ON: "Jako je teško pričati o nečemu što traje već 25 godina. Oduvek sam znao da je Ona moja druga polovina, da smo nekada bili jedno i da je trebalo da se rodi zajedno sa mnom - moj nedostajući blizanac koga sam tražio celog svog života.
Od prvog susreta je postojala neverovatno jaka povezanost ali i svest o tome da smo totalna suprotnost. Dva lica jedne iste novčanice ili univerzum i anti-univerzum i da naše stapanje znači potpuno poništavanje svega što ja jesam jer je ona bila sve ono što ja nisam - i obrnuto.
Voleti je značilo prihvatiti neprihvatljivo i izgubiti sebe, a ipak je volim i ona voli mene. Ona jeste oduvek bila duša moje duše i srce moga srca, moja voljena i ljubav... Uvek sam zahvaljivao Bogu na tome što ona postoji i na svim beskrajno divnim momentima koje smo delili. Za svaki susret, reč, pogled. To je uvek bilo neopisivo blaženstvo stapanja i prožimanja.
Kada nismo bili u kontaktu bili smo većinom u suprotnim fazama - kada je meni nešto trebalo njoj je trebalo upravo suprotno od toga i obrnuto. Nepogrešivo smo umeli da jedno drugo povredimo rečima i delima iz ljubavi i sa najboljom namerom da učinimo nesebično ono što je najbolje za drugoga.
Sve vreme sam u srcu osećao da je sve u redu i da ništa nije onako kako izgleda. Tokom godina srušeni su svi koncepti, očekivanja, zamisli, stavovi, predubeđenja i sve ono što jesam ili nisam, šta je ljubav, partnerstvo, odnosi...Tokom tog procesa sam se mnogo promenio i transformisao. Došao je momenat kada su među nama nestale sve razlike - kako ono što nas je razdvajalo tako i ono što nas je povezivalo, jer i jedno i drugo su okovi.
Jedno vreme je nestala iz mog postojanja i univerzuma kao da nikada nije ni postojala - ali ne i iz srca i duše. Sa njom sam i ja prestao da postojim. To je bilo potpuno poništavanje. A onda smo počeli da se stapamo u Jedno. Probudili smo se i sagledali suštinu naše ljubavi. Doživeo sam da sam postao Ona - misli, osećanja, stavovi, koncepti, voleo sam kao ona. To je stanje utelovljenja nje u meni. I ja sam sâm počeo da postajem neko i nešto novo. Sam proces sjedinjavanja se još uvek odvija. Od tada su počele da se događaju i promene na svim planovima moga života.
Sve je počelo da se razmotava na neverovatno lagan način. Ozbiljni problemi i situacije su počeli ali i to da smo sada Jedno Biće koje živi u dva tela i svako živi svoj vlastiti život. Sada je doživljavam toliko čisto i jako da je to neopisivo. To je Lepota postojanja i Ljubav i Svetlost i Radost. Sada smo sinhronizovani i stapamo se u Jedno. Ona više nije moja suprotnost već samo deo mene koji još uvek prihvatam i apsorbujem i sa kojim se sjedinjujem sve više i više i tako proširujem i oplemenjujem svoje Biće."
Sada došao red na mene da vratim svu ljubav
ONA: "Od prvog kontakta sam osećala neverovatnu bliskost i povezanost. Magnetsku privlačnost koja me vukla ka njemu. Ponekad ne bih želela da idem u tom pravcu jer je to bila nemoguća ljubav ali su me noge nosile same. Pitala bih ih koga vi slušate: mene ili njega. Srce je želelo ono što je želelo i duboko sam ga osećala u duši. Nisam mogla podneti da ga ponovo izgubim.
I sama pomisao na to je bila nepodnošljiva.
Kad bismo bili zajedno i u svakoj vrsti kontakta, potpuno bih se stopila sa njime i sve drugo bi prestalo da postoji i ima bilo kakvu važnost i značaj za mene. To su bili uvek trenuci neverovatno dubokog stapanja i prožimanja - doslovnog nestajanja u njemu. Sem nas ništa više nije bilo važno i nije imalo nikakav smisao. Susreti su bili predivni, ali je razdvojenost postajala nepodnošljivo bolna. Znala sam da me u ovom životu čeka nešto što moram da učinim pre nego što se sjedinimo.
Stoga sam se postepeno sve više udaljavala od njega i počela da se oslanjam na sebe, ne da bih pobegla od njega, već da bih našla sebe i stekla snagu da se stopimo, a da pri tome ne nestanem. Bila sam svesna njegovog postojanja i ljubavi i to je često bila velika podrška u svemu što me je čekalo i kroz šta je trebalo da prođem.
Skoro svaki put kad bismo se čuli ja sam se rasplakala od duboke dirnutosti i sjedinjenosti jer bi uvek dotakao najdublje nivoe moga bića i duše. Znao je da izgovori pravu reč, da me oseti, podrži i često provede kroz stanje u kome bih se zaglavila i otvori mi potpuno nove horizonte i nivoe postojanja. Često me je osećao i poznavao bolje nego ja sebe.
Znala sam da je uvek tu za mene jer mi je to u važnim trenucima pokazao hiljadu puta. U nekim stvarima koje su mi bile jako važne nisam osećala da se raduje za mene u potpunosti i da me podržava iz dubine srca. To mi je jako smetalo. Osećala sam da me izdaje on, koji mi je bio najbliži od svih. Naravno kada nismo bili zajedno nepogrešivo je hodao po svim mojim žuljevima. Umeo je da izabere najgori momenat da nešto kaže ili učini.
Da bi mogli da se ponovo stopimo prvo sam morala da pronađem i ostvarim sebe. Da prođem neke stvari sama i obavim neke poslove, otplatim neke dugove. Sve ređe smo bili u kontaktu. Gurala sam ga od sebe jer nisam želela da žrtvuje svoj život zbog mene i svoju priliku da se ostvari - osećala sam da moram da ga se odreknem da bi mogao da ostvari svoju sudbinu i bude na svom putu i to je bilo neverovatno bolno odricanje koje me je iskidalo na hiljade komadića.
To je kao da se odričete najdubljeg, najvrednijeg i najistinitijeg dela sebe da biste našli sebe. A ništa zapravo nisam mogla da mu ponudim sem ljubavi, svog srca i duše i pripadala sam mu potpuno bez ostatka. Znala sam da smo blizanačke duše. Volela sam ga i srcem i dušom. Zapravo smo postajali sve bliži što smo ređe bili u kontaktu. Razišli smo se, a onda je jednoga dana sve počelo da se menja. Izgubila sam ga da bih našla sebe, a onda sam našla i njega.
Na unutrašnjem planu je počelo da dolazi do stapanja i prožimanja na jednom potpuno novom mnogo višem nivou. Lepotu i dubinu ovog stapanja i stanja, povezanosti, bliskosti, slobode, samosvesnosti, prihvaćenosti, usklađenosti, harmonizacije, podudaranja, sklada, razumevanja jako je teško opisati. Jutros mi je rekao, 'nakon što sam Ja postao Ti sada i Ti sada postaješ Ja'...
Rekla sam mu da to znači da je sada došao i red na mene da mu vratim svu ljubav i pomoć koju mi je pružio - oboje smo se slatko smejali. Sada smo svesni jedno drugog i ljubavi kojom se volimo - stopljenosti i sjedinjenosti u Jednosti."
Veliko hvala dragom prijatelju Vladanu Andriću na posebnom i nesebičnom doprinosu ovom tekstu. Hvala blizanačkim dušama koje se bile otvorene da za ovaj tekst iznesu sopstveni doživljaj i spoznaju blizanačkog procesa, kao i faze ujedinjenja dostignute u svom odnosu, kako priča o blizanačkom plamenu za nas ne bi ostala imaginarna teorija, mit ili legenda.