Svaki razvod braka ima 6 kritičnih faza: psiholog otkriva kako da ih prebrodite

Razvodbraka je neočekivana, vanredna razvojna kriza. Iako se legalni razvod može označiti u određenoj tački vremena, psihološki proces može trajati godinama. Razvod se postepeno odvija i pre i nakon legalnog prekida braka. Osim što se smatra jednim od najznačajnijih životnihstresova, razvod predstavlja i gubitak bez rituala koji bi omogućili olakšanje. Istovremeno, oba bračna partnera suočena su sa nizom novih zadataka, kao što su redefinisanje ličnog i porodičnog identiteta i redefinisanje odnosa.

U novonastali jaz, gde je nekada bila bliskost i poverenje, useljava se konfliktno ponašanje, verbalno i neverbalno ispoljavanje nezadovoljstva, optužbe za neispunjena očekivanja. Kako se emocionalna pukotina širi, gube se zdravi kapaciteti koji su odnos održavalii živim. Par polako ulazi u proces tugovanja zbog gubitka voljene osobe i odnosa. Ukoliko par nastavi život u zajednici, osećaj odbačenosti i povređenosti dobijaće na snazi. Uprkos tome, neki parovi ne prekidaju seksualne odnose. Neki sa idejom da će ipak uspeti da oporave dnos i očuvaju bliskost, neki se izdvoje i dožive to kao ponovni susret sa sobom jer više nema očekivanja od sebe radi odnosa. U svakom slučaju, kontinuirani fizički kontakt može doprineti zbunjenosi i ometati prirodan proces tugovanja.

Partneri ne moraju u istom periodu prolaziti kroz ovu fazu, čime je ona dodatno otežana. Supružnik koji se ne oseća razočarano, može različito razumeti distancu i konfliktna ponašanja. U pokušajima da odnos ipak preživi, može pojačavatii bliskost sa decom, tražiti zadovoljstva van odnosa, čime se direktna komunikacija o problemu ponovo izbegava. Suštinski, pozicije inicijatora razvoda i onoga ko je ostavljen se razlikuju. Manje posledica ovih razlika doživljavaju parovi u kojima inicijator razvoda daje dovoljno vremena partneru da se pripremi na promene koje će nastupiti.

Ukoliko se u ovoj fazi započne porodična terapija, postoji mogućnost da se brak oporavi i da par odluči da ulaže u odnos, ne u razdvajanje.

Legalni razvod je drugi stadijum koji traje najkraće. Legalne krivice nema, ali je emocionalna veoma izražena. Procesi koji su se odvijali u tišini porodičnog života dobijaju svedoka, treću, pravnu stranu, koja potvrđuje realnost prekida odnosa. Medijacija je u procesu legalnog razvoda veoma bitna, kao ponuda paru da nađe što adekvatnije rešenje bez konflikta, posebno ukoliko imaju decu.

Ekonomskirazvod dolazi posledično nakon legalnog razvoda, uključuje teme kao što su finansijske/imovinske podele, finansijske odgovornosti prema deci.

PageBreak

Koroditeljstvo i pitanja starateljstva nad decom su naredni stadijum razvoda. Termin koroditeljstvo se koristi kako bi se jasno definisala razlika između bračnog i roditeljskog sistema. Iako bračni sistem može biti razveden, roditeljski ne podleže istim pravilima. U ovom stadijumu je veoma korisno potražiti stručnu pomoć, kako razvod ne bi imao negativnih implikacija po decu. U komplikovanim razvodima, gde se roditelji međusobno osuđuju ili pokušavaju da razreše bračne probleme posredstvom dece, posledice mogu biti razorne po decu.

Socijalni razvod (razvod od mreže zajedničkih prijatelja) obuhvata novonastale promene u zajednici u kojoj osoba sada živi, dogovore oko druženja sa nekadašnjim zajedničkim prijateljima i iskustvo usamljenosti i samoće. Teškoće se javljaju zbog promena koje su nastupile od perioda kada je osoba poslednji put bila sama, te može zazirati od kontakta sa osobama sličnih godina ili sa sličnim životnim poteškoćama. Istovremeno, razvedena soba je sada slobodna od bola koji je proživljavala tokom emocionalnog razvoda, nalazi se van zone konflikta. Usamljenost i samoća se postepenom izgradnjom nove socijalne mreže umanjuju i osoba se oseća sposobnije i snažnije da kreira nove relacije i organizuje svoje vreme na ispunjavajuć način.

Preispitivanje sopstvenih potreba i interesovanja, novonastala nezavisnost mogu dovesti osobu do preteranih reakcija, kao što je previše vremena sa društvom, česte promene seksualnih partnera, uglavnom kršenje zabrana koje su ranije postojale. Ipak, ovakve reakcije se smatraju očekivanim, kao i to da će osoba iz ovakvog disbalansa polako, gradeći sliku o sebi, naći sopstvenu ravnotežu.

Psihološki razvod je poslednji stadijum, ukoliko osoba ne prolazi i stadijum religioznog razvoda, gde religija može doprineti olakšanju psihološkog razvoda. Sticanje autonomije, kreiranje novog identiteta je razrešeno. Osoba ne nosi identitet razvedene osobe kao dominantni, već uviđa i koristi druge lične potencijale i podršku bliskih osoba. Takođe, identitet je razdvojen i od bivšeg partnera, od njegovog uticaja, uz prihvatanje pune odgovornosti za lične misli i postupke (više se ne mogu pripisivati problemi partneru koji ne čini nešto kako treba).

Uspešnim razrešenjem razvoda smatra se jedinstvo uvida u razloge zbog kojih je bračni odnos započet, faktore koji su uticali na izbor partnera, nerazrešene psihičke probleme koji su doveli do nepremostivog jaza i razvoda. Zdrava separacija označava odbacivanje krivice i krivca isto kao i idealizacija. Niko nije ni potpuno “crn” (gde se separacija onemogućava zbog ljutnje), niti potpuno “beo” (separacija je otežana osećanjem krivice i idelizacijom partnera). Svaki od navedenih stadijuma je pun izazova i promena. Razvod je zapravo niz promena koje se uspešno razrešavaju prilagođavanjem i prihvatanjem odgovornosti u novom kontekstu.

Izvor: Vaš psiholog