Slatko, ljuto, kiselo: ukus koji najviše volite otkriva kakvo je vaše mentalno i fizičko zdravlje

Prema vedskim učenjima, ukusi i osećanja su istovetne sile na različitim ravnima postojanja. Zapravo, ukusi su za telo ono što su osećanja za um. Osećanje u umu teži ka tome da u telu proizvede odgovarajući ukus, isto kao što unošenje određenog ukusa teži da stvori odgovarajuće osećanje.

Često se eksploatiše naša zdrava potreba za uživanjem i transformiše se u grabljenje životnih zadovoljstava, odnosno, onoga što nam se predstavlja kao neophodno kako bismo bili srećni. Ovo buđenje hedonizma u nama stvara slani ukus. Ali, nakon probuđenih potreba i želja, dolazi i osećanje zavisti – kada se uporedimo sa drugima, shvatamo da su mnogi u daleko boljim prilikama i mogu bolje da zadovolje svoja čula nego mi. Tu otvaramo prostor za kiseli ukus.

Dalje nas ovo putovanje vodi u nestrpljenje da zadovoljimo svoja čula, a ono rađa ljutnju, jer ne možemo dovoljno brzo i u dovoljnoj meri da ih zadovoljimo. U nama tada dominira ljuti ukus. Ovaj trijumvirat ljutih ukusa – slano, kiselo, ljuto – nas sada greje i mi smo spremni da konzumiramo i varimo i na telesnom i na psihološkom nivou. Naravno, sve je u redu dokle god smo u stanju da nabavimo dovoljno „hrane” za bilo koje od naših čula i osećanja kako bismo utolili tu glad. Međutim, neke od tih artificijelno kreiranih želja neminovno ostaju nezadovoljene. Neispunjene i nezadovoljene, želje izazivaju gorčinu u nama.

Psihologija ukusa

Ukus za kojim žudimo u datom trenutku može nam dosta reći o našim potrebama, kao i o disbalansima u organizmu. Ponekada je dobro zastati i promisliti o našoj potrebi za nečim, jer nam može reći i dosta toga o našem trenutnom psihološkom stanju.

Slatko je omiljeni ukus i ljudi često posežu za slatkišima kako bi se osetili zadovoljnije i ispunjenije, makar nakratko. Slatko je sinonim za zadovoljstvo, odnosno, zasićenost („slatki ukus pobede i uspeha”). Svi težimo ka boljеm životu. Ukoliko ne uspevamo da ga ostvarimo, mi onda imamo potrebu za slatkišima. Preterano odavanje slatkom dovodi do njegovih negativnih aspekata – samozadovoljstva i lakomosti.

Kiselo na psihološkoj ravni predstavlja spoljašnje traganje za prisvajanjem stvari. Kiselo predstavlja sklonost ka procenjivanju stvari, kao i ka uvećavanju njihove poželjnosti. Sa time se uvećavaju i naše sklonosti i prohtevi. Neispunjena očekivanja dovode do zavisti ili ljubomore. Setimo se samo izraza „kiselo grožđe” koji se i koristi da objasni kako omalovažamo nešto što nam je nedostupno i do čega ne možemo doći.
Slano je povezano sa oduševljenjem životom. Slano stimuliše i pojačava sve želje. Prekomerno povlađivanje tom žaru i poletu vodi ka hedonizmu, žudnji za odavanjem svim čulnim užicima koji su telu fizički dostupni.

Ljuto je povezano sa otvorenošću, sklonostima ka uzbuđenju i stimulisanju, a posebno sa žudnjom za žestinom i brzinom u životu. Prekomerno uzbuđenje i preterano stimulisanje dovode do nadražljivosti, nestrpljenja i ljutnje (zajedljiv jezik, osoba koja se lako ljuti i sve kritikuje ili „oštar odgovor”).

PageBreak

Gorko je simbol nezadovoljstva i izaziva želju za promenom. Kada moramo da progutamo neku „gorku pilulu”, njena gorčina razvejava naše samoobmanjivanje i prisiljava nas da se suočiimo sa stvarnošću. Previše razočaranja dovodi do frustriranosti, koja vodi organizam u ogorčenost.

Jad, patnja i nesreća su takođe gorki. Gorko u malim količinama potpomaže ravnotežu svih ostalih ukusa u telu. Kao što nas umereno nezadovoljstvo sobom ili svojom situacijom nagoni na promenu, tako i gorko širi kanale koji su suviše suženi, umanjujući time kafa došu.

Oporo predstavlja introvertnost, težnju ka izbegavanju uzbuđenja. Preterana introvertnost dovodi do nesigurnosti, teskobe i straha. Oporost izaziva skupljanje, što nas navodi da se „smežuramo kao suva šljiva”, i steže „hladnu, koščatu ruku straha”, najčešće oko grla.

Ko šalje informacije telu?

Potreba za određenim ukusima i preterano uživanje u njima obično se zanemaruju i previđaju. Ipak, prema ajurvedi, negativne emocije – ljutnja, krivica, brige, strahovi – kreiraju pogrešne informacije koje šalju našoj fiziologiji. Naša tela zatim žude za određenim ukusima. Budući da imamo jaku potrebu da zadovoljimo svoje žudnje, mi dalje podstičemo neravnotežu, umesto da je uočimo i otklonimo.

Kada su naši duh i telo u ravnoteži, sva čula su usklađena, kao i naše potrebe za ukusima. Tek tada smo u stanju zdravlja i na pravi način možemo uživati u životu.
Naše zdavlje najviše zavisi od ravnoteže ili sklada uma i životne energije organizma. Uvek je samo pitanje ko vodi i dominira. Da li vidimo život i sebe očima zamagljenim brigama, krivicom ili strahom i ili pak sa poštovanjem, verom i divljenjem?

Ajurveda smatra da celokupnom prirodom upravljaju tri osnovna organizaciona principa, koji se nazivaju doše. Doše su prisutne u svim formama i procesima u prirodi, ali igraju i ključnu ulogu u svim aspektima odnosa unutar našeg tela i duha, kao i spoljašnje sredine.

Kod svakog čoveka prisutne su tri doše: vata doša – predstavljena kretanjem, pita doša – predstavljena energijom metabolizma i kafa doša – predstavljena silom koja pomaže organizovanje strukture materije.

Doše su u svakom čoveku ravnomerno raspoređene, a poremećaj njihovog odnosa prvi je predznak bolesti i narušavanja ravnoteže u sistemu duh – telo. U ajurvedi i TKM, pored pulsne dijagnostike postoji nekoliko metoda kliničkog pregleda, koji uključuju pregled urina, stolice, jezika, govora, očiju, noktiju i opšteg energetskog pregleda aure, energetskih centara, ali i energetskih kanala, na osnovu čega se dobija slika stanja celokupnog organizma. Moguće je i energetsko reprogramiranje memorije organizma, koje se koristi kao metoda koja doprinosi u obnavljanju njegove ravnoteže. Ono pomaže da se svi aspekti osobe vrate u ravnotežu i da se odatle ponovo uspostavi najveća dobrobit ili zdravlje na svim nivoima.

Kroz puls dijagnostiku ponire se duboko u fiziologiju i uzrok bolesti, u poremećene odnose tri doše.

Na ovom saznanju temelje se svi dalji tretmani. Cilj je da se trenutni disbalans vrati u stanje ravnoteže s kojim je svako od nas rođen.

Emocije ne nastaju iz vedra neba, već su u vezi sa načinom na koji prosuđujemo ono što nam se događa. Ove reakcije dovode do fizioloških poremećaja i ispoljavaju se raznim fizičkim simptomima.

PageBreak

Kao što fizičke bolesti utiču na naše raspoloženje i provociraju naš strah ili brigu, mnogi psihološki problemi se ogledaju u našim telima.

Kada veza um – telo počne da menja svoju harmoniju zbog neprijatnih emocija, negativnih osećanja, niskog samopoštovanja i stresnih situacija, to dovodi do pojave raznih psihosomatskih bolesti.

One se smatraju fizičkim poremećajima čiji uzrok je u dubokoj vezi sa psihološkim faktorima. Govoreći o psihosomatskim simptomima, govorimo o telesnim tegobama za koje često ne postoji adekvatna medicinska dijagnoza. Sve naše negativne emocije se urezuju u memoriju našeg tela, gde i ostaju. Tamo kvare savršenu organizaciju svih funkcija i procesa u našem organizmu.

Postoji nekoliko načina ispoljavanja poremećaja ili sličnih fizičkih promena, koji su povezani sa psihološkim faktorima:

• Digestivni problemi – razdražljiva creva ili poremećaji stolice i varenja. Ovi problem su obično povezani sa besom, ljutnjom, agresijom ili strahom.
• Kardiovaskularni problemi su povezani sa euforijom, uzbuđenjem, preosetljivošću ili nervozom.
• Respiratorni problemi su povezani sa depresijom, gušenjem emocija i anksioznošću.
• Endokrini problemi – funkcionisanje endokrinih žlezda obično je povezano sa poremećenom emocionalnom neravnotežom, što osećamo kao zabrinutost, sumnju i ljubomoru.
• Genitourinarni problemi su povezani sa strahom, nedostatkom samopoštovanja, stidljivošću.
• Dermatološki problemi su povezani sa teškoćama u komunikaciji, posebno kada želimo da nametnemo svoju reč, vlast i kontrolu nad drugima.
• Suštinsko pitanje nije koju bolest imamo, već ko je domaćin koji ispoljava poremećaj ravnoteže doša.

Izvor: Sensa