Postoji snažna veza između karaktera i rizika od bolesti - marljivost i znatiželja štite telo od bolesti, a teskoba i zabrinutost im širom otvaraju vrata pa hronični mrgudi češće oboljevaju i žive kraće od otvorenih i vedrih ljudi, pokazala je najnovija američka studija Univerziteta Washington u St. Louisu.
Razvoj niza bolesti povezan je s ponašanjem i načinom na koji ljudi doživljavaju i odnose se prema svetu koji ih okružuje. Zato je karakter pouzdan predskazatelj mnogih bolesti, ali ne i karcinoma, tvrde naučnici.
Da bi precizno definisali koje osobine su prijatelji, a koje neprijatelji zdravlja vodeći se petofaktorskim modelom, ocenili su pet temeljnih karakteristika ličnosti:
- ekstraverzija
- savesnost u poslu
- otvorenost za nova znanja i iskustva
- srdačnost u kontaktu
- emocionalna uravnoteženost
Oni koji su u poslu savesni, a u komunikaciji otvoreni, ugodni i spremni na kompromis zdraviji su i pod znatno manjim rizikom od bolesti poput moždanog udara, dijabetesa i artritisa, tvrde istraživači. Razlog je i to što vlasnici pomenutih karakternih crta vode više računa o zdravom načinu života, manje su pod stresom i imaju bolju komunikaciju s lekarom.
Međutim, teskobni, neraspoloženi, razdražljivi, neprestano zabrinuti ljudi, skloni epizodama tuge i promenama raspoloženja, pod većim su rizikom od bolesti. Oni se manje efikasno nose sa stresom pa njihovo telo otpušta više hormona stresa, kortizola, koji u velikim količinama oštećuje imuni sistem i organe, uključujući i mozak.
"Savesne osobe ozbiljno shvataju obaveze, ređe ih odlažu i postavljaju prioritete. Vode zdraviji život, redovno vežbaju, ne puše, zdravo se hrane pa stoga imaju i manje izražene fizičke tegobe ili ih otkrivaju dovoljno rano da ih reše.
Ekstroverti se u kontaktima s ljudima oslobađaju negativnih emocija koje mogu uzrokovati fizičke smetnje.
Otvoreni su te se ne ustručavaju da potraže savet i psihološku podršku što učvršćuje njihovu liniju odbrane od štetnih posledica stresa".
"Emocionalno nestabilniji ljudi su pod povećanim stresom, napetiji su, prestrašeniji ili tužniji te se teže hvataju u koštac s problemima. Skloni su sve što im se događa doživljavati negativnije što kao posledicu može imati kardiovaskularne i psihosomatske bolesti", upozorava psiholog Vuković. Prema Kretšmerovoj tipologiji ličnosti koja se koristi i u kliničkoj medicini, dva su osnovna tipa:
- piknički tip
- astenički tip
Da biste bili zdravi i puni energije, odredite kojem tipu pripadate i ponašajte se u skladu sa svojom prirodom...
Istaknite svoje prednosti i disciplinovano radite na manama
...Astenici su uglavnom mršavi, nervozni, često površni i nedosledni, ali vrlo kreativni. Naginju niskom pritisku i oscilacijama nivoa šećera u krvi. Emocija koju najčešće osećaju je strah koji troši mnogo energije te često imaju smanjen nivo šećera u krvi, smanjen broj otkucaja srca i smanjen broj leukocita, a povećan limfocita, zbog čega ih često muče alergije.
Skloni su TBC-u pluća, bronhalnoj astmi, gastritisu, ulkusu na želucu, hernijama, shizofreniji i ptozi organa (spuštena materica, kapci, grudi).
"Ljudi asteničke konstitucije bi trebalo puno da hodaju na svežem vazduhu i da vežbaju. Preporučujem jogu za početnike, sportove na otvorenom, jahanje i plivanje. Trebalo bi redovno da uzimaju proizvode s hlorofilom i kurkumu uz jela i da piju puno tečnosti, limunade s javorovim sirupom... Nesanicu mogu da reše ukoliko ležu do 10 sati uveče, a pre spavanja bi trebalo dobro da jedu. Ćuretina, mleko i banane pospešuju dobar san", savetuje doktor Meri Bura.
Piknici se vode mišlju: "Biće po mom po svaku cenu". Telesno su jači, ambiciozni, skloni ljutnji, ljubomori i kontroli. Naginju visokom pritisku, dijabetesu, aterosklerozi i srčanim bolestima, a fatalni mogu biti i krvni ugrušci. Često imaju povećan broj leukocita što upućuje na upalne procese te se manifestuje upalnim bolestima zglobova, kože i creva, migrenama, bolovima u vratu i donjem delu leđa, grloboljama, autoimunim bolestima i gihtom. Emocije osećaju u srcu poput stezanja i težine u grudima.
"Oni žele da budu pobednici pa su za njih preporučljivi takmičarski sportovi poput tenisa. Zdravom ishranom mogu da spreče niz ozbiljnih hroničnih bolesti poput srčanih tegoba i dijabetesa", zaključuje doktor Bura. "S temperamentom smo rođeni i to je nešto što se ne menja. To je naša konstitucija koja nas određuje i fizički i emotivno.
Možemo se udebljati 15 kilograma, no nikad nam se neće povećati opseg glave, promeniti boja očiju, veličinu usta... Isto tako se ne menja ni naše osnovno raspoloženje ni odnos prema svetu. Ono što se menja je društveno uslovljeno, kako bi udovoljili okolini, nažalost menjaju sebe i postaju neko drugi. Upravo tako nastaje bolest, a izlečenje dolazi kada se osoba vraća sebi, pravom karakteru i zadovoljavanju svojih potreba i užitaka", kaže dr Bura.
Otvoreni za nova znanja i iskustva su znatiželjni i maštoviti. Ako se ta osobina poveća za jednu jedinicu, rizik od moždanog udara se smanjuje 31 osdto, od srčanih bolesti 17, visokog pritiska 29 odsto i artritisa 21 odsto.
Sa savesnošću raste otpornost na niz bolesti. Istraživači su na lestvici od 1 do 4 ocenili svaku osobinu ispitanika. Utvrdili su da se s povećanjem savesnosti za jednu jedinicu rizik od moždanog udara smanjuje 37 odsto, od visokog pritiska 27, artritisa 23 i dijabetesa 20 odsto.
Izvor: 24sata.hr