"Ne vidimo stvari onakve kakve one stvarno jesu. Vidimo ih kroz prizmu svojih očekivanja, onakve kakvi smo mi sami." Anais Nin

Ljudi s velikim koeficijentom emocionalne inteligencije imaju veću sposobnost da "pročitaju" tuđe emocionalne, verbalne i fizičke ekspresije. Isto tako znaju da komuniciraju uspešnije, odnosno da jasnije prenesu svoje želje, namere. Ronald Adler i Russell Proctor II, autori knjige "Looking out. Looking in", u kojoj se bave pitanjima moderne psihologije iz sfere komunikacije, s fokusom na našu sposobnost da interpretiramo pravilno druge ljude, pružaju nam nekoliko vrlo korisnih saveta kako da lakše prepoznamo nečije emocije.

Kada uočimo neku reakciju koju ne možemo da "pročitamo" u potpunosti, prema savetima Ronalda i Russela, treba da se potrudimo da razmotrimo najmanje dva moguća objašnjenja pre nego što donesemo neki sud. Na primer, kada nam prijatelj ne odgovora na poziv, umesto da prvo da pomislimo da nas ignoriše, treba da razmotrimo i mogućnost da je možda vrlo zauzet i da od posla ne stiže da nam se javi. Kada prestanemo da stvari gledamo kroz neku ličnu prizmu, bićemo u prilici da stvari vidimo objektivnije, onakve kakve jesu a ne kakve mi mislimo da su. Tada je bitno da shvatimo da svako radi nešto zbog sebe i zbog nekih svojih namera, osećaja a ne zbog nas. Ukoliko se odmaknemo od naših očekivanja i običaja da gledamo na sve krajnje subjektivno, ređe ćemo se naći u moru nesporazuma.

Retko pomislimo da se iza nekog "tmurnog" pogleda koji nam kolega u prolazu uputio krije možda samo jedan loš dan koji je imao ili mu je, prosto, lice "zgužvao" stomačni virus... U takvim i sličnim situacijama, kada nam nešto zvuči čudno ili nam se čini neprijatno, trebalo bi da - prema savetu ova dva psihologa - potražimo dodatno objašnjenje ali bez optuživanja ili osuđivanja. Tada ćemo moći da, kroz gestikulaciju kao i držanje tela našeg sagovornika, jasnije shvatimo ono što je on ili ona hteo da nam kaže.