Zašto sami sebe sabotirate? Psiholog Mihail Labkovski objasnio što vas stomak uvek zaboli na korak do uspeha

Ponekad vam u životu sve ide na najbolji mogući način. I onda odjednom, u poslednjem trenutku, upropastite najbolju i najlepšu stvar. I to sami. A odakle u nama taj program "lične katastrofe“ i kako ga možemo promeniti - time se pozabavio Miahail Labkovski, popularni ruski psiholog, i dao savet kako da prekinete da sabotirate sami sebe.

"Mlada žena osvojila je prvu nagradu na konkursu za mlade arhitekte - pročitala je mejl sa dobrim vestima, pročitala čestitke svojih kolega i otišla u kafić da dođe do daha. Stavila je svoju tašnu na susednu stolicu. Popila kafu i otišla bez nje. U torbi je imala kreditne kartice, iPhone, parfem i pasoš. Pozvala je kafić, ali njena torba nije pronađena. Njen dan trijumfa bio je pokvaren gubitkom. I svima koji su joj čestitali ispričala je kako je uspela da izađe iz kafića bez torbe, što je za ženu gotovo nezamislivo. Uveče ju je neka gospođa pozvala i rekla da joj je pasoš pronađen na ulici. Imala je užasan osećaj kao da je gubitak torbe izbrisao ceo efekat njenog izuzetnog dostignuća.

Zakasnila je na ceremoniju dodele nagrada, a zatim je pokušala da otkaže učešće na proslavi uz izgovor da je boli stomak", ilustrovao je primer samosabotaže Labkovski.

Samosabotaža kao način da se zaštitite od novog

Američki naučnik Bendžamin Frenklin je jednom rekao: "Uspeh je uništio mnoge ljude." Labkovski kaže da je Frenklin bio u pravu, pa dodaje: "Uspeh nam zadaje mnogo nevolja jer nam menja život.“

A ako se plašite promena jer niste sigurni u sebe, onda vam dugo očekivani uspeh neće doneti radost. Pogotovo ako ste u detinjstvu bili ubeđeni da nije dobro ispružiti vrat, privlačiti pažnju, hvaliti se, već da treba biti skroman: uvek će se naći neko pametniji i jači od vas, smatra Labkovski.

Pobedili ste na takmičenju i našli ste se na vrhu, gde budite ljubomoru i zavist kod svojih kolega, gde morate da potvrdite svoje postignuće, ostvarite njegovu implementaciju i provedete dosta vremena van kuće. To je zastrašujuće jer u vama živi mali sivi miš. I ne želi da ispružite glavu, glasi opservacija popularnog ruskog psihologa.

On kaže da je ponekad uloga posmatrača udobnija od uloge pobednika: nema odgovornosti. I ništa ne treba menjati. "Samosaboteri“ svojim umom shvataju: pobeda je velika! Oni teže uspehu. I čim dođu do toga, podsvest vrišti: "Hoću da sedim u mračnoj rupi, neću da budem na suncu!“ I sapliće čoveka - tera ga da zaboravi torbu u kafiću, zakasni na ceremoniju, laže o "bolnom stomaku“. I traži da izgledate kao i obično - mali i bespomoćni. Da živite kao pre.

Ne predajte se strahovima

"Normalno je da osećate strah kada izađete iz svoje zone udobnosti. Nije normalno da ga slušate. On je kao terorista, ako mu se povlađujete, osvaja sve više teritorija. Zato sebe treba da primoravate da se glasno radujete svakom uspehu, oslobodite se napada 'lažne skromnosti' i svim prijateljima pričate o svom uspehu, da prihvatate čestitke, delite sa drugima planove i prekidate povlačenje.

Igrajte od radosti - i za nekoliko sati ili dana počećete da je doživljavate. Strah se onda pretvara u prijatno uzbuđenje i iščekivanje nečeg novog", zaključuje Labkovski.

BONUS VIDEO: