Milica Zarin kaže da je jedan od najznačajnijih razloga zašto žene postaju majke u zrelim godinama to što verovatno ranije nisu naišle na pravog partnera.
"Ne bih rekla našla pravog partnera, već prepoznala osobu sa kojom može relativno srećno da živi i ostvari se kao majka. A to je direktno povezano sa postavljanjem prioriteta u datom trenutku, u ovom slučaju u mladosti. Ako vam je prioritet obrazovanje i karijera, vi ćete odbaciti mogućnost ulaska u brak i rađanja dece čak i ako prepoznate partnera sa kojim mislite da možete lepo da funkcionišete. Onda godine prođu, shvatite da vam karijera ne znači mnogo i da bi vas više ispunjavalo da ste ostvareni kao majka. Tada shvatite da ste prioritete pogrešno postavili, da je trebalo da prioritet bude majčinstvo i da je sada teže prepoznati potencijalnog dobrog patnera."
Na pitanje koje su prednosti i mane materinstva u zrelim godinama i da li su majke tada brižnije i više strepe za svoje dete, Milica Zarin kaže:
"Na ovo teško pitanje ne postoji univerzalni odgovor. Iz profesionalnog iskustva shvatam da je svaka žena koja je rodila dete posle "propisanog" vremena različita u roditeljskoj ulozi. Prednosti mogu biti psihička stabilnost, mentalna zrelost, emocionalna regulacija, podrška partnera, porodice i prijatelja, ostvarenost u profesionalnom smislu. Mane mogu da budu preterana popustljivost, gajenje deteta kao centra sveta u pravcu koji nije dobar za njegovo odrastanje, podređivanje detetu, razmišljanje "dugo sam ga čekala, neka bude kako on hoće"..."
"Ali, to nema mnogo veze sa godinama kada ste rodili dete. Neke majke su konstantno zabrinute za decu, prosto bdiju nad njima non-stop, osluškuju ih, analiziraju, visoko su angažovane i involvirane u živote svoje decei to neretko ide do "prezaštićivanja deteta", što nije dobro. Sa druge strane, neke majke su stabilne, sa jasnim granicama prema deci, svesne sreće što napokon imaju dete, ali ipak ne dozvoljavaju da taj osećaj hronične brige nanese štetu detetu i njihovom odnosu."
Takođe treba imati na umu da za odnos majke i deteta nisu presudne godine majke, već je važno šta ona može da mu pruži.
"Kada se žena odluči za rađanje posle četrdesete, to se u većini slučajeva dešava planski a ne stihijski, a to dalje obično podrazumeva pripremljenost i samoedukaciju o izazovima roditeljstva. Žene tada već imaju posredna iskustva o odgajanju deteta, preko svojih drugarica, familije i primera u okolini. Već su na neki način "pripremljene" za materinstvo, angažovane u svojoj novoj ulozi i imaju volju da prevazilaze probleme koji ih neminovno čekaju."
"Okruženje je često nemilosrdno. Poslednjih godina mi se čini da se situacija promenila na bolje, ali i dalje su ljudi skloni da osuđuju i kritikuju izbore i odluke koje se ne uklapaju u neki kliše života. Ali to iščuđavanje brzo prođe. Majčinstvo posle četrdesete se ne razlikuje od majčinstva u bilo kojim godinama, pa ne postoji realan razlog da mu se daje negativna konotacija. Svako odlučuje o svom životu i snosi odgovornost za sopstvene odluke. Mišljenje drugih ljudi, posebno onih koji nam nisu važni, ne treba da bude bitno ni odlučujuće."
