Porast razvoda brakova u zemljama zapadnog kulturnog miljea u poslednjih pola veka gotovo je upetorostručen. U Nemačkoj danas razvodom završi 40-ak posto svih sklopljenih brakova, u SAD se razvede svaki drugi brak, dok u skandinavskim zemljama propadaju čak tri od četiri sklopljena braka. Kod nas se ljudi i dalje retko odlučuju na taj potez i kada je brak izuzetno loš, realno stanje je verovatno mnogo lošije od onoga što pokazuju službene statistike.
Strah od samoće, ali i novog početka, nedostatak vere u život i manjak životne energije da se stvari promene, zavisnost od partnera, bilo u psihičkom, emocionalnom, ili ekonomskom smislu, neki su od najčešćih razloga zašto ljudi pristaju na kompromise, pa često i ceo život ostaju u odnosu koji ih ne ispunjava. Ali najviše uticaja na sve to imaju vaspitanje i kulturni činioci koji upravljaju našim odlukama više nego što smo svesni. U našem regionu se razvod braka u mnogim sredinama i dalje smatra sramotom i dokazom ličnog neuspeha, a na samce i razvedene osobe često se gleda kao na ljude sa kojima nešto nije kako treba. Sistem podupire porodični život i u mnogo čemu je prilagođen parovima. Osobe bez partnera često su na ovaj ili onaj način diskriminisane i isključene iz brojnih društvenih aktivnosti pa se zbog toga i same ponekad osećaju manje vrednim.
Da bi izbegli agoniju suočavanja sa vlastitim strahovima i ulaska u zonu nepoznatog kao i da bi se zaštitili od pritisaka, kritike i neodobravanja društva - mnogi radije izaberu da ostanu u neiskrenim odnosima do kraja života. Ipak ostankom u odnosu koji ih ne ispunjava, trajno potiskuju svoje stvarne emocionalne potrebe. Da bi sprečili njihovu manifestaciju u svesti i izbegli bol zbog suočavanja sa istinom, svoju energiju često usmeravaju u razne vrste zavisnosti, u kompenzacijske odnose ili aktivnosti - u alkohol, decu, dom, hobije - ili se u potpunosti posvećuju poslu.
Pa ipak, koliko god potiskivali svoje potrebe, nikad ne možemo u potpunosti da ih utišamo i ako je naš emocionalni segment nezadovoljen, na jednom nivou svog bića uvek ćemo osećati nepotpunost i prazninu. A kada ta praznina počne jače da se manifestuje, možda ćemo ispunjenje i telesnu bliskost da potražimo van odnosa.
Ipak, ljudi koji na taj način kompenzuju svoj emocionalni manjak retko uspevaju da zadovolje svoje potrebe u potpunosti jer u takve, supstitut odnose ni sami najčešće nisu spremni da uđu u potpunosti, otvorenog srca i bez dubokog osećaja krivice.
Lažne emocije
Emocije koje se pritom razviju obično nisu istinske ni zrele, nego su odraz praznine i dubokog nezadovoljstva vlastitim životom. Osim toga, kako najčešće i sami traže ili privlače partnere koji se nalaze u sličnoj situaciji kao oni, u takvim odnosima brzo počne da se javlja frustracija. Ako se u takvom odnosu i dogodi ljubav, ona je gotovo bez izuzetka popraćena velikom boli i patnjom i još većim nastojanjima da se emocije potisnu i sakriju od očiju javnosti i tako izbegnu krahovi u braku. Jer ni tada većina nema hrabrosti da se suoči sa izazovima i iskorači iz lažnog odnosa. Umesto da prihvate izvornu nameru svog bića koje na taj način želi da im pomogne da osveste laž na kojoj su izgradili svoj život, da se otvore prema životnim impulsima i da to promene, pronalaze hiljade izgovora i razloga zašto i dalje da ostanu u njemu.
Kada je u takvim okolnostima jedna strana i spremna da sve ostavi i posluša svoje srce, vrlo je retko to spremna da učini i ona druga. Kod ljudi tada počne da se javlja osećaj krivice i odgovornosti prema porodici, a naročito prema deci koju svesno žele da zaštite od bole odrastanja sa jednim roditeljem. Pri tome zaboravljaju da je brak u kome postoji nesklad između dvoje ljudi, u kome nema emocionalne bliskosti, iskrene komunikacije ni poštovanja među partnerima energetski vrlo toksičan za celu porodicu. Nezadovoljstvo i potisnute emocije kao i nemogućnost da se kroz odnos ostvari primarna čovekova potreba za bliskošću i ljubavi ostavljaju neopisive posledice na emocionalno, psihičko i fizičko zdravlje svih koji su u takav odnos uključeni.
Deca odgajana u takvom odnosu (i onda kada se roditelji pred detetom drugačije ponašaju) nesvesno usvajaju obrasce ponašanja svojih roditelja. Zablokirana srca, zakočeni u davanju i primanju ljubavi, kada takva deca porastu, privući će osobu koja je proživela slična iskustva i sama je nesposobna da istinski voli. Zaljubljivanje koje će se dogoditi između takvih dvoje ljudi biće posledica prepoznavanja - na dubokom podsvesnom segmentu sličnih vibracija koje svaka osoba odašilje. Nakon stišavanja početnih emocija, umesto da se odnos produbi i dobije na kvalitetu, takvi parovi ulaze u rutinu, jednoličnost i dosadu. Ali baš kao što ni oni sami, odrastajući u porodici bez emotivne bliskosti između roditelja nisu naučili kako tu bliskost da razviju, ili pak izađu iz odnosa koji ih ne ispunjava, oni neće imati snage ni znanja da postupe drugačije. Često će nakon nekog vremena, uprkos neispunjenosti odnosom, po inerciji ući u brak i onda će se cela (već opisana) priča iz odnosa njihovih roditelja ponavljati i u njihovim životima.
Ipak kada ljudi smognu hrabrosti da se suoče sa izazovima i izađu iz neadekvatnog odnosa te kada počnu da osvešćuju sve dimenzije laži koju su godinama potiskivali, u njima se aktivira velika količina boli, ljutnje, samooptuživanja, sažaljenja i frustracije. Tek tada počinju da shvataju koliko su dragocenih godina svoga života uludo utrošili, koliko potencijalno lepih životnih iskustava propustili, ali i koju cenu su platili da bi svoj život držali u stanju prividne ravnoteže. Katkad se u takvim okolnostima čitav njihov sistem vrednosti i kompletna životna struktura koju su godinama gradili počnu rušiti: prolaze kroz lom životne paradigme i istinsku krizu te su često potrebne godine da se od svega oporave (a neki se, ako su predugo čekali i predugo potiskivali nezadovoljstvo, nikad u potpunosti ne oporave).
Nakon takvog bolnog kraha ljudi bi trebalo da daju sebi vremena da u potpunosti osveste sve ono što ih je dovelo u poziciju u kojoj su se našli: obrasce ponašanja usvojene u roditeljskom domu, vlastite emocionalne blokade, nepreuzimanje odgovornosti za život, odlaganje i slično. Ali umesto da neko vreme budu sami sa sobom i da bol koji se manifestovao tokom prekida transformišu u novu, konstruktivnu energiju i nove životne vrednosti koje će im omogućiti da u svoj život privuku drugačiju osobu, većina - da bi nadoknadila propušteno, ali i lakše prebrodila ličnu krizu - želi što brže da uđe u novi odnos. Na taj način zapravo ponovo kontrolišu i potiskuju svoj bol, istovremeno blokirajući proces isceljenja. Ako u takvom stanju i privuku drugu osobu i započnu novu vezu, taj odnos će vrlo brzo poprimiti ista destruktivna obeležja kao i onaj iz koga su izašli te neće moći da se održi. Sve to na dubokom podsvesnom nivou može stvoriti snažan mehanizam otpora prema osobama suprotnog pola i novim odnosima. Iako takva osoba nikad svesno neće da prestane da želi novi odnos, strahovi od ponovnog povređivanja često će biti toliko jaki da će svojim vibracijama blokirati mogućnost da se nešto novo dogodi. Svaku eventualnu priliku - i onu dobru, ako se pojavi - osoba će sama odbacivati.
Dakle, koliko god to bilo teško, ako ste i vi osvestili emotivnu prazninu u svom odnosu, ako nemate volje ili ne vidite smisao da u njemu bilo što pokušate da popravite, ne potiskujte te spoznaje i ne pokušavajte da ih relativizujete. Budite sasvim iskreni prema sebi i ako ne postoje stvarni razlozi koji bi vas sprečili da izađete iz neadekvatnog odnosa (a u većini slučajeva oni ne postoje), učinite to što pre. Ne preduzimajući ništa, činite sebi veliku štetu - u svim segmentima svog bića - gušite i odlažete vlastiti život, ali i sami sebi umanjujete mogućnost za nove životne impulse i nove prilike.
Doba žalosti
A kada se ohrabrite na prekid, dopustite sebi rdoba žalosti i prilagođavanja na nove životne okolnosti, jer promene koje proživljavate su dublje nego što možete da zamislite. Prema nekim psiholozima, za svaku godinu provedenu u braku ili dugogodišnjoj vezi trebalo bi sebi da dopustite barem mesec dana žalosti, ali taj period je zapravo vrlo individualan i razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od iskustva kroz koje je svaka osoba prošla u odnosu, ali i od načina na koji se odnos završio. Ako treba, u tom periodu potražite i stručnu pomoć jer često u nama još godinama ostanu utisnuti energetski obrasci starog odnosa kojih nismo ni svesni, a koji nas i dalje određuju i podsvesno sprečavaju da u svoj život privučemo adekvatnu osobu i ostvarimo odnos koji će nas emocionalno ispunjavati.
Sve dok imate potrebu da razmišljate o onome šta se dogodilo, dok se osećate povređeno i prema bivšem partneru, umesto mira i ravnodušnosti, osećate bilo kakvu emociju, sve dok ga duboko u sebi okrivljujete za ono što vam se dogodilo ili šta vam je učinio, nemojte ni da pokušavate da ostvarite novi odnos jer time samo gubite vreme i energiju, rizikujući da vam se u takvom stanju svesti dogodi još neprijatnije iskustvo. Dok ne možete sasvim slobodno da razgovarate o svom razvodu (ili prekinutoj vezi), sve dok vas pitanja drugih o tome uznemiruju ili dok zbog osećaja promašenosti i ličnog neuspeha izbegavate porodična ili druga okupljanja, deo vas i vaše životne energije je i dalje blokiran u bivšem odnosu i niste u potpunosti spremni da krenete dalje. Tek kada sami sebe prestanete da sažaljevate, kada ste u stanju u potpunosti i bezuslovno da prihvatite sve što vam se dogodilo i u tome vidite svrhu i smisao, tek kada možete bezuslovno da prihvatite svoju trenutnu poziciju, bez obzira na to što ona možda nije onakva kakvu ste sami sebi poželeli izlaskom iz starog odnosa - tek tada ste zaista spremni za novi odnos.
A kada ste zadovoljni sami sobom i kada zračite pozitivnošću, to će se videti u čitavoj vašoj ličnosti - u izgledu, u načinu oblačenja, u stavu i nastupu. Ljudi će početi da vas primećuju, a svet će vam uzvraćati vibracijom koju mu odašiljete. Vaša duhovna inteligencija će sama kreirati situacije koje će vam omogućiti upoznavanje novih i zanimljivih ljudi ili ćete odjednom početi da ih zapažatie onde gde ih pre niste uočavali. Iz takvog, konstruktivnog stanja svesti samo je pitanje trenutka kada će u vaš život ući prava osoba i kada će se dogoditi ljubav, a ako ste dovoljno senzibilni i sposobni da razumete suptilne subliminalne znakove, tako nešto ćete osetiti i pre nego što se doslovno dogodi.
Danas je kod većine uvreženo mišljenje da je zaljubljivanje u zrelim godinama nemoguće, ali nedavno sprovedena istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da čak trećina ljudi svoje prave ljubavi ostvaruje nakon četrdesete godine života. Ako ste otvoreni prema ljubavi, godine ne igraju nikakvu ulogu. Štaviše, ako kroz sve ove procese uspete da spoznate vlastite životne greške, ako umesto malodušnosti i ogorčenosti životom uspete da oslobodite svoju životnu energiju i transformišete sve ono zbog čega ste prošli kroz takvo životno iskustvo - ono može postati vaš najveći saveznik u ostvarivanju emocionalnog blagostanja. Tek tada, pročišćeni od svih lažnih slojeva svoje ličnosti, emocionalnih i energetskih blokada i destruktivnih obrazaca ponašanja, svesni sebe i svoje vrednosti, bićete sposobni da u svoj život privučete pravu osobu.