Kako je moguće da sam sa nekim u istom prostoru, u istoj sobi, a da se osećam usamljeno? Šta znači usamljenost u braku ili vezi i kako je rešiti...
Gotovo svaka osoba teži da bude deo intimnog, trajnog, negujućeg odnosa sa partnerom. Intimnost predstavlja kombinaciju brižnosti, međuzavisnosti, uzajamnosti, poverenja i privrženosti. Oba partnera, u intimnom odnosu poseduju poverljiva i veoma intimna saznanja jedno o drugome. Bogatstvo ovih informacija odnosi se na lične istorije, želje i planove koje možda nikada nisu otkrili nikom drugom. Brižnost predstavlja samo srce intimnog odnosa. Intimni partneri su emocionalnopovezani, a njihovi životi su u stalnom međusobnom odnosu, utičući jedan na drugi. Odatle se javlja razmišljanje o odnosu kroz razmišljanje o “nama”. Intimni partneri su posvećeni svojoj vezi. Rast i sazrevanje veze ne posmatraju kao procese koji su vremenski ograničeni, već usmereni zajedničkim ciljevima.
Povezane vesti
-
Srećan život |
28.12.2018.
8 znakova koji pokazuju da će vas partner zauvek voleti: ovo je tajna večne ljubavi
![]()
Usamljenost je, baš kao i povezanost prirodno ljudsko iskustvo, bez obzira na kulturu iz koje potičemo. Predstavlja subjektivni osećaj nedovoljnih ili limitiranih veza sa drugim ljudima, neželjenu razliku između veza koje osoba ima i onih koje bi želela da ima. Ljubav i usamljenost su reči koje po svojim suprotnostima ne bi trebale da stoje zajedno. Međutim, ovo je ipak realnost koju mnogi parovi žive. Iskustva usamljenosti u vezi opisana su kao osećanje nepotrebnosti partneru, neželjenosti, emocionalne nepovezanosti, nevažnosti. Osoba ima jaku potrebu da deli svoja svakodnevna iskustva, da ono što se dešava u životu van veze vrati u nju, ali je pomenuta osećanja sprečavaju (Kao da pričam sam/sama sa sobom, znam da neće podeliti radost koju ja osećam, nestaće i moje dobro raspoloženje, bolje da oćutim…).
Ovakve situacije su opisane kao osećanje besmisla, stalnih pitanja svrhe ostajanja u takvom odnosu i ujedno kao veoma bolna iskustva usamljenosti. Kada je vrednost jednog partnera procenjena kao manja, kada partner daje “hladan tuš” ignorisanjem želja da se deli i neguje intimnost, kada postoji nepisano pravlo ćutanja među partnerima, dolazi do neizostavnih promena u odnosu. Sve ove promene i ponašanja jednog partnera utiču i na sposobnost samoprocene sopstvene vrednosti partnera koji se oseća usamljeno. Partner koji se oseća usmaljeno u odnosu može pokušavati na različite načine da odnos popravi, može razviti različita simptomatska ponašanja, ali takođe može početi i da traži mogućnost razvoja intimnostisa nekom drugom osobom.
Preispitivanje koje dolazi od ideje: Kako je moguće da sam sa nekim u istom prostoru, u istoj sobi, a da se osećam usamljeno? vodi osobu ka razmišljanju da nije deo ničeg većeg od sebe, da ne pripada onom “mi”, već da su u toj prostoriji dve osobe, potpuno razdvojene i različite. Čak i kada postoji razgovor, nedostaje osećanje povezanosti, bliskosti i sigurnosti. Mnogi parovi pred drugima mogu glumiti bliskost, što dodatno zbunjuje i iscrpljuje, ili se mogu ponašati potpuno razdvojeno kao i kada su sami. U odabiru ovih ponašanja pred drugima, jedan partner obično sledi drugog. Odigraju ponuđeni scenario za prisutnu publiku.
Neretko, osobe imaju doživljaj da su im sistemi vrednosti potpuno suprotni, da sve što jedan partner izgovori je ili na pogrešan način ili u pogrešno vreme, ili samo po sebi pogrešnog sadržaja. Razdvajanje polako zadobija dimenzije: Ne zna kako se osećam, ne zna ništa o mojoj svakodnevnici, ne mogu se setiti zašto smo započeli vezu i šta nas još uvek drži zajedno. Komunikacija se postepeno svodi na raspodelu obaveza oko domaćinstva ili dece, postaje operacionalizovana, tehnička. Nekada intimni partneri postaju poslovni saradnici na projektu održavanja zajedništva.
