Evo o čemu treba razmisliti: „Većinu naših razgovora karakteriše pritužba“, kaže Skot Bea, psiholog na Klivlendskoj klinici, za shape.com.
Prema naučnicima, naš mozak radi kroz ono što se naziva negativnom pristrasnošću. „Skloni smo da primetimo stvari koje ugrožavaju naš život ili dobrobit“, kaže Bea. U vreme naših predaka ovo je bila veština preživljavanja, ključni način otkrivanja pretnji. Možda dajete sve od sebe da budete pozitivniji i prestanete da se žalite – meditirate, razmišljate pozitivno, pokušavate da pronađete svetlu stranu – ali čak i tako, verovatno još uvek postoje prolazi kroz koje negativnost može da se uvuče u vaš život. Uostalom, kada ste poslednji put rekli da morate nešto da uradite? Možda ste morali u kupovinu. Ili ste morali da trenirate. Možda ste posle posla morali da odete kod tazbine. Ovu reč treba što pre da izbacite iz rečnika i zamenite.

Zamenite MORAM DA sa...

 To je zamka u koju svi upadnemo s vremena na vreme. Izraz „moram“ ne samo da nas tera da na život gledamo na negativan način, već može i štetno da utiče na hemiju mozga, kaže psiholog. Na sreću, mala promena jezika može pomoći: umesto „moram da...“ recite „hoću...“. „Uradiću ovo“, „Danas idem u teretanu“ itd.

 Evo zašto to funkcioniše: „Moram“ zvuči kao teret. Dok fraza "Ja ću..." najavljuje priliku, smatraju stručnjaci. "A naš mozak veoma snažno reaguje na to kako koristimo reči kada govorimo i kako koristimo jezik u svojim mislima."

 Kada eliminišete reč „moram da“, imate još veće šanse da ostvarite svoje ciljeve. Umesto da ih vidite kao obavezu i odustanete pre početka, dobićete novi pogled na njih, povratićete snagu. U vašoj je moći je da dođete na taj čas joge, završite težak zadatak, više izlazite sa prijateljima...

Možda želite da pročitate i kako da ostvarite svoje ciljeve uz metodu 10/10/10.

BONUS VIDEO:

TikTok/kraljicasadržaja Najvažnije pitanje kod psotavljanja ciljeva

 Sensa/M.D.