Sve dok ne možete sasvim slobodno da razgovarate o svom razvodu, a pitanja drugih o tome vas uznemiruju, deo vas i vaše životne energije je i dalje blokiran u bivšem odnosu.
Lažne emocije
Emocije koje se pritom razviju obično nisu istinske ni zrele, nego su odraz praznine i dubokog nezadovoljstva vlastitim životom. Osim toga, kako najčešće i sami traže ili privlače partnere koji se nalaze u sličnoj situaciji kao oni, u takvim odnosima brzo počne da se javlja frustracija. Ako se u takvom odnosu i dogodi ljubav, ona je gotovo bez izuzetka popraćena velikom boli i patnjom i još većim nastojanjima da se emocije potisnu i sakriju od očiju javnosti i tako izbegnu krahovi u braku. Jer ni tada većina nema hrabrosti da se suoči sa izazovima i iskorači iz lažnog odnosa. Umesto da prihvate izvornu nameru svog bića koje na taj način želi da im pomogne da osveste laž na kojoj su izgradili svoj život, da se otvore prema životnim impulsima i da to promene, pronalaze hiljade izgovora i razloga zašto i dalje da ostanu u njemu.
Kada je u takvim okolnostima jedna strana i spremna da sve ostavi i posluša svoje srce, vrlo je retko to spremna da učini i ona druga. Kod ljudi tada počne da se javlja osećaj krivice i odgovornosti prema porodici, a naročito prema deci koju svesno žele da zaštite od bole odrastanja sa jednim roditeljem. Pri tome zaboravljaju da je brak u kome postoji nesklad između dvoje ljudi, u kome nema emocionalne bliskosti, iskrene komunikacije ni poštovanja među partnerima energetski vrlo toksičan za celu porodicu. Nezadovoljstvo i potisnute emocije kao i nemogućnost da se kroz odnos ostvari primarna čovekova potreba za bliskošću i ljubavi ostavljaju neopisive posledice na emocionalno, psihičko i fizičko zdravlje svih koji su u takav odnos uključeni.
Deca odgajana u takvom odnosu (i onda kada se roditelji pred detetom drugačije ponašaju) nesvesno usvajaju obrasce ponašanja svojih roditelja. Zablokirana srca, zakočeni u davanju i primanju ljubavi, kada takva deca porastu, privući će osobu koja je proživela slična iskustva i sama je nesposobna da istinski voli. Zaljubljivanje koje će se dogoditi između takvih dvoje ljudi biće posledica prepoznavanja - na dubokom podsvesnom segmentu sličnih vibracija koje svaka osoba odašilje. Nakon stišavanja početnih emocija, umesto da se odnos produbi i dobije na kvalitetu, takvi parovi ulaze u rutinu, jednoličnost i dosadu. Ali baš kao što ni oni sami, odrastajući u porodici bez emotivne bliskosti između roditelja nisu naučili kako tu bliskost da razviju, ili pak izađu iz odnosa koji ih ne ispunjava, oni neće imati snage ni znanja da postupe drugačije. Često će nakon nekog vremena, uprkos neispunjenosti odnosom, po inerciji ući u brak i onda će se cela (već opisana) priča iz odnosa njihovih roditelja ponavljati i u njihovim životima.
Ipak kada ljudi smognu hrabrosti da se suoče sa izazovima i izađu iz neadekvatnog odnosa te kada počnu da osvešćuju sve dimenzije laži koju su godinama potiskivali, u njima se aktivira velika količina boli, ljutnje, samooptuživanja, sažaljenja i frustracije. Tek tada počinju da shvataju koliko su dragocenih godina svoga života uludo utrošili, koliko potencijalno lepih životnih iskustava propustili, ali i koju cenu su platili da bi svoj život držali u stanju prividne ravnoteže. Katkad se u takvim okolnostima čitav njihov sistem vrednosti i kompletna životna struktura koju su godinama gradili počnu rušiti: prolaze kroz lom životne paradigme i istinsku krizu te su često potrebne godine da se od svega oporave (a neki se, ako su predugo čekali i predugo potiskivali nezadovoljstvo, nikad u potpunosti ne oporave).
Nakon takvog bolnog kraha ljudi bi trebalo da daju sebi vremena da u potpunosti osveste sve ono što ih je dovelo u poziciju u kojoj su se našli: obrasce ponašanja usvojene u roditeljskom domu, vlastite emocionalne blokade, nepreuzimanje odgovornosti za život, odlaganje i slično. Ali umesto da neko vreme budu sami sa sobom i da bol koji se manifestovao tokom prekida transformišu u novu, konstruktivnu energiju i nove životne vrednosti koje će im omogućiti da u svoj život privuku drugačiju osobu, većina - da bi nadoknadila propušteno, ali i lakše prebrodila ličnu krizu - želi što brže da uđe u novi odnos. Na taj način zapravo ponovo kontrolišu i potiskuju svoj bol, istovremeno blokirajući proces isceljenja. Ako u takvom stanju i privuku drugu osobu i započnu novu vezu, taj odnos će vrlo brzo poprimiti ista destruktivna obeležja kao i onaj iz koga su izašli te neće moći da se održi. Sve to na dubokom podsvesnom nivou može stvoriti snažan mehanizam otpora prema osobama suprotnog pola i novim odnosima. Iako takva osoba nikad svesno neće da prestane da želi novi odnos, strahovi od ponovnog povređivanja često će biti toliko jaki da će svojim vibracijama blokirati mogućnost da se nešto novo dogodi. Svaku eventualnu priliku - i onu dobru, ako se pojavi - osoba će sama odbacivati.
Dakle, koliko god to bilo teško, ako ste i vi osvestili emotivnu prazninu u svom odnosu, ako nemate volje ili ne vidite smisao da u njemu bilo što pokušate da popravite, ne potiskujte te spoznaje i ne pokušavajte da ih relativizujete. Budite sasvim iskreni prema sebi i ako ne postoje stvarni razlozi koji bi vas sprečili da izađete iz neadekvatnog odnosa (a u većini slučajeva oni ne postoje), učinite to što pre. Ne preduzimajući ništa, činite sebi veliku štetu - u svim segmentima svog bića - gušite i odlažete vlastiti život, ali i sami sebi umanjujete mogućnost za nove životne impulse i nove prilike.
