Poremećaji ishrane se neretko posmatraju kao životni stil, izbor koji osoba pravi kako bi bila kao sa reklame, zato što joj se sviđa da bude mršava, zato što je razmažena, traži pažnju… Kao i kod većine medicinskih stanja koja utiču na ponašajnu komponentu i u ovom slučaju se smatra da osoba donosi sama odluke o tome da li će jesti, koliko, kada ili ne. Održavanju predrsuda kojima se utiče na uskraćivanje pomoći doprinosi neznanje bliskih osoba koje ne prepoznaju da sva ponašanja proističu iz bolesti.

Šta su poremećaji ishrane?

Poremećaji ishrane predstavljaju ozbiljne medicinske bolesti koje se ogledaju u poremećaju ponašanja vezanim za ishranu. Opsednutost hranom, telesnom težinom, oblikom tela, do te mere da utiču na fizičko i psihičko zdravlje osobe, dovodeći je ponekad u životno ugrožavajuće situacije, znaci su poremećaja ishrane. U najčešće poremećaje ishrane spadaju anoreksija nervoza, bulimija nervoza i kompulzivno prejedanje (eng. binge eating).

Anoreksija nervoza

U osnovi ponašanja osobe koja pati od anoreksije je izbegavanje, restrikcija hrane. Unošenje hrane znači da će jesti male količine i to samo određene hrane. Sa već razvijenim strategijama ponašanja koje će to omogućiti, upućenošću koliko koja hrana ima kalorija, osoba će računati koliko je kalorija pojela, težiti da sprema hranu samo na određen način, imati spisak niskokaloričnih namirnica, skrivati i bacati obroke koje u zabrinutosti pripremaju bliske osobe, vežbati naporno ili povraćati ukoliko je prekršila svoj skriveni jelovnik, meriti svoju težinu prečesto, koristiti laksative. Slika o sopstvenom telu je iskrivljena, te čak i u situacijama kada je životno ugrožena, osoba će sebe videti kao debelu.

U stalnom strahu da će povećati svoju kilažu, navedena ponašanja se nastavljaju, učvršćuju kao obrazac svakodnevnog života, dovodeći posledično do ekstremnih restrikcija unosa hrane, prenapornog i previše učestalog vežbanja, iskrivljenog “odraza u ogledalu” kroz koji se ocenjuje ne samo izgled već čitava ličnost osobe, odbijanja da su “alternativna ogledala” koja nude bližnji ispravna. Vremenom, može doći do tolikog gubitka telesne težine da se promene ispoljavaju na kostima, mišićima, razvija se anemija, krtost kose i noktiju, kod žena poremećaj menstruacije do potpunog gubitka ciklusa, oštećenja srčanog mišića, pad krvnog pritiska, usporavanje pulsa i disanja, stalnog osećaja hladnoće, pospanosti, umora, oštećenja mozga. Od svih poremećaja ishrane, anoreksija nosi najveći rizik od smrtnog ishoda.

PageBreak

Bulimija nervoza

Osobe koje pate od bulimije prolaze kroz epizode nekontrolisanog prejedanja, nakon kojih ulaze u ponašanja kao što su prisiljavanje na povraćanje, upotreba laksativa, intenzivno i naporno vežbanje. Ponekad će osoba pribegavati samo jednom od navedenih ponašanja, ponekad kombinovati sva. Kao i kod anoreksije, težiće da prikrije da je povraćala ili vežbala, upornim puštanjem vode u toaletu, ispiranjem usta, sakrivanjem dok vežba, vežbanjem kada članovi porodice spavaju… Telesna težina ili ostaje normalna ili ide ka gojaznosti. Kao posledica ponašanja kojima pribegava, osoba je u riziku da razvije hronična oštećenja grla usled povraćanja, često je prisutna otečenost vratnih žlezda, promene na zubima usled izloženosti želudačnoj kiselini, razni poremećaji organa za varenje kao posledica upotrebe laksativa.

Kompulzivno prejedanje (eng. binge eating)

U srži ovog poremećaja ishrane je gubitak kontrole nad ishranom. Za razliku od bulimije, periode prejedanja ne prati ni vežbanje niti povraćanje, upotreba laksativa i dr. Tokom ovih perioda osoba će jesti češće nego inače, unoseći velike količine hrane. Jedući brzo ponekad imaju osećaj da uopšte ni ne žvaću hranu niti osećaju njen ukus, čak ne osećaju ni glad. Epizoda prejedanja traje do neprijatnog osećaja prepunjenosti. Po njenom okončanju javljaju se osećanja stida i krivice, depresivnost, povlačenje u sebe, izbegavanje socijalnih kontakta. Kako se često posledično razvija gojaznost, nezadovoljna sopstvenim telom, osoba će pribegavati čestim dijetama.

Ko može razviti poremećaj ishrane?

Poremećaji ishrane mogu pogoditi bilo koju osobu, bez obzira na uzrast, pol, telesnu težinu. Iako su prisutniji u populaciji mladih, mogu se razviti i u detinjstvu i u odraslom dobu. Osobe koje pate od poremećaja ishrane mogu izgledati zdravo, a ipak biti veoma bolesne. Borba koja se odvija “unutra” nosi pogrešna uverenja o sopstvenom telu, pogrešnu sliku o kompletnoj ličnosti, pogrešnim načinima ispoljavanja emocija, konstantnom uplivu negativnih osećanja koja se gomilaju, popunjavajući zajedno sa hranom prazninu koju osećaju.

Kako se leče poremećaji ishrane?

Sa ciljem da se sva navedena ponašanja zaustave, kao i da se uspostavi odgovarajuća, zdrava telesna težina, u tretman poremećaja ishrane uključuju se psihoterapija, nutricionistički tretman, medicinski nadzor i upotreba lekova po proceni lekara. Veoma je važno prepoznati problem i na njega blagovremeno reagovati kako bi se izbegle komplikacije.

Izvor: Vaš psiholog