Autor transpersonalne psihologije Stanislav Grof kaže da je njen cilj da nas izvede iz vremena i prostora, iz identifikacije s telom i iz uobičajenog pogleda na svet.

Iako reč psiha na starogrčkom znači duša, savremena psihologija se gotovo uopšte ne bavi dušom. U psihologiji se naglasak stavlja na emocionalna stanja, a tokom psihoanalize i psihoterapije analiziraju se odnosi i događaji iz detinjstva koji su imali snažan uticaj na formiranje naše ličnosti. No prema novijim metodama koje svoje korene imaju u drevnim tehnikama, to je samo deo priče.

Naime, nauka o duši može da se bavi i dubljim aspektima naše ličnosti i uticajima kojih uglavnom nismo ni najmanje svesni. Reč je o uticajima koje doživljavamo još u prenatalnom razdoblju, ali i uticajima iskustava koje su doživljavali naši preci, a koja posredno dotiču i nas. No reč je i o uticaju iskustva koje je duša imala i izvan ovog sadašnjeg života, dakle u mogućim prethodnim životima.

Psihologija čakri...

Transpersonalna psihologija naziva se četvrtom silom u psihologiji, no ona je istovremeno i most prema duhovnosti jer daje metodu i strukturu za spiritualna iskustva. Ta grana psihologije se najviše bavi onim što današnja moderna psihologija patologizira, a to su duhovna i religiozna iskustva i intuicija. Postoje različiti načini da se uđe u izmenjeno stanje svesti, a jedan od njih je holotropsko disanje.

Autor ove metode je psihijatar Stanislav Grof, kojeg kolege nazivaju najvećim živim psihijatrom. Jedna od njegovih učenica Irena Antolić je jedina sertifikovana terapeutkinja koja se specijalizovala u transpersonalnoj psihologiji i holotropskom disanju. Ova terapeutkinja se za psihologiju zanimala čitavog života, ali joj je u svakom od psiholoških pravaca i škola koje je proučavala nešto nedostajalo. U tom istraživanju naišla je na pojam transpersonalne psihologije, zainteresovala se za to područje i otišla da se školuje u Velikoj Britaniji, gde je stekla doktorat. Osim stručnog obrazovanja, to putovanje joj je donelo i sopstveno isceljenje, ali i zadovoljstvo što drugima može da pomogne na njihovom putu do celovitosti.

"Još kao mladi psihijatar Stanislav Grof se posvetio izučavanju izmenjenih stanja svesti koje on naziva holotropskim. Smatrao je da ona imaju isceljujući potencijal. Uporedo s kliničkim istraživanjima, proučavao je kako su šamani, vračevi i plemenski iscelitelji lečili, odnosno isceljivali ljude, i to ne samo u psihološko-emotivnom smislu nego i u smislu otklanjanja fizičkih bolesti i trauma. Ubrzo mu je postalo jasno da do izlečenja uma i tela dolazi zahvaljujući izmenjenom stanju svesti, tačnije zahvaljujući dubljoj povezanosti s božanskim u nama", objasnila je ova terapeutkinja.

Psihologija novca: kako da promenom svesti promenimo i finansijsko stanje...

"Grof je i sam, kako je rekao, doživeo Boga i to kao osećaj jedinstva - osećaj za koji je tvrdio da se ne može ni s čime uporediti ni meriti. Tokom dugogodišnjeg rada zaključio je da svako ima potencijal da doživi ovo drukčije stanje svesti i da je to moguće doživeti kroz sistem koji je razvio, nazvavši ga holotropskim disanjem, odnosno holotropskim radom s dahom (holotropic breathwork)."

Energetske tehnike poput holotropskog disanja mnogo brže i direktnije idu u našu srž i pomažu nam da se oslobodimo teškoća mnogo efikasnije nego verbalne terapije. "Reč holotropsko sastoji se od reči holos, što znači celo ili celina i trepein, što znači kretati se prema. Doslovno značenje ove reči bilo bi kretanje prema celovitosti, odnosno isceljenju. Stoga su holotropska stanja ona proširene svesnosti koja nas vode prema celovitosti.

Ona su primećena i kod šamana, a oni su upotrebljavali razne tehnike za povezivanje s drugim dimenzijama koje nam putem naših pet čula nisu dostupne. U izmenjeno stanje svesti se može doći na različite načine, a holotropsko disanje samo je jedna od metoda koja nam na siguran način i pod kontrolisanim uslovima nudi pristup u dubinu našeg bića, što nas ujedno i isceljuje."

PageBreak

Dah kao alat

Sama metoda je izrazito jednostavna, alati su dah, muzika, podržavajuće okruženje i određene tehnike neinvazivnog telesnog rada.

Holotropsko je disanje malo brže i dublje nego što je to uobičajeno, ali svako ga može sprovoditi u svom ritmu, na usta ili nos, kako kome odgovara. Važno je da oči budu zatvorene, jer je važno da uđemo u sebe, a opažanje onoga što se događa u spoljašnjem svetu može da nas omete.

Muzika koja se u ovom radu upotrebljava vrlo je glasna, ritmična i dinamična, u njoj su dominantni bubnjevi, a s vremenom polako prelazi u mirniju, nežniju i emotivniju.

Seansa obično traje tri sata. Ova tehnika se uvek izvodi u paru pa je pored osobe koja diše uvek prisutan jedan od polaznika čiji je zadatak da pružiti podršku, da bude od pomoći (da doda vodu, uhvatiti za ruku, zagrliti) i prisutno prati celu situaciju.

Činjenica da nas neko budno pazi i da smo tri sata potpuno sigurni, u velikoj meri pridonosi isceljenju. No tu su i terapeuti i stručni voditelji radionica koji klijente podržavaju i vode u procesu ako dođe do velikih energetskih pomaka, koji promatraču mogu izgledati dramatično. Naime, holotropsko je disanje ekspresivna metoda koja ljude podstiče da izraze sve što osete i dožive. Ovom vrstom disanja oslobađaju se mnoga potisnuta osećanja, na površinu mogu izaći zaboravljena sećanja i tako se oslobađa velika količina energije. "U jednom trenutku svest prevazilazi prostor i vreme, transcendira. To nije hipnoza, klijent je uvek svestan gde se nalazi i može samoinicijativno da zaustavi proces u svakom trenutku. No poanta je u tome da se proces nastavi i da se ide dublje prema mestu u nama gde je problem nastao i zaostao.

Od nas se ne zahteva ništa osim da se prepustimo i svojoj svesti dopustimo da nas sama odvede tamo gde je potrebno (ili u neki trenutak našeg trenutnog života, u prenatalno razdoblje ili pak u trenutak rođenja koji u sadašnjosti može postati potpuni iskustveni doživljaj, ne samo prisećanje). Koliko god nekome to bilo teško poveruje, u ovom radu se često događaju i takozvana transpersonalna iskustva u kojima možemo da doživimo svoj prošli život ili na potpuno nov način razumemo neku osobu s kojom smo povezani, bez obzira na to je li ona živa. Moguć je i iskustveni pristup duhovnosti, susreti s božanskim ili sopstvenom božanskom prirodom. Sva su nam ta iskustva dostupna", objašnjava Antolić.

5 načina disanja za ispunjeniji život...

Na mnoge povrede koje nosimo u sebi nismo mogli ili smeli da reagujemo u trenutku kad su se dogodile. Međutim, povreda nije iščezla. Bez obzira na to kad se dogodila i sećamo li je se, takva povreda je i dalje duboko u nama, tišti nas i boli. Emocije vezane za traume i bolna iskustva traže da se izraze, izbace, nakon čega se osećamo oslobođeno, lakše, lepršavije, sposobni smo da se krećemo bez unutrašnjeg tereta.

Ljudi koji su zainteresovani za ovu metodu često postavljaju pitanje "Šta će mi se dogoditi tokom seanse holotropskog disanja?". Na to niko ne može da da odgovor, jer niko ne može da zna šta je nama samima potrebno da se iscelimo, koja iskustva nosimo u sebi i kako su ona uticala na našu psihu. Naše telo, naše biće, psiha i svest najbolje znaju šta nam treba i ako se tokom seanse prepustimo višoj inteligenciji, ona će nas voditi kuda god da je potrebno. Najdublji nivo našeg bića je svojevrsni radar koji upućuje kuda naša svest treba da otputuje i šta u našoj podsvesti treba osvetliti, odnosno dovesti na površinu.

Samo će doći ono što je u sadašnjem trenutku za nas najvažnije i ono s čime smo spremni da se suočimo. Svako od nas ima tu mudrost u sebi i kada joj dopustimo da se izrazi ona nas može isceliti. A isceljuje nas na način i u vreme kada je to za nas najbolje. Stoga kad je reč o većim traumama, potrebno je više seansi kako bismo aktivirali potisnuta bolna iskustva. Neki ljudi u ovom radu mogu imati potpuni doživljaj prethodnih iskustava kao da se događaju u sadašnjem trenutku, neki mogu videti slike, a neki ne doživljavaju ni jedno ni drugo, ali osete pokretanje energija u svom telu. U tom slučaju terapeut određenim tehnikama može da stimuliše telo kako bi se energija izrazila do kraja.

Budući da se u ovoj tehnici izražava svaka emocija, posmatrano sa strane, ovo iskustvo može izgledati u najmanju ruku neobično. O iskustvima koja dolaze u svest osobe koja diše zavise i njene fizičke manifestacije tekom seanse. Katkad to izgleda kao da osoba proživljava veliku bol i zato je važno da u svakom trenutku zna da se nalazi u sigurnom okruženju i da u svakom trenutku može da računa na podršku partnera i terapeuta.

Prednost ove tehnike je u tome što može da posluži za savladavanje određenih iskustava odnosno poteškoća u životu, a može biti i oblik rada na sebi pa tako ljudi mogu doživeti potpunu transformaciju. Za takav učinak je u proseku potrebno oko dve godine intenzivnog rada s dahom. "Jedan tretman holotropskog disanja traje tri sata, a nakon njega sledi integracija onoga što smo doživeli. U tom delu se pristupa crtanju mandala koje uobličavaju neopipljivo iskustvo koje smo doživeli i razgovora se o onome što se događalo tikom seanse."

Disanjem do balansa...

Transpersonalna psihologija ima za cilj da nas izvede iz vremena i prostora, iz identifikacije s našim telom i iz uobičajenog pogleda na svet. Samo tako možemo da dobijemo nove potrebne informacije i širu sliku neophodnu za sopstveni rast i unutrašnju promenu koju želimo da postignemo.

"Svi smo sposobni da otelotvorimo emocije i misli neke druge osobe jer sve one dolaze iz istog izvora, iz univerzalne svesnosti. Naša psiha se može otvoriti holotropskom, širem stanju svesti pa tako i može da primi informacije koje nisu ograničene samo na naš um i telo, dakle mogu biti i tuđe. Univerzalna svesnost je zajednička i dostupna svima, iako se psiha svakog pojedinca razlikuje." Upravo zato transpersonalnim iskustvom možemo zaista doživeti emocije i stanja svojih predaka, ali i iskustva iz naših prošlih i života drugih bića.

Transpersonalna psihologija pokriva sva ova područja, ali daje nam i pristup u dimenziju o kojoj govore sve religije i kulture - u božansko. Doživeti iskustvo sopstvene božanske prirode sasvim je drukčije nego verovati u dogmu koju smo naučili od neke verske institucije. "Jedno je verovati u Boga, a drugo je doživeti ga. Kad imamo to iskustvo, onda nema potrebe verovati, tada znamo. Pristup u te dimenzije i iskustveni doživljaj jedinstva i povezanosti sa svime oko sebe drastično menja odnos prema životu i prema drugim bićima."