DA LI PRETERANO RAZMIŠLJATE: Ovi simptomi pokazuju da to loše utiče na vaše zdravlje

Preteranorazmišljanje (na engleskom overthinking) često se javlja u sklopu anksioznih poremećaja i depresivnih stanja, a može biti i sastavni deo nezdravih osećanja kao što su krivica, bes, ljubomora. Takođe, i samo po sebi preterano razmišljanje može voditi razvijanju i održavanju istih. Nije retkost da osoba koja je sklona ovoj pojavi ima uverenje da je to, zapravo, dobar način da sagleda stvari iz mnogo uglova te da se pripremi za suočavanje sa potencijalnim negativnim ishodima. Međutim, to nije baš tako. Ishod je uglavnom takav da se ništa od onoga za šta ste „pripremala“ ne obistinjuje, a uložila je puno energije, vremena, mentalne i fizičke snage u to.

NAJLAKŠI NAČIN DA SE OSLOBODITE NEGATIVNIH MISLI I LOŠIH EMOCIJA: Svako veče i jutro uradite 1 stvar - sačuvajte mentalno zdravlje

Bitno je praviti i razliku između rešavanja problema i preteranog razmišljanja. Rešavanje problema podrazumeva da se sagledavaju prednosti i mane mogućih opcija te da se na osnovu toga donosi najbolja odluka. Preterano razmišljanje, s druge strane, često se bazira na stvarima koje nisu pod Vašom kontrolom, te samim tim i ne dovodi do konačnih rešenja i apsolutnih zaključaka. Iako ste možda rešavanju problema posvetili 10 sati, a preteranom razmišljanju 10 minuta – ono je problematično jer vam nije dalo nikakve odgovore.

Koren preteranog razmišljanja može ležati i u nezdravom perfekcionizmu, usled kog osoba sebi postavlja nerealne ciljeve, ne dozvoljava sebi bilo kakvu grešku, a potenicijalne greške doživljava kao nepodnošljive, nedopustive. Rezultat toga je preterano razmišljanje o tome kako da se ciljevi ostvare bez greške, odlaganje preduzimanja koraka ka cilju jer se tako odlaže i moguća neprijatnost, a ako se greška desi – na snagu stupa preterani samokriticizam.

Sve vreme dok ste preterano razmišljali i analizirali, Vaša anksioznost, krivica, bes i slično bili su povišeni, a u određenim trenucima verovatno i preplavljujući. Možda ste usled toga razvili nesanicu, niste bili produktivni u učenju ili na poslu, zapostavili mnogobrojne obaveze. Zato se preterano razmišljanje posmatra kao problem. Ne znači da osobe koje nisu sklone ovoj pojavi nemaju kapacitet da opažaju potencijalne opasnosti. Naprotiv – kada se u istoj i nađu one razvijaju strategije koje će u datoj situaciji biti korisne, svrsishodne i racionalne.

Šta može ukazivati na to da imate ovaj problem?

– Iznova oživljavate trenutke iz prošlosti kada ste se osećali postiđeno, osramoćeno, povređeno, poniženo i slično;
– Imate poteškoće da zaspite jer osećate kao da ne možete da isključite svoj mozak;
– Imate previše „šta ako“ pitanja za koje ne postoje odgovori;
– Previše analizirate ponašanje drugih ljudi, te da li neke njihove reči ili postupci imaju skrivena značenja;
– Previše se bavite stvarima koje ste mogli da kažete ili uradite u određenim situacijama, a niste;
– Iznova analizirate svoje greške, kriveći sebe, a ne fokusirajući se na njihovo rešavanje ili na to kako da ih ne napravite ponovo;
– Niste spontani, volite uvek i za sve da budete dobro pripremljeni, da sve dobro promislite, osmislite, detaljno isplanirate;
– Preterano brinete oko stvari koje ne zavise isključivo od Vas ili koje uopšte nisu pod Vašom pontrolom;
– Stalno ste u svojim mislima pa propuštate da budete prisutni u sadašnjem trenutku;
– Uskraćujete sebi mnoge aktivnosti jer ste „detaljnom analizom“ došli do zaključaka da će nešto poći naopako;
– Skloni ste samokritici: nikada niste u potpunosti zadovoljni svojim izgledom, svojim ponašanjem, time kako se osećate, svojim učinkom na poslu/fakultetu i slično;
– Donošenje i najbanalnijih odluka za Vas predstavlja napor jer previše analizirate svaku opciju i moguće posledice „pogrešnog“ izbora.

Možemo da zaključimo da Vas preterano razmišljanje definitivno neće zaštiti od mogućih negativnihishoda određenih situacija, od neizvesnosti i rizika, dok se, s druge strane, značajno može odraziti na kvalitet Vašeg života, te Vam uskratiti mnogobrojna iskustva i spontanost. Da li ste se susretali sa preteranim razmišljanjem? Na koji način ga stopirate?

Izvor: Vaš psiholog