Maja je redovna čitateljka Mirkove kolumne, ima 31 godinu i radi u turizmu od 9 do 11 sati na dan uz zahtevnog šefa. Njen problem je to što ima veliku želju za hranom, konstantno bi nešto grickala, čak i kad nije gladna.

„Kad se naljutim, onda kako bih napakostila svima, pojedem skoro celu tortu. Ludo, zar ne?!“, kaže Maja. Hrana, i to najviše slatkiši, odvode je u slatki svet daleko od svih. Pita se što ona to hranom želi da nadoknadi i od Mirka traži savet.

Scenario koji Maja prolazi scenario je mnogih od nas kada u nekom trenutku favorizujući jedno životno polje zanemarujemo ostala. Naše telo kao brižna marljiva pčelica odrađuje ono što postavimo kao prioritet pa se tako, na primer, ako je u pitanju vremenski škripac na poslu, ono zgrči ne bi li istisnulo poslednje atome kreativnosti i energije bez obzira na to što smo poslednji put pojeli nešto što je raslo pod suncem još prošlog utorka.

Pri tom pokušava da ublaži to stresno stanje i nekako premosti nedostatak energije i hranjivih supstanci, pa traži druge izvore stimulativne i dostupne ali nekvalitetne hrane, tzv. quick fix. Međutim, konzumirajući takvu hranu telo gubi nutrijente i dan za danom postaje sve više osiromašeno. Tako iscrpljeno, a zapravo lišeno pravih ukusa i doživljaja, traži dodatnu stimulaciju u vidu još ekstremnijih ukusa, pa tako i slatkiša.

Taj slatki začin života

Prema mišljenju mnogih autora prekomerna potreba za slatkim govori i o nedostatku ljubavi, a tu se posebno ističu čokolada i majonez. Ljubav je taj začin života koji nam poput majoneza u sendviču i čokoladnog preliva na kolaču omogućava da život lakše proživljavamo, baš kao što majonez čini da sendvič bolje klizi u ustima. Mnogi kažu da desert bez čokolade nije desert, a tako ni život bez ljubavi nije život. Pri tom valja istaći da su nam na raspolaganju različite vrste ljubavi, od roditeljske, bratske, prijateljske, pa tek na kraju partnerske. Iz vašeg pisma, draga Majo, čini mi se da vam nedostaje upravo ljubavi, i to ove poslednje – partnerske.

PageBreak

Preliv na desertu života

Neću reći da je vrhunac ljudskog postojanja sjedinjenje s drugom osobom, a vrhunac ljubavi spajanje s drugom dušom, ali to je prilično vredno i važno.

S jedne strane, zato što smo mi društvena stvorenja – oduvek pripadamo i trudimo se da pripadamo, kao neka stara DNK ploča koja se vrti i vrti, a s druge strane zato što kad smo intimno nekome posvećeni, ta nam osoba postaje pomoć u samorazvoju. Ovaj drugi aspekt vredan je motiv za otvaranje prema pronalaženju partnera.

Kad smo u intimnom i posvećenom odnosu, naš partner nam je kao ogledalo od kog, za razliku od drugih ljudi (koji su nam takođe ogledala), ne možemo tako lako da odvratimo pogled. To vredno dizajnersko i unikatno ogledalo s potpisom valja negovati.

No, da ne odem predaleko, bliskost u kvalitetnom odnosu je taj slatki začin – ljubav. Nestašica te energije najvišeg nivoa koju čovek čoveku može da uzrokuje osećaj praznine koju privremeno pokušavamo da nadomestimo supstitutima.

Ljubav prema sebi

Predložio bih vam da se otvorite prema ljubavi, i to tako što ćete početi od sebe. Sedite ispred ogledala u svom domu, potpuno goli, i zatvorite oči. Pokušajte da se dovedete u stanje sreće, tako da osetite ljubav koju želite da darujete sebi. Provedite tako nekoliko trenutaka opuštajući se i sjedinjujući se s tim osećajem.

Pogledajte se u oči i ponovo sebi uputite ljubav. Osetite zahvalnost za sve svoje vrline, ali i mane koje su poput neispisanih poglavlja u radnoj svesci naslova Zdravi, srećni i uspešni. Obuhvatite pogledom svoje telo i volite ga sa svim njegovim lepim oblinama i nesavršenostima, u celini.

To je način na koji ćete, upućujući ljubav sebi, ujedno prizvati ljubav. Ovu vežbu možete da ponovite i kada niste kod kuće: zatvorite oči i uputite sebi ljubav. Neka ljubav prema sebi bude čokoladni preliv na vašem desertu života. Tako nahranjeni manje ćete čeznuti za slatkim zalogajima, a u vaš život pristići će i drugi vidovi ljubavi i tako vas site nahraniti.