Ukus za kojim žudimo u datom trenutku može nam dosta reći o našim potrebama, kao i o disbalansima u organizmu.
Prema vedskim učenjima, ukusi i osećanja su istovetne sile na različitim ravnima postojanja. Zapravo, ukusi su za telo ono što su osećanja za um. Osećanje u umu teži ka tome da u telu proizvede odgovarajući ukus, isto kao što unošenje određenog ukusa teži da stvori odgovarajuće osećanje.
Filigranska praksa ajurvede ima detaljno nijansiran pristup ukusima i čulima, jer se iza naših potreba za određenim ukusima može kriti emotivno ili mentalno stanje koje je potrebno korigovati.
Jedan od aksioma ajurvede jeste da nijedno preterivanje u čulima nije bez posledica. Dominacija negativnih emocija, ali i nekog određenog ukusa, vodi do razvoja bolesti. Povezanost osećanja i sklonosti ka određenim ukusima govori čemu težimo i šta skrivamo unoseći određeni tip hrane. Živimo u potrošačkoj civilizaciji, koja ciljano, marketinški naglašava potrebu za slanim i slatkim. Okruženje i obilje u nama dodatno stvaraju potrebe i želje za hranom i stvarima koje nam po pravilu nisu potrebne. Ukoliko obratimo pažnju, uočićemo tendenciju ka hedonističkom načinu života.
Povezane vesti
-
Inspirativne životne priče |
23.11.2018.
Intervju sa dr Boškom Hristićem: kako da prestanemo da prosuđujemo i zaista budemo srećni
![]()
Često se eksploatiše naša zdrava potreba za uživanjem i transformiše se u grabljenje životnih zadovoljstava, odnosno, onoga što nam se predstavlja kao neophodno kako bismo bili srećni. Ovo buđenje hedonizma u nama stvara slani ukus. Ali, nakon probuđenih potreba i želja, dolazi i osećanje zavisti – kada se uporedimo sa drugima, shvatamo da su mnogi u daleko boljim prilikama i mogu bolje da zadovolje svoja čula nego mi. Tu otvaramo prostor za kiseli ukus.
Dalje nas ovo putovanje vodi u nestrpljenje da zadovoljimo svoja čula, a ono rađa ljutnju, jer ne možemo dovoljno brzo i u dovoljnoj meri da ih zadovoljimo. U nama tada dominira ljuti ukus. Ovaj trijumvirat ljutih ukusa – slano, kiselo, ljuto – nas sada greje i mi smo spremni da konzumiramo i varimo i na telesnom i na psihološkom nivou. Naravno, sve je u redu dokle god smo u stanju da nabavimo dovoljno „hrane” za bilo koje od naših čula i osećanja kako bismo utolili tu glad. Međutim, neke od tih artificijelno kreiranih želja neminovno ostaju nezadovoljene. Neispunjene i nezadovoljene, želje izazivaju gorčinu u nama.
Psihologija ukusa
Ukus za kojim žudimo u datom trenutku može nam dosta reći o našim potrebama, kao i o disbalansima u organizmu. Ponekada je dobro zastati i promisliti o našoj potrebi za nečim, jer nam može reći i dosta toga o našem trenutnom psihološkom stanju.
Slatko je omiljeni ukus i ljudi često posežu za slatkišima kako bi se osetili zadovoljnije i ispunjenije, makar nakratko. Slatko je sinonim za zadovoljstvo, odnosno, zasićenost („slatki ukus pobede i uspeha”). Svi težimo ka boljеm životu. Ukoliko ne uspevamo da ga ostvarimo, mi onda imamo potrebu za slatkišima. Preterano odavanje slatkom dovodi do njegovih negativnih aspekata – samozadovoljstva i lakomosti.
Kiselo na psihološkoj ravni predstavlja spoljašnje traganje za prisvajanjem stvari. Kiselo predstavlja sklonost ka procenjivanju stvari, kao i ka uvećavanju njihove poželjnosti. Sa time se uvećavaju i naše sklonosti i prohtevi. Neispunjena očekivanja dovode do zavisti ili ljubomore. Setimo se samo izraza „kiselo grožđe” koji se i koristi da objasni kako omalovažamo nešto što nam je nedostupno i do čega ne možemo doći.
Slano je povezano sa oduševljenjem životom. Slano stimuliše i pojačava sve želje. Prekomerno povlađivanje tom žaru i poletu vodi ka hedonizmu, žudnji za odavanjem svim čulnim užicima koji su telu fizički dostupni.
Ljuto je povezano sa otvorenošću, sklonostima ka uzbuđenju i stimulisanju, a posebno sa žudnjom za žestinom i brzinom u životu. Prekomerno uzbuđenje i preterano stimulisanje dovode do nadražljivosti, nestrpljenja i ljutnje (zajedljiv jezik, osoba koja se lako ljuti i sve kritikuje ili „oštar odgovor”).
