Našim životima upravljaju i pozitivna i negativna uverenja. Ono što mislimo i zastupamo na svesnom nivou često se razlikuje od naših dubokih uverenja na nesvesnm, a upravo ta uverenja upravljaju našim ponašanjem. Finansijski problemi sadrže mnoge nerešene životne traume i konflikte. Odnos prema finansijama je ogledalo u kom mogu da se prepoznaju konflikti unutar sebe i s drugima. Na primer, ljudi mogu imati duboko nesvesno uverenje da ne smeju nadmašiti roditelje i da imaju više od njih.
Iako su "izašli" iz finansijskih okvira koje su postavili njihovi roditelji i dovoljno zarađuju, pate zbog unutrašnje zabrane i imaju problem da napuste svoje poreklo i dopuste sebi da budu imućni. Oni tako upadnu u konflikt lojalnosti i nesvesno razviju strategiju kako što pre da izgube novac. Dakle, finansije su samo jedno područje života u kome se manifestuju osećanja koja su ovladala ili koje pokušavamo da potisnemo. Stoga je važno spoznati kojim osećanjima reagujemo na novac i prepoznati lični odnos prema novcu (da bi mogli da ga poboljšamo). Možda, na primer, vašim odnosom prema novcu upravlja osećaj da ga nikada nema dovoljno, a možda vas na akciju nagoni strah od siromaštva - svako mora da istraži svoju bolnu tačku.
Kao psihoterapeut radila sam sa ženama koje su bile zavisne o kupovini, s prezaduženim muškarcima i parovima koji su se svakodnevno svađali oko novca. Svi oni su morali da sagledaju osećanje koje se krije iza njihovog odnosa prema novcu. Naime, da bismo imali dobar odnos prema novcu, potrebno je da imamo sposobnost upravljanja osećanjima. Nije dovoljno da znamo šta činiti s novcem, već je važnije da znamo šta novac čini sa nama.
Hronični minus na računu, strah za egzistenciju (u kontekstu globalne krize), škrtost, nemogućnost da naplatimo svoj rad, nemogućnost da tražimo isplatu koju zaslužujemo i slični problemi retko imaju uzrok u manjku znanja o finansijama. Stoga takav odnos prema novcu neće promeniti savet, kako god stručan bio. Promena je moguća samo ako osvestimo svoja duboka uverenja o novcu i osećanja koja u nama on izaziva.
Iskustvo pokazuje da smo svi još kao mali od svojih roditelja preuzeli barem jedno uverenje o novcu. Ono je ostavilo trag koji svesno ili nesvesno nama upravlja. Pritom je manje važno ono što smo o novcu čuli i videli, važnije je ono što smo osetili, kao i ono što je bilo tabuizirano. Tako se svako od nas može vratiti u prošlost i prisetiti se atmosfere vezane uz finansije i može biti siguran da te "sile" u nama i dalje deluju, ako se naravno time već nismo pozabavili.
Uverenja koja nastaju u porodici mogu biti (na primer) da novca nema dovoljno za sve, da se do novca i uspeha dolazi teško, da nije pravedno uživati i biti dobro plaćen za to, nego da se mora naporno raditi i hrabro boriti... Ako su to naša duboka uverenja koja smo prihvatili, a nismo ih preispitali nego ih doživljavamo kao jedinu istinu, kao nepobitnu činjenicu, onda će ta uverenja postati naša stvarnost. Zato sa sigurnošću možemo reći da finansijska situacija pojedinca zavisi od nivoa njegove svesti o novcu i o sopstvenoj vrednosti, ali i o njegovom radu na sebi.
Cenite sebe
Lično sam prvu lekciju o novcu i njegovoj vrednosti (ali i osećanju sopstvene vrednosti) naučila slučajno. Kao mlada žena upoznala sam čoveka koji je bio vrlo tražen i poznat advokat. Bio je hendikepiran, imao je samo jednu ruku i hteo je taj hendikep kompenzirati svojom kompetencijom i uslužnošću. Bio je na raspolaganju svima kojima je nešto trebalo.
Svi poznanici (i njihovi poznanici) obraćali su mu se tražeći stručnu podršku koju im je sa zadovoljstvom pružao. Nakon nekog vremena primetio je da mnogi njegovu pomoć uzimaju zdravo za gotovo te da mu neki na njoj i ne zahvale. Činilo se da, dolazeći mu, ljudi zapravo njemu čine uslugu, a ne obratno. Odlučio je da prekine takvu praksu i počeo je da traži visoke honorare. Na njegovo iznenađenje, ljudi su i dalje dolazili, plaćali koliko je trebalo, ali su se i zahvaljivali pa čak i donosili poklone! Shvatio je da ako on sam sebe ne ceni - ne može očekivati da to drugi rade. To njegovo iskustvo u mom životu i životima mojih klijenata se često pokazalo kao ispravno.
Iako smo toga svesni, često postoji nešto u nama što nam ne dopušta da osetimo, razvijemo i pokažemo svoju vrednost. Umesto da to istražujemo i otkrivamo prepreke koje nam stoje na putu da bi potpuno osvestili svoje kvalitete, mi pokušavamo da stvorimo samo pojam vrednosti koji prezentiramo drugima.
Da bi, samo naizgled, povećali svoju vrednost, trudimo se da napravimo blještavu fasadu. Zauzimamo određeni stav, pokušavamo da ostavimo pojam da smo nedostižni (a to između ostalog činimo i spoljašnjim manifestacijama poput materijalnih dobara koje posedujemo) i takvom svojom "veličinom" pokušavamo da pokažemo drugima koliko su "mali". Tako zapravo gradimo lažnu vrednost. Mnogi nimalo ne mare za to što iza te blještave fasade nema ničega. Na fasade smo uostalom u našem društvu i navikli... Vezivanjem sopstvenih vrednosti za najobičnije društvene igre i ne primećujemo da gubimo čvrsto tlo pod nogama.
Onda se iznenadimo kada primetimo kako fasada nije dovoljno čvrsta da bi nas nosila. Jer kad u ovom nestabilnom svetu u kom kriza ne bira žrtve, ostanemo bez tih spoljašnjih odrednica (a nemamo unutrašnju postojanost i osećaj da možemo da se oslonimo na sebe i svoje kvalitete), pad može biti bolan pa čak i nepovratan. Ipak, kad imamo osećaj sopstvene vrednosti i razvijamo svoje kvalitete, velika je verovatnoća da ćemo imati i novac i status. Drugi nam zbog toga mogu pridavati vrednost i važnost, ali iza ovakve fasade krije se i temelj.
Kada ne verujemo u sebe i svoje sposobnosti ograničeni smo i u postavljanju ciljeva koji su vezani za uspeh i novac. Proteklih godina ekonomske krize, u kojoj su se norme i vrednosti poljuljale i promenile, vrlo sam često svedočila tome kako ljudima nedostaje snage za promenu. Na primer, ako je neko bio uspešan u prodaji nekog proizvoda a da je ekonomska kriza uzrokovala pad platežne moći (a uz to se i ponuda na tržištu povećala i smanjila se potražnja), ulaganjem još većeg truda u isti produkt pod tim uslovima neće dati rezultat.
Manjkanjem fleksibilnosti možemo računati samo na neuspeh i često agoniju jer pritom i precenjujemo svoje mogućnosti i upadamo u dublje finansijske probleme, no uprkos tome ostajemo u poznatim starim obrascima zadržavajući stara uverenja jer ne znamo da izađemo iz začaranog kruga, što je jedino moguće suočavanjem sa samim sobom.
Naša ograničavajuća uverenja nisu vezana samo za novac, ona nama upravljaju i na drugim životnim područjima. Svi imamo svoj "novčani stil" koji je relativno stabilan i ne da se lako menjati pa često dovodi do konflikta i u odnosu s partnerom. Takvi konflikti nisu samo nesporazumi koje je moguće lako ukloniti. Nije reč samo o sitnicama, nego o problemu identiteta koji partneru može biti nerazumljiv. U tom identitetu krije se sve što je ostavilo traga na osećanju za sopstvenu vrednosti, na doživljaju samoga sebe.
Samo ako osvestimo ono što nas pokreće, ono što nama upravlja, možemo to menjati, a ako to ne učinimo - ostajemo zatočeni u starim obrascima. Ako uvek mislimo negativno, vidimo samo ono što nedostaje a ne ono što već imamo, ako je naša pažnja (a samim tim i energija) usmerena na negativno - onda to postaje naša stvarnost. Umesto toga pažnju možemo usmeriti na ono što želimo postići.
Naši obrasci, međutim, imaju dugu prošlost i duboko su utisnuti u nas, stoga ih ne možemo na brzinu menjati, kako nam često sugerišu razni ezoterijski savetodavci. Svakodnevno ponavljanje mantre "ja sam bogat" još nikoga nije obogatilo. Za promenu odnosa prema novcu potrebno je ipak malo više. Promene i postizanje cilja mogući su samo ako nam je cilj dovoljno atraktivan da želimo u njega uložiti vreme i energiju (ili ako je patnja s kojom se suočavamo toliko velika da smo spremni učiniti sve što je potrebno za promenu). Dugoročno se isplati raditi na tome, no neophodno je preuzeti odgovornost za ono što radimo i ono što ne radimo, dakle odgovornost i za uspeh i za neuspeh podjednako.
Sve oko nas je energija, uključujući i nas same. Novac je energija i kada ga imamo (jer nas pokreće da zadovoljimo sve svoje želje) i kada ga nemamo dovoljno (jer tada jurimo da ga zaradimo). Novac je energija koja uvek pokreće druge energije. Njime je moguće pokrenuti ljude, njihove umove, uzburkati ljudske emocije i smiriti ili uznemiriti ljudske duhove.
Većina ljudi misli da njihov život, pa tako i finansije, zavise od drugh, spoljašnjih okolnosti (država, ekonomski stručnjaci...), međutim to nije istina. Naša sudbina i naše finansije zavise od nas samih! Nije presudno u kojoj državi živimo, u kojoj kompaniji radimo i kakve su nam životne okolnosti. Važno je ono što mislimo i govorimo sebi, te tako promenom svoje svesti možemo promeniti i svoje finansijsko stanje.
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!