Simptomi koji ukazuju na partnerski opsesivno-kompulsivni poremećaj: sprečava nas da pronađemo sreću u ljubavi
Shutterstock sta_je_partnerski_opsesivno_kompulsivni_poremecaj_2

Slično, iracionalan strah od toga da veza u kojoj ste nema budućnost može od strane okruženja biti protumačen kao traženje izgovora za raskid. Međutim, potpuno je suprotno – na taj način ne tražite izgovor za raskid, već razuveravanja da Vaš partnerski OKP ,,nije u pravu’’ i da treba da budete sa osobom koju volite.

,,Da li treba da raskinem?’’
Ovo je veoma često pitanje koje partnerski OKP nameće. U ovom slučaju, potrebu za raskidom treba posmatrati samo kao trenutni impuls koji je prouzrokovan opsesivnim mislima da veza nije dovoljno dobra, da partner ima previše mana, da osećanja nisu iskrena i obostrana (za šta ne postoje realni dokazi!). Treba, takođe, imati u vidu i to da je jedna od tipičnih grešaka u razmišljanju za partnerski OKP selektivna pažnja – fokus je isključivo na partnerovim manama i nedostacima veze, dok se pozitivne strane zanemaruju, negiraju, pripisuju slučajnostima i redovno su praćene ,,šta ako’’ pitanjima.

Do raskida može dovesti i izražena netolerancija na neizvesnost (a veza sama po sebi podrazumeva neizvesnost, i potrebno je pomiriti se sa tom činjenicom). Osoba nakon detaljne analize odlučuje da je najbolje da preduzme taj korak kako bi sprečila veću katastrofu, na primer to da ona bude povređena od strane svog partnera što će za nju biti nepodnošljivo, ili da ona povredi partnera ukoliko shvati da njena osećanja zaista nisu iskrena.

Ovo pitanje može dobiti i formu ,,Da li treba da raskinem s obzirom na to da mi veza u kojoj sam izaziva visok nivo anksioznosti i opsesivne misli?’’. Ukoliko su odgovori na sledeća pitanja: ,,Da li bi povišena anksioznost postojala i u vezi sa nekom drugom osobom/ da li ste uočavali obrasce opsesivnog ponašanja i u drugim segmentima života ili ranijim vezama/ da li smatrate da bi veza bila stabilna kada bi Vaša anksioznost bila eliminisana?’’ potvrdni, jasno je da bi adekvatnije rešenje od raskida bio rad na prevazilaženju povišene anksioznosti i partnerskog OKP-a. Raskid bi, u ovim slučajevima, bio i vid izbegavanja koje podržava partnerski OKP, i ukoliko bi osoba podlegla svojim impulsima i dozvolila im da budu jači od racionalnog dela ličnosti, moglo bi se reći da je postala ,,rob’’ svog OKP-a.

Ukoliko svoje opsesivne misli posmatrate kao istinite, očekivano je da ,,upadnete u začarani krug’’ prethodno navedenih kompulzija. Nije isključeno da do tada stabilan partnerski odnos zapadne u krizu. To je čak i očekivano ukoliko postanete previše kritični prema partneru, ukoliko mu stalno govorite da niste sigurni u svoja ili njegova osećanja, da mislite da je vaša veza lošija od drugih, da mislite da bi Vam neko drugi više odgovarao. Dakle, do krize dolazi pod uticajem disfunkcionalnog misaonog toka, a ne odnosa samog po sebi.

S druge strane, kada pitanja koja Vam se javljaju na temu kvaliteta veze prihvatite kao oblik opsesivno-kompulzivnog poremećaja i povišene anksioznosti, umesto kao činjenice, lakše ćete se distancirati od njih i moći ćete da radite na njihovom prevazilaženju. To nikako ne znači da treba da budete u vezi za koju postoje realni dokazi da je ugrožavajuća za Vas i da to pripisujete sebi, već da objektivno sagledate činjenice (više o ugrožavajućim odnosima pročitajte ovde). U tome Vam može pomoći da se zapitate: ,,Koliko se ono što želim razlikuje od onoga što imam sa svojim partnerom?’’.

Za rad na prevazilaženju ovog problema značajna je uloga bliskih osoba, i posebno partnera. Pre svega je bitno da i on sam bude upoznat sa time šta je partnerski OKP i da razume Vaše stanje, zatim da bude svestan da je razuveravanje kontraproduktivno, i u krajnjem da bude podrška ukoliko na prevazilaženju problema radite uz pomoć psihoterapeuta. Kognitivno-bihejvioralna terapija podrazumeva rad kako na modifikaciji misaonog procesa u pravcu racionalizacije (kognitivni deo), tako i na prevazilaženju kompulzija (bihejvioralni deo), te se i pokazuje kao najefikasniji pristup u prevazilaženju partnerskog OKP-a.

Mr Anđela Zlatković

dipl.defektolog-specijalni pedagog

Izvor: Vaš Psiholog