Drama kontrolisanja

Neke knjige nakon čitanja ubrzo zaboravimo, obično zato što su napisane nametljivim stilom i izričito nam govore kako treba da živimo. Međutim, knjige koje suptilno otkrivaju univerzalnu istinu i pobuđuju u čitaocima lične spoznaje nikada nisu napisane kao priručnik u „tri koraka” već kao književno-umetnička dela i zato im se rado vraćamo. Celestinsko proročanstvo je prodrmalo planetu kada je bilo prvi put objavljeno, krajem devedesetih godina. Međutim, mlađe generacije verovatno nisu čule za ovu knjigu koja je doživela svoje novo izdanje na srpskom jeziku zahvaljujući izdavačkoj kući Alnari (www.alnari.rs). Autor knjige, James Redfield, divnim književnim stilom i kroz formu uzbudljivog avanturističkog romana izneo je neka zapažanja kojih se i danas vredi podsetiti, posebno kada je reč o muško-ženskim odnosima i ogromnoj podsvesnoj želji za kontrolom.

Borba oko moći

Redfield tvrdi da nam je upravo zbog te borbe za kontrolom vrlo teško da ostanemo dugo sa jednom osobom, posebno jer često nismo ni svesni da je to što nazivamo ljubavlju  zapravo crpljenje nečije energije. A to se dešava samo zato što nismo u skladu sa sobom i sa pravim Izvorom, Tvorcem, Ljubavlju, kako god želite da nazovete, što rezultira osećanjem slabosti i nesigurnosti, kao da nam uvek nešto nedostaje. Suočeni s tim nedostatkom, ljudi su uvek pokušavali da povećaju svoju ličnu energiju na jedini način na koji su znali: psihološkom krađom energije drugih i nesvesnim takmičenjem koje postoji u osnovi svih ljudskih sukoba u svetu.

Iako nesvesni toga, ljudi su skloni kontroli i dominaciji nad drugima. To nas nekako jača, od toga nam je bolje. Zašto? Pa, setite se neke svađe između dve osobe... Videli ste i sami kako jedna od njih pobedi tako što nametne svoj stav sagovorniku. Videli ste i kako se gubitnikova energija pretače u pobednikovu - gubitnik se oseća iscrpljeno, slabo i zbunjeno, dok je pobednik pun sebe i puca od energije koju je, kao energetski vampir popio od svog sagovornika. Iz tog razloga, ljudi uvek zauzimaju manipulativan stav. Bez obzira na pojedinačnu situaciju ili temu razgovora, pripremamo se da kažemo šta god je potrebno da bismo prevladali i stekli prednost.

Ako smo uspešni, ako naše gledište prevlada, ne osećamo se slabima, već dobijamo tzv. psihološki podsticaj. Zato postoji toliko iracionalnih sukoba u svetu, kako na nivou pojedinaca, tako i na nivou nacija. A u pogledu partnerskih odnosa, ta potreba za kontrolom upravo je direktan razlog zašto je brak kao institucija potpuno poljuljan poslednjih godina, a sve je veći broj razvoda, vanbračnih zajednica i samostalnih žena koje se kunu da se nikad ne bi udale. Sve je to jedna velika zamena teza. Brak nije problem, brak ne uništava ljubav i brak nije loš sam po sebi, sve su to predrasude.

Vaš brak je onakav kakvi ste i vi. Naravno, lakše je okriviti partnera svaki put kada smo nezadovoljni sami sobom... A nismo li samo sebični i nesigurni dok sa maskom samodovoljne osobe na sve moguće načine pokušavamo da kontrolišemo druge? Kada se pogledamo u ogledalo i popričamo sa sobom iskreno, bez ulepšavanja, bez krivice i bez stida, onda će istina dobiti šansu da opstane u našoj svesti pa ćemo početi da shvatamo koliko mnogo manipulišemo i to samo zato da bismo bili veći u svojim očima.PageBreak

Stilovi kontrole

Zato Redfield podseća da je drama kontrolisanja nesvesna navika i da nije lako osloboditi je se. Ključ je u tome da prvo postanemo potpuno svesni te navike i da shvatimo da smo taj stil kontrolisanja drugih naučili u detinjstvu kada smo želeli da privučemo pažnju. Ali, tu smo se zaglavili i taj stil iznova ponavljamo, a kada god to radimo odvajamo se od Izvora, od Tvorca, od Ljubavi. A danas svi manipulišu da bi dobili energiju, bilo agresivno, direktno primoravajući ljude da obrate pažnju na njih, bilo pasivno, igrajući na simpatiju ili radoznalost. Redfield je sve drame kontrolisanja podelio u četiri kategorije:

Zastrašivač - ako vam neko preti verbalno ili fizički, onda ste primorani da obratite pažnju na njega, iz straha da vam se ne desi nešto loše, i tako vam taj nasilnik crpi energiju kroz vaš strah. Zastrašivanje je najagresivnija vrsta drame.

Islednik - pravi dramu postavljajući pitanja i pretražujući život druge osobe s namerom da pronađe nešto pogrešno i iznese kritiku. Takvi ljudi su konstantni kritičari koji vas odvlače sa vašeg puta i crpe vam energiju jer počinjete da vrednujete njihovo mišljenje više nego svoje.

Rezervisan - osobe koje pažljivo slušaju druge i odgovaraju samo na direktna pitanja, ali sami ne nude mnogo, zapravo imaju stav rezervisanosti. Svojom tobožnjom nezainteresovanošću privlače pažnju drugih i tako ih suptilno kontrolišu.

Jadan ja - ako se pored neke osobe osećate krivim iako nema razloga za to, ta osoba je zaglavljena u ovoj drami. Stalno se na nešto žali, nagoveštavajući da ste vi možda nekako odgovorni. To je kontrola na najpasivnijem nivou, kroz podsvesno ucenjivanje tipa ne radiš dovoljno za mene…

Istražite sopstvenu dramu - sagledajte svoje ponašanje, ponašanje svojih roditelja i njihovih roditelja i poželite da budete slobodni. Tada zaista možete pronaći više značenje za svoj život, duhovni razlog zbog kojeg ste rođeni baš u takvoj porodici. Možete raščistiti ko ste zaista. A kada ste ljuti na partnera, setite se najuzvišenijeg osećanja ljubavi koje ste doživeli i poželite da se ponovo otvorite za takav osećaj.

Kako Redfield ističe, uloga ljubavi dugo je bila pogrešno shvaćena: „Ljubav nije nešto što treba da radimo da bismo bili dobri ili da bi svet postao bolje mesto iz neke apstraktne moralne odgovonosti, niti zato što treba da se odreknemo svog hedonizma. Ostajanje u stanju ljubavi svakako pomaže svetu, ali najdirektnije pomaže nama. To je najhedonističkija stvar koju možemo da uradimo. Ne treba da teraš sebe da voliš, već da dopustiš da ljubav uđe u tebe, jer tada možeš da voliš sve i da budeš zaljubljen u sve.”