Šta si čekala do sada? Ovo je jedno od najčešćih pitanja sa kojima se suočavaju žene koje su čari materinstva odlučile da osete tek posle četrdesete godine. Mada je u našem tradicionalnom i patrijarhalnom društvu imperativ da devojke posle završene srednje škole ili fakulteta zasnuju porodicu, sve više žena prvo dete rađa tek kad zakorači u petu deceniju. Da li je emancipacija, potreba da se žena ostvari na polju karijere i stekne finansijsku i svaku drugu samostalnost, dovela do toga da se granica za rađanje prvog deteta znatno pomeri? Ili za potomstvo nikad nije kasno, čak ni kada mnogi misle da je biološki sat već "otkucao" svoje.
Psiholog Milica Zarin naglašava da žene sve češće postaju majke posle četrdesete jer to više nije nemoguća misija, već stvar želje i odluke.
"Medicina je dosta napredovala na tom polju, pa roditi prvo dete u petoj ili šestoj deceniji nije više pojava na nivou fenomena ili "čuda" - kaže za "Život plus" psiholog Milica Zarin. - Primeri svetskih zvezda koje su se posle 40. odlučile na taj korak uticali su na neku vrstu trenda i kod nas. To je mnogim ženama dalo nadu da nije kasno za majčinstvo. Što se tiče želje da se žene ostvare na profesionalnom planu, na takav sociološki i psihološki trend utiče mnogo faktora. Društvo proklamuje ravnopravnost polova i insistira na emancipaciji žena. Zbog toga žena, naravno, ne stiže da do kraja tridesetih godina završi školu, nađe stabilan posao, izgradi karijeru, poveže se sa "pravim" partnerom i rodi decu. To su, zaista, preveliki zahtevi za svakog pojedinca, a očekivanja da žena to sve uradi do određenih godina su nerealna i iracionalna. To je preveliki teret koji nose žene savremenog doba."
Naša sagovornica smatra da treba uzeti u obzir pretpostavku da neke žene kasnije rađaju decu kako bi prolongirale obaveze i produžile mladost.
"Poslednjih decenija u našoj zemlji je primetno da većina mladih ljudi ostaje u primarnoj porodici, kasno se osamostaljuje ili to uopšte ne čini - ističe Milica Zarin. - Jedan od razloga koji žene navode je loša ekonomska situacija, u čemu ima istine, ali i sve kasnije odvajanje od roditelja i osamostaljivanje. Mlade devojke su ušuškane u porodičnom gnezdu, završavaju fakultet, zapošljavaju se i cela primarna porodica pomaže u održivosti takvog životnog koncepta. To jeste na neki način odlaganje odgovornosti i obaveza."
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, od 2010. do 2017, broj žena koje su rodile prvo dete u 40. godini ili kasnije je u znatnom porastu. Naime, 2010. taj broj je iznosio 448, dok se 2017. za potomstvo odlučilo ukupno 785 žena, a najviže u Beogradu, čak njih 359. Trend rađanja od 2010. do 2017. najveći je bio u srpskoj prestonici. Statistika kaže da je od 785 žena, čak 724 ekonomski aktivno. Kada je o obrazovnoj strukturi reč, najviše je žena sa završenim fakultetom ili akademijom - 380, sa višom školom 54, srednje obrazovanje je steklo 275, osnovno 29, dok su bez škole ili sa nepotpunom osnovnom školom dve osobe. Prema poslednjoj evidenciji Republičkog zavoda sa statistiku iz 2017, od 785 žena, čak 454 je prvo dete rodilo u braku. Broj dece rođenih u prvom braku je 435, u drugom 19, a vanbračno 331. Poređenja radi, u gradskim naseljima rođeno je 664, a u ostalim sredinama 121 dete.
Majčinstvo i mentalna zrelost
Milica Zarin kaže da je jedan od najznačajnijih razloga zašto žene postaju majke u zrelim godinama to što verovatno ranije nisu naišle na pravog partnera.
"Ne bih rekla našla pravog partnera, već prepoznala osobu sa kojom može relativno srećno da živi i ostvari se kao majka. A to je direktno povezano sa postavljanjem prioriteta u datom trenutku, u ovom slučaju u mladosti. Ako vam je prioritet obrazovanje i karijera, vi ćete odbaciti mogućnost ulaska u brak i rađanja dece čak i ako prepoznate partnera sa kojim mislite da možete lepo da funkcionišete. Onda godine prođu, shvatite da vam karijera ne znači mnogo i da bi vas više ispunjavalo da ste ostvareni kao majka. Tada shvatite da ste prioritete pogrešno postavili, da je trebalo da prioritet bude majčinstvo i da je sada teže prepoznati potencijalnog dobrog patnera."
Na pitanje koje su prednosti i mane materinstva u zrelim godinama i da li su majke tada brižnije i više strepe za svoje dete, Milica Zarin kaže:
"Na ovo teško pitanje ne postoji univerzalni odgovor. Iz profesionalnog iskustva shvatam da je svaka žena koja je rodila dete posle "propisanog" vremena različita u roditeljskoj ulozi. Prednosti mogu biti psihička stabilnost, mentalna zrelost, emocionalna regulacija, podrška partnera, porodice i prijatelja, ostvarenost u profesionalnom smislu. Mane mogu da budu preterana popustljivost, gajenje deteta kao centra sveta u pravcu koji nije dobar za njegovo odrastanje, podređivanje detetu, razmišljanje "dugo sam ga čekala, neka bude kako on hoće"..."
"Ali, to nema mnogo veze sa godinama kada ste rodili dete. Neke majke su konstantno zabrinute za decu, prosto bdiju nad njima non-stop, osluškuju ih, analiziraju, visoko su angažovane i involvirane u živote svoje decei to neretko ide do "prezaštićivanja deteta", što nije dobro. Sa druge strane, neke majke su stabilne, sa jasnim granicama prema deci, svesne sreće što napokon imaju dete, ali ipak ne dozvoljavaju da taj osećaj hronične brige nanese štetu detetu i njihovom odnosu."
Takođe treba imati na umu da za odnos majke i deteta nisu presudne godine majke, već je važno šta ona može da mu pruži.
"Kada se žena odluči za rađanje posle četrdesete, to se u većini slučajeva dešava planski a ne stihijski, a to dalje obično podrazumeva pripremljenost i samoedukaciju o izazovima roditeljstva. Žene tada već imaju posredna iskustva o odgajanju deteta, preko svojih drugarica, familije i primera u okolini. Već su na neki način "pripremljene" za materinstvo, angažovane u svojoj novoj ulozi i imaju volju da prevazilaze probleme koji ih neminovno čekaju."
"Okruženje je često nemilosrdno. Poslednjih godina mi se čini da se situacija promenila na bolje, ali i dalje su ljudi skloni da osuđuju i kritikuju izbore i odluke koje se ne uklapaju u neki kliše života. Ali to iščuđavanje brzo prođe. Majčinstvo posle četrdesete se ne razlikuje od majčinstva u bilo kojim godinama, pa ne postoji realan razlog da mu se daje negativna konotacija. Svako odlučuje o svom životu i snosi odgovornost za sopstvene odluke. Mišljenje drugih ljudi, posebno onih koji nam nisu važni, ne treba da bude bitno ni odlučujuće."
Prilagođeno sa: Novosti