isto zna šta ne valja ali ne zna kako bi trebalo raditi da bude bolje....

Ružno

Od samog početka postavlja se pitanje da li je ružno posebna estetička kategorija, ili je samo momenat lepog. Ako je reagovanje na ružnoću i estetsko, ružno još uvek ne bi moralo biti posebna kategorija već bi pre moglo biti tumačeno kao suprotnost, nedostatak lepog.

Pravi problem u tumačenju ružnog nastaje kad moderni umetnici namerno nastoje da razbiju harmoniju dela, kad se nečasnim smatra svaki koherentan način mišljenja (Nietzsche), kad se ističe da celovitost jeste neistina (Adorno), pa je tako svako harmonično delo neistinito.