Da li imate utisak da vaši roditelji više vole svoje unuke, vašu decu, da im se više posvećuju, više ih podržavaju, više ih "paze i maze" nego što su to činili vama? Utisak vas ne vara, potpuno ste u pravu.

Pisac i pesnik Džejms K. Flanegan ostavio je svojim unucima pismo sa brojnim životnim savetima, kao što su:

  • Ne plašite se nikoga i ničega i živite punim plućima.
  • Sledite svoje želje bez obzira na to koliko su teške i koliko se razlikuju od tuđih.
  • Svi smo mi sasvim obični ljudi, to važi i za one koji nose preskupu odeću ili imaju velike titule ili moć.
  • Čitajte knjige koliko god možete, one su predivan izvor uživanja, mudrosti i inspiracije.
  • Uvek budite iskreni.
  • Ne čekajte da imate dovoljno novca ili dok se sve kockice ne slože. To se nikada, ali nikada ne dešava.
  • Ne vičite! To nikad ne uspeva, a povređuje i vas i druge. Svaki put kad sam vikao, doživeo sam neuspeh.
  • Grlite ljude koje volite. Recite im sada koliko vam znače, ne čekajte da bude prekasno.

Sugestije ovog mudrog dede su, zapravo, duhovne pouke. Roditelji takođe znaju da treba živeti punim plućima, pomagati ljudima, biti iskren, ali retko to govore svojoj deci. Zašto?

Roditeljska komunikacija sa decom se uglavnom svodi na jednostavna pitanja organizacije vremena, boravka u vrtiću ili školi, podsećanja na obaveze. Dok ste vi odrastali, o ovim temama su i vaši roditelji najčešće sa vama razgovarali. Međutim, da li ste primetili u kojoj meri su vaši roditelji promenili način komunikacije i svoje vaspitne stavove uopšte, kada su postali bake i dede?

Tako, ukoliko su u doba vašeg detinjstva bili previše zahtevni ili ambiciozni, možda i grubo kažnjavali za svakakve sitnice, sada, kada pogledaju u svoje unuke, kao da se preobraze u neke sasvim druge osobe. Ili, na primer, roditelji koji ne govore svojoj deci koliko ih vole, to u velikoj meri govore i pokazuju svojim unucima. Pa recimo oni roditelji koji su uvek insistirali na najboljim ocenama svoje dece, danas, na ocene svojih unuka jedva obraćaju pažnju, a neretko podsećaju roditelje da ne paniče oko toga, jer je važno samo da dete bude "živo, zdravo i veselo...". Kako je došlo do ove velike promene?

PageBreak

Mudrost koju donose godine

Životno iskustvo stečeno tokom godina naučilo je bake i dede "pravim" vrednostima života. Oni mogu da vide širu sliku i sagledaju "šumu umesto pojedinačnog drveta". Njihovo poznavanje istinskih vrednosti omogućuje im da postave prioritete i ne troše se više na ono što je prolazno, nevažno, lako promenljivo (kao što su dečije ocene, na primer).

Upravo takav stav cini njihovo postojanje u dečijim životima beskrajno dragocenim i čak utiče na srećnije odrastanje. Istraživanje Univerziteta u Oksfordu koje je uključilo više od 1.500 dece pokazalo je pozitivan uticaj baba i deda sve do perioda adolescencije. Deca koja su odrastala uz njihovo aktivno učešće i prisustvo, sebe su doživljavala kao srećnije osobe.

Objašnjenje je jednostavno - babe i dede imaju dovoljno vremena, nikuda ne žure, strpljivi su i posvećuju im se sa punom pažnjom. Oni su odavno prevazišli teškoće oko usklađivanja poslovnih i porodičnih obaveza, manjak novca, manjak vremena, višak problema i stresova.

Njihovi svakodnevni problemi su potpuno drugačiji od svakodnevnih problema njihove dece, tj. vas, roditelja. Činjenica da su ponovo potrebni, osećanje prihvaćenosti i ogromne međusobne ljubavi između njih i unuka, kao da ih podmlađuje i stalno povećava nivo tolerancije i strpljenja. Sa druge strane, kontakt baba i deda sa unucima uveliko zavisi od sredine odrastanja, kulturnih, istorijskih i drugih obeležja.

Na primer, očekivano je da u zemljama visokog standarda gde je velika otuđenost, a deca se rano osamostaljuju i odlaze iz roditeljskog doma, kontakt između baba i deda sa unucima jedva da postoji. Međutim, nije baš tako. Zapravo, u ovim društvima babe i dede ulažu mnogo vremena i novca u svoje unuke, tako što ih čuvaju dok su roditelji na poslu, pružaju finansijsku pomoć i emocionalnu podršku. Istraživanje grupe AARP koja prati 36 miliona starijih američkih državljana pokazuje da više od jedne trećine baba i deda finansijski pomaže vaspitanje svojih unuka, da se 16% među njima svakodnevno brine o unucima, a da više od trećine njih koristi skajp, imejl ili SMS za komunikaciju sa unucima.

PageBreak

Generacijska komunikacija

Lično, priznaću vam da je mene najviše iznenadio podatak da je čak 40% ispitanika reklo da sa unucima povremeno razgovara na temu seksualnosti. U našoj sredini, tako nešto se čini nezamislivim. Strepim da one, toliko često pominjane, poremećene vrednosti u našem društvu, doprinose da se prema babama i dedama odnosimo olako, kao jeftinom bebi servisu. Zaboravljamo sledeće činjenice:

Podrška.

Uz aktivno angažovanje baba i deda, dete lakše prebrodi različite kriticne događaje u porodici (razvod, preseljenje, dolazak nove bebe...).

Sigurnost.

Kada dete poverite bakama i dedama sigurni ste da ce biti maženo, paženo, sito, utopljeno. Sa druge strane, veliko popuštanje kome su oni skloni može odvesti u drugu krajnost. Naime, za dečji razvoj preporučljivo je i da im se stalno ne popušta, i da umeju da se izbore za svoje mišljenje, i da nauče da se verbalno sukobljavaju sa drugima, kako bi bila što više samostalna. Značajan je i osećaj sigurnosti koji se razvija kod dece. Lekovito je odrastati uz saznanje da je neko uz njih, da se brine o njihovim potrebama, ima više strpljenja od roditelja, posvećen je...

Stepen slobode.

Bake i deke, uglavnom, dopuštaju deci više slobode nego što im dopuštaju roditelji. Ove oscilacije i treba da postoje. Za dete je važno da razume različitost među ljudima, pa i u pristupu prema njemu samom. U tim slučajevima, jasno i otvoreno, nedvosmisleno recite detetu: "Ono što ti dozvoljavaju baka i deda to je njihova stvar, ali ovde kod nas, u našem stanu, važe druga pravila." Samo kada se radi o vašim osnovnim vaspitnim prinicipima budite uporni u nastojanju da stepen slobode koji dete ima u vašem domu i kod bake i deke bude što sličniji.

Bez obzira na to ko provodi najviše vremena sa vašim detetom, da li su to bake ili vaspitačice u vrtiću, glavna odgovornost za vaspitavanje vašeg deteta je uvek na vama. Najbolje namere se podrazumevaju ali, nažalost, često nisu dovoljne. Upravo zato što za svoje dete želite ono najbolje, kada želite da od svojih roditelja 'pokupite' ono najvrednije što imaju da ponude, kako biste to primenili u vaspitavanju svoje dece, pokušajte da se stavite u njihovu 'mudrost godina' i da preispitate hijerarhiju svojih vrednosti. Odnosno, razmislite da li je zaista važnije da danas pravite scenu oko neke dečje školske ocene (koja će biti popravljena već iduće nedelje) ili da sa svojim detetom nešto pričate, zbližavate se, možda odete u bioskop? Bake i deke imaju jasan odgovor, bez imalo dileme. Oni sada znaju ono što ćete vi tek saznati, kada jednom i sami postanete baka ili deda. Zato, "poljubite svoju decu za laku noć, čak iako su vec zaspala". I, bez obzira na to što vaša potreba za roditeljskom ljubavlju nije prestala, ne zamerite svojim roditeljima što se svojim unucima više posvećuju nego što su se ikada posvećivali vama. Vi ćete biti isti takvi. I setite se da kada vaša majka ili otac poljubi vaše dete, svoje unuče, time, istovremeno, ljubi i vas.