Otvorenost je jedna od pet ključnih karakteristika ličnosti i ona koja će vam najviše biti od koristi na vašem putovanju ka uzbudljivijem životu. Otvoreni ljudi imaju aktivnu maštu, svesniji su svojih osećanja, istančanog ukusa, uživaju u raznovrsnosti i intelektualno su radoznali. Zainteresovani su za svet oko sebe, često su nekonvencionalni, tolerantni i uživaju u otkrivanju novih izazova. Opiru se rutini, preferiraju raznolikost, iznenađenja i spontanost.
1. Otkrijte gde ste zatvoreni
Biti otvoren prema novim ljudima i iskustvima zvuči privlačno, ali prvo moramo postati otvoreni prema sebi. To je prvi korak ka postizanju drugačijeg pogleda na život i životna iskustva. Da bismo započeli proces otvaranja i većeg razumevanja nas samih, moramo se oprostiti od starih, beskorisnih priča kojim definišemo sebe.
Počnite tako što ćete otkriti polje vašeg života gde se osećate zatvorenim. To može biti karijera koja stagnira, veza koja nigde ne ide ili niz rutina i navika na koje se sveo vaš život. Postavite sebi konstruktivna pitanja kako biste dobili konstruktivne odgovore.
Ako mislite da ne dajete sve od sebe na poslu, umesto što se sekirate oko toga šta to pogrešno radite ili šta niste uradili, zapitajte se šta biste voleli da promenite, koje svoje kvalitete da unesete kako biste promenili odnos prema poslu.
Ako osećate da vaša veza slabi, umesto da očajavate, pronađite nove načine da je ojačate. Pokušajte da budete prijatniji i tolerantniji prema partneru.
Postati otvoren znači preuzeti odgovornost za promene u životu, a ne čekati i nadati se da će neko drugi to uraditi za vas.
San o promeni
2. Budite otvoreni za želje
Umesto što sebe definišemo listom negativnih impresija – onim što ne radimo ili ne volimo, našim neuspesima ili gubicima – trebalo bi da se fokusiramo na pozitivne impresije – ko smo i do čega nam je stalo, i, što je najvažnije – šta želimo. Bez želja ne možemo da napredujemo jer želje kreiraju glad za promenama. Biti otvoren prema željama ne znači da treba da jurimo za svakom fantazijom, već da treba da otkrijemo šta zaista želimo i počnemo da radimo na ostvarenju tog cilja.
Zamislite san koji ste sanjali čitavog života, za koji ste toliko želeli da se ostvari da niste smeli ni da razmišljate o tome jer ste se plašili da ga nikada nećete postići. Sada zamislite kako možete da ga ostvarite, počevši od prvog malog koraka koji vas vodi ka ostvarenju.
Ako ste, na primer, oduvek želeli da radite u inostranstvu, ali se plašili nagle promene, razmislite koji bi to prvi korak mogao da bude. U pitanju može biti nešto sasvim jednostavno, kao što je upisivanje kursa stranog jezika ili posete kulturnim centrima različitih zemalja, pa čak i razgovor sa prijateljem koji živi ili je živeo u inostranstvu.
Umesto da skrivamo svoje želje, paralisani strahom od neuspeha, trebalo bi da budemo otvoreni za sve mogućnosti, pa čak i ako na kraju izaberemo nešto sasvim drugo. Otvorenost nas vodi ka onome što želimo, a ponekad i ka stvarima za koje nismo ni znali da želimo.
Bez osude
3. Ne sudite ni sebi ni drugima
Prvi i najvažniji korak za otvaranje ka promenama je da prestanete da osuđujete sebe i druge. Osuđivanje čini da ostanete zatvoreni unutar nametnutih zakona, pravila i predrasuda. Kada sebi oštro sudite, projektujete te osude i na druge.
Pokazivanje razumevanja i saosećanja pospešuje stvaranje smislenih i ispunjavajućih veza. Ljudi mogu da nam se povere bez bojazni da ćemo ih osuđivati. Zauzvrat i mi njima možemo da se poverimo bez bojazni da li će to što govorimo zvučati ispravno ili prihvatljivo. Ova vrsta otvorenosti pomaže nam da otkrijemo sebe i stvara intimnost.
4. Pokušajte da kažete „da” umesto „zašto?”
Jedan od najbržih načina da postanemo otvoreni ka životu je da svako „zašto” zamenimo sa „da”. „Da” nas može odvesti na neočekivana mesta, do novih ljudi, novog posla pa čak i novog izgleda. Ako ste do sada stalno igrali na sigurnu kartu, stalno pitali „zašto?” umesto da kažete „zašto da ne?”, otkrićete kako vam život postaje mnogo bogatiji i raznovrsniji. Naravno da „zašto?” ima svoje mesto u situacijima kada postoji šansa da će vaša odluka imati ozbiljne posledice. Međutim, često ga koristimo da bismo zaštitili sebe od preuzimanja kontrolisanih rizika i spuštanja garda.
Reći „da” nečemu novom često podiže nivo nesigurnosti, ali umesto izjave „ne mogu ovo da uradim jer se plašim da ću pogrešiti”, pokušajte da kažete „probaću ovo zato što me zanima šta će se desiti”.
Verujemo da naše odbrane služe da nas zaštite, ali nas u stvari odvajaju od sveta oko nas. Od svakoga možemo nešto da naučimo, samo ako želimo, i što više učimo sve smo otvoreniji, jer se naši strahovi gube a otvaraju se nezamislive mogućnosti.