„Najgora usamljenost je ona koju imamo kada nam nije ugodno sa samim sobom.“ (Mark Twen)

Samopoštovanje ne zavisi od uspeha kao samoprocena, niti je rezultat upoređivanja sa drugima, jer uvek će se naći neko bolji. Samopoštovanje znači da volimo sebe zbog onoga što jesmo, a ne zbog toga šta smo ili šta nismo u stanju da uradimo.

Čovek koji ima razvijeno samopoštovanje u bliskom je kontaktu sa životnom silom. On je voli i njen je prijatelj. Zato je prijatelj i sebi, i voli sebe. Prisetimo se šta radi cvet ili travka sa svojom potrebom da raste i razvija se. Šta ako padne na tlo koje nije pogodno? Iskoristiće svaku, i onu najmanju mogućnost da realizuje svoj razvojni potencijal. Možemo da je vidimo kako „niče iz betona“, kako nalazi sitne pukotine sa malo zemlje, vode... nalazi nekako put do svetlosti, i raste. Ne razmišlja o tome da je rast rizičan. Može da dođe jaka suša i vrućina koje će da je sprže. Neko može da je zgazi ili počupa... Svašta može da se desi u životu jedne biljke. Ali, to za nju nije razlog da se ne razvija dokle god može. Biljka svoj zadatak ne dovodi u pitanje. Čovek ima mnogo veću slobodu da upravlja svojim ponašanjem, da manipuliše svojim psihološkim mehanizmima, pa i slobodu da sputava sopstvenu životnu silu i razvoj svojih potencijala.

O samopoštovanju i ostvarivanju sopstvenih potencijala razgovarali smo sa psihologom, psihoterapeutom i piscem Nebojšom Jovanovićem, koji se više od dve decenije bavi psihoterapeutskim radom kombinujući psihodramski pristup, bioenergetiku i psihofiziološke metode biofidbek i neurofidbek (www.biofidbek.com).

Pored toga, naš sagovornik se dugi niz godina bavi psihologijom uspeha i treningom za vrhunsko postignuće u različitim oblastima: uspeh u ličnom razvoju, u poslu, finansijama, emotivnim odnosima, braku, roditeljstvu, sportu, kreativnom izražavanju... On navodi koje su karakteristike ljudi koji imaju razvijeno samopoštovanje.

PageBreak

Optimizam i spremnost na rizike

- Ljudi koji imaju dobro razvijeno samopoštovanje smatraju sebe vrednima da budu voljeni i da vole druge, vredni toga da se drugi brinu o njima kao i toga da se oni brinu o drugima, da neguju druge i da budu negovani, da primaju i daju podršku, da budu saslušani i da slušaju, da budu podržani i da podržavaju.

- Osećaju da zaslužuju da budu prepoznati i podržani kao dobri ljudi, kao što su i sami sposobni da prepoznaju druge ljude kao dobre. Imaju produktivnu ličnost i realizuju svoje potencijale ostvarujući uspeh u skladu sa svojim potencijalima.

- Sposobni su da budu kreativni, imaginativni u rešavanju problema. Spremni su da preuzmu rizike i optimistični u pristupu životu i ostvarivanju ličnih ciljeva.

- Obično su lideri i vešti su u ophođenju sa ljudima. Nisu ni preterano nezavisni (osećaju da su im drugi ljudi potrebni) niti preterano zavisni od drugih.

- Imaju dobru i realnu predstavu o sebi koja je u skladu sa onim što predstavljaju drugim ljudima.

- Sposobni su jasno da kažu ko su, koji su njihovi potencijali i čemu su posvećeni u životu. U stanju su i da se izjasne o tome šta zaslužuju od života.

- Prihvataju odgovornost za posledice svojih dela. Ne optužuju druge za svoje neuspehe niti se vade na druge da bi opravdali neke negativne ishode.

- Altruistični su. Iskreno im je stalo do dobrobiti drugih, ali ne prihvataju preteranu odgovornost za druge čineći za druge ono što oni mogu da učine sami za sebe – ne ulaze u ulogu velikog iskorišćenog dobrotvora ili žrtve. Daju drugima ono što im je stvarno potrebno i što ih usmerava ka razvoju.

- Sposobni su da se na produktivan način nose sa stresom koje donosi život, sa brigama, problemima, konfliktima. Nisu previše idalisti da bi postali nerealni, niti su smrknuti i ogorčeni. Imaju dobar smisao za humor, i sposobni su da održavaju balans između rada i zabave u svojim životima.

- Gledaju u budućnost kao na avanturu, sa pozitivnim uzbuđenjem i optimizmom. Prepoznaju svoje potencijale za uspeh i vizualizuju njihovo ostvarivanje u budućnosti. Imaju snove, aspiracije i nade za budućnost i trepere u želji za realizacijom.

- Orijentisani su ka ciljevima sa smislom za prioritete i balans u raspodeli energije usmerene na ostvarivanje različitih ciljeva. Znaju ko su, odakle su došli (kako su se razvili i postali to što jesu), gde su sada, i kuda idu.

Šta je potrebno za razvoj samopoštovanja?

Da bi čovek poštovao sebe potrebno je da ispunjava svoje životne zadatke, da razvija svoje potencijale. Sredina u kojoj se razvija može da mu pomaže u tome ili da ga ometa. Ali, to što osoba možda nije imala odgovarajuće spoljašnje okolnosti koje bi joj olakšale ispunjavanje razvojnih zadataka ne oslobađa je odgovornosti pred samom sobom za razvoj vlastitih potencijala. Ako ih ne razvije, imaće nisko samopoštovanje bez obzira na sve „olakšavajuće okolnosti“ koje mogu da posluže kao „alibi“ za zastoje u razvoju.

Ti otežavajući faktori mogu da posluže čoveku da razume zašto je postao takav kakav jeste, da ne okrivljuje sebe za neispunjavanje razvojnih zadataka...ali, to neće da promeni činjenicu da zadaci nisu ispunjeni, i da nema samopoštovanja dok ih osoba ne ispuni kako zna i ume, makar i pod najtežim okolnostima. Odgovorni smo za sopstveni razvoj bez obzira na smetnje i prepreke koje nam život postavi. Imamo moć da damo pravi odgovor čak i pod teškim, ometajućim okolnostima. Ta moć je u nama, i protivteža je svim „objektivnim otežavajućim okolnostima“ koja nas zadese. Čovek može da bira kako će da opaža, tumači i prihvata stvarnost, i na osnovu toga gradi svoju predstavu o sebi i svetu.

Šta znači biti odgovoran za ostvarivanje sopstvenih potencijala?

Čovek se rađa sa određenim potencijalima. Ako ih ne ostvaruje to dovodi do osećanja neispunjenosti i nedostatka samopoštovanja i ljubavi prema sebi. Život je ekspanzivna sila koja teži da ostvari svoje potencijale. Ako u tome nailazi na prepreke javlja se osećanje nezadovoljstva koje se ispoljava kroz različite negativne emocije.

Ljudska priroda nije takva da svoje potencijale može da posmatra kao „kolokvijalne“, neobavezne predmete u školi života. Sve što postoji kao potencijal ima potrebu da bude razvijeno. Ako čovek sprečava razvoj sopstvenih potencijala, ako ne radi na tome da ih realizuje, oni se deformišu i mogu da se pretvore u nešto suprotno, u psihološke ili fizičke deformacije. Šta se dešava kada je sprečavan razvoj nekog organa, na primer stopala? Pa, dobijemo deformisani organ.PageBreak

Ljubav prema životu

Životna sila koja u sebe ima ugrađen „program“ da raste, širi se, neće da zaustavi tu svoju tendenciju jer se organ nalazi u nekom kalupu.

Životna sila nastavlja da „gura“, prepreka joj ne dozvoljava, i na tom mestu sukoba razija se deformacija, „kvrga“, bolest. To isto se dešava i sa psihološkim i emotivnim potencijalima čoveka. Razvoj psiholoških i emotivnih potencijala koje čovek ima njegov su „domaći zadatak“, „obavezni predmet“ koji je sastavni deo njegove ljudske prirode. On može da izabere da ih ne razvija, ali životna sila to ne može. Ona će uvek, po svom „programu“, da gura napred, da teži da se ispolji, razvije, širi.

Čovek će morati da troši veliku energiju da je zadrži. Možda i veću energiju od one koja bi mu bila potrebna da razvija svoje potencijale. Manje je energije potrebno da bi bio održavan proces koji je prirodan.

Koji su „glavni predmeti“ u školi života svakog čoveka?

Svaki čovek ima sve što mu je potrebno i što će mu ikada biti potrebno da bi mogao da bude dobar čovek, sposoban da voli sebe i druge, da radi i stvara, bude ispunjen i raduje se životu. Životna sila od čoveka ne zahteva da ostvari nešto zašta ga nije obdarila. Ne traži od ljudskog bića da daje nešto što nema. Najopštiji dar, a i najvredniji dar kojim su, kao urođenim potencijalom, obdareni svi ljudi je potencijal za ljubav.

Potencijal za rad i kreativnost udružen sa potencijalom za ljubav najosnovniji su potencijali čoveka i njihovo ostvarivanje osnova su samopoštovanja i mentalnog zdravlja. To su „glavni predmeti“ u školi života. Posebni talenti nisu manje važni. Oni su „individualni program“ sa životnim zadacima koji su pripremljeni posebno, individualizovanim pristupom za svakog „učenika“ u školi života. Nedostatak samopoštovanja čini vas previše zavisnim od mišljenja drugih, od spoljašnjih pokazatelja vaše vrednosti.

Ne činite to sebi. Učinite sve što možete, a možete dosta toga, da poboljšate svoje samopouzdanje i samopoštovanje i živite život dostojan čoveka. Promenite stvari koje možete da promenite, prihvatite ono što ne možete da promenite, i naučite da razlikujete jedno od drugog. Čovek sa razvijenim samopoštovanjem duboko je svestan svoje odgovornosti za razvoj sopstvenih potencijala, kao i za podsticanje tih potencijala kod drugih ljudi i živih bića koje voli. To je njegova odgovornosti prema životnoj sili koju duboko voli i poštuje. Spreman je da ih razvija uprkos rizicima, patnji, bolu, preprekama na koje nailazi.

To ispunjavanje darova, potencijala koji su mu dati, i podsticanje tih potencijala kod drugih, dobar čovek doživljava kao smisao svog postojanja, svoju misiju na ovom svetu i vezu sa nečim većim od sebe. To se zove biofilija - ljubav prema životu.