Koliko god ove smernice možda deluju teško i neostvarivo, zapravo je mnogo teže potiskivati, skrivati, tugovati, lagati, osećati se usamljeno i napušteno, samooptuživati se ili optuživati partnera, a opet ostajati u nekom odnosu.
● Razgovaraju o prošlosti, o iskustvima koja su imali, kao i o zajedničkim iskustvima. Ove razgovore doživljavaju kao lekcije iz kojih mogu učiti kako da unaprede svoje zajedništvo
● Ne ustručavaju se i ne plaše da razotkriju sopstvenu ranjivost, u partneru vide osobu kojoj mogu poveriti i bolne sadržaje, bez straha da će biti osuđeni ili ponovo povređeni
● Kada procene da neki problem ne mogu rešiti sami, obraćaju se za stručnu pomoć. Isti sistem vrednosti prenose i mlađim generacijama, posmatrajući to kao snagu, a ne ličnu/zajedničku slabost
● Svesni su da odnos može i doživeti, ali i preživeti povredu. U procesu lečenja odnosa su zajedno, uzimajući snage iz istorije svog odnosa, pozajmljujući snage jedno drugome, postavljajući male ciljeve, obeležavajući svakodnevne uspehe
● Balansiraju poslovne obaveze, zajedništvo i lični prostor, tako da sve bude zastupljeno, dogovaraju se kako će to učiniti, uvek stavljajući vreme za zajedničke slobodne aktivnosti, šetnje, sport, kulturne aktivnosti, druženja
● Brinu o sebi, opominju i podstiču jedno drugo da ne ispuste značaj brige o sebi
Povezane vesti
-
Ljubav i seksualnost |
12.08.2016.
Da li postoji savršen brak i zašto moderni brakovi ne traju duže
![]()
● Parovi koji imaju decu jasno razdvajaju roditeljski od bračnog sistema, trude se da nađu vreme za svoje partnerstvo, makar to ponekad bilo i jedno veče u nedelji kada će zajedno pogledati film ili izaći u šetnju bez dece, iskoristiti vreme kada deca spavaju da učine nešto za samo za njih dvoje. Bez obzira koliko su umorni, parovi koji neguju svoje rituale imaju mnogo više zadovoljstva partnerstvom i u mnogo su manjem riziku da svoje partnerstvo poistovete sa pričom o deci, ili ga svedu isključivo na teme dužnosti i odgovornosti oko dece
● Parovi kreiraju svoje uspomene, prave beležnice sa fotografijama, salvetama iz restorana, putnim kartama… sloboda izbora je na paru. Skloni su da u kritičnim momentima prelistaju svoje beležnice, prisete se i veoma često ostave još jednu praznu stranu za novi trenutak koji žele da zabeleže
Koliko god ove smernice možda deluju teško i neostvarivo, zapravo je mnogo teže potiskivati, skrivati, tugovati, lagati, osećati se usamljeno i napušteno, samooptuživati se ili optuživati partnera, a opet ostajati u nekom odnosu. Mnogo je teže ne osećati se kao ličnost koja jeste tamo gde bi trebali biti njslobodniji da se ispoljite. Mnogo je nesigurnije tragati za podrškom i otvarati svoju rannjivost u drugim odnosima, sa ljudima sa kojima nećete ugasiti svetlo pred odlazak na spavanje nego da to učinite sa osobom sa kojom ste odlučili da sačekate još jedan dan. Ni jednom paru nije lako i jednostavno, partnerstvo je zapravo veliki izazov. Uprkos tome što smo primorani da rastemo i razvijamo se u skladu sa kapacitetima naše ličnosti, partnerstvo nas provocira da od tog rasta ne možemo lako odustati.
Izvor: Vaš psiholog
