Da li ste čuli za kompulsivno prejedanje: jedan od simptoma su i česte glavobolje

Poremećaji ishrane su raznoliki i najčešće uzrokovani psihičkim problemima i stresom. Binge eating ili kompulsivno prejedanje predstavlja jedan od takvih poremećaja, koji je na sreću izlečiv. Karakterišu ga prejdanje osobe, najčešće brz unos velike količine hrane, do granica fizičke neprijatnsti. Takve osobe najčešće iskuse osećanja sramote i krivice nakon ovakvih epizoda. Međutim, za razliku od ponašanja u slučajevima bulimije, osobe neće pribegavati aktivnostima pročišćavanja organizma.

• Ponovljene epizode prejedanja: unošenje količine hrane, koja je u periodu od, na primer 2 sata, značajno veća nego što bi većina osoba u sličnim okolnostima mogla da pojede, osećaj gubitka kontrole nad jelom, odnosno, osećaj da se ne može kontrolisati kada će stati i kolio hrane će pojesti;
• Povezanost sa tri ili više sledećih karakteristika: unošenje hrane je veoma brzo, hrana se unosi do osećaja neprijatnosti, prepunjenosti, unošeje velike količine hrane iako osoba ne oseća glad, obedovanje se skriva od drugih zbog stida, osoba oseća kao da se gadi sebi samoj, prisutna su osećanja depresivnosti i visok stepen krivice;
• Prisutna je uznemirenost zbog svesti o epizodama prejedanja;
• Prejedanje se ponavlja, u proseku najmanje jednom nedeljno, u periodu od 3 meseca;
• Prejedanje nije praćeno aktivnostima pročišćavanja prisutnim kod bulimije i nije povezano sa stanjima koja ukazuju na prisustvo bulimije ili anoreksije.

Kao što je već pomenuto, osoba se tokom epizode prejedanja oseća neprijatno dok jede u prisustvu drugih. Često će okolina, ne znajući da je u pitanju poremećaj ishrane, zbijati šale, zapitkivati neprijatna pitanja (npr. “Gde ti stane sva ta hrana, kako tako brzo jedeš, čistiš kao usisivač…”), što će osobu sa problemom učiniti još ranjivijom i osećaće se još više postiđeno. Iskustvo ovakvih reakcija i etiketiranja od strane drugih dovešće do toga da osoba postane još više povučena, da planira svoje epizode prejedanja u izolaciji, krišom od drugih. Ovo dodatno pogoršava situaciju jer se problemu daje snaga, osoba postaje sve više izolovana od prijatelja i sve manje uključena u zajedničke aktivnosti. Zbog čestih promena telesne težine, često će biti na nezdravim dijetama, bez kontrole nutricioniste. Osećaj gađenja, krivice i nezadovoljstva sobom vodiće je ka razvoju niske slike o sebi, niskom samopouzdanju, zbog čega će sve više tonuti u problem.

Saznajte da li je ljubomora vid iskazivanja ljubavi: šta je pravi znak privrženosti partneru

Zdravstvene posledice, u zavisnosti od dužine trajanja problema, mogu biti kratkoročne i dugoročne. Neke od kratkoročnih posledica su bol i otoci zglobova, povišen krvni pritisak, problemi organa za varenje, opstipacija, dijareja, hipoglikemija. Psiičke posledice su neizostavne i neke od njih su: česte glavobolje, depresivnost, nesanica, česte promene raspoloženja, težnja za socijalnom izolacijom. Dugročne posledice predstavljaju i komplikacije navedenih posledica, kao i nove, nastale usled nezdrave ishrane i prevelike telesne težine.

Ukoliko prepoznate da neko u vašem okruženju pokazuje simptome kompulsivnog prejedanja, možete mu pomoći na sledeće načine:

• Ohrabrivanjem da potraži stručnu pomoć: Što problem duže traje, to ga je teže rešiti. Upućivanje na nutricionistu i psihoterapeuta, pomoćiće osobi da shvati da ne mora dozvoliti problemu da vlada njenim životom;
• Neosuđujućim stavom: Ukoliko je osoba potražila pomoć, ali je ponovila epizodu prejedanja, nemojte je osuđivati. Jedan neuspeh ne znači da treba odustati;
• Podrškom: Uvreda i ružne reči nisu nikoga navele na put pozitivne i trajne promene. Osobe sa problemom u ishrani se već dovoljno loše osećaju same sa sobom. Zadirkivanja i omalovažavanja će ih samo gurnuti nazad u problem i staviti još veći ram na ružnu sliku koju gaje o sebi;
• Izlaženjem iz uloge policajca za hranu: Preterano kontrolisanje, kako količine hrane, tako telesne težine stavlja akcenat na problem, na to da je on veći od osobe, a da ona nije u stanju da uspostavi kontrolu nad svojom ishranom. Svako bi se osećao kao da nema dovoljno potencijala da ga neko stalno kontroliše, a posebno osoba koja već nema dovoljno samopouzdanja i poverenja da može prevazići problem;
• Podrška: Ukoliko je psihoterapijski proces započet i režim ishrane propisan od strane nutricioniste se poštuje, nije potreban još jedan terapeut, već ljubav, prihvatanje, podrška i razumevanje za borbu kroz koju prolazi.

Izvor: Vaš psiholog