- Efekat Bendžamina Frenklina kaže da osoba koja vam učini uslugu može kasnije da vas gleda sa više naklonosti.
- Traženje pomoći može da pokaže poverenje i da podstakne saradnju, a ne samo da otkrije slabost.
- Psiholozi navode da ovaj efekat nije univerzalan, već zavisi od odnosa, okolnosti i dobrovoljnosti pomoći.
Šta ako je jedan od najjednostavnijih načina da se zbližite sa nekim upravo to da ga zamolite za pomoć, umesto da vi učinite nešto za njega? Na prvi pogled, to deluje neobično. Navikli smo da mislimo da ljubazni postupci izazivaju zahvalnost kod onih kojima pomažemo. S druge strane, traženje pomoći često doživljavamo kao znak slabosti ili zavisnosti od drugih. Međutim, još u 18. veku Bendžamin Frenklin primetio je da stvari mogu da funkcionišu i drugačije.
Šta je efekat Bendžamina Frenklina?
Efekat Bendžamina Frenklina je psihološki fenomen prema kojem osoba koja nekome učini uslugu ponekad počinje pozitivnije da gleda na tu osobu. Na prvi pogled, to deluje nelogično. Pretpostavljamo da pomažemo ljudima koji su nam već dragi, ali moguće je i obrnuto: nekome najpre učinimo uslugu, a zatim počnemo da ga posmatramo sa više naklonosti.
Kako do toga dolazi? Jedno od mogućih objašnjenja povezano je s načinom na koji usklađujemo svoje postupke i uverenja.
Ako smatramo da nam se neka osoba ne dopada, a ipak joj dobrovoljno učinimo uslugu, možemo osetiti nesklad između svog stava i ponašanja. Da bismo taj nesklad ublažili, ponekad menjamo mišljenje o toj osobi.
Umesto da pomislimo: "Ne dopada mi se, a ipak sam mu pomogao“, mogli bismo da zaključimo: "Možda ta osoba i nije toliko loša.“
Naravno, to se ne događa posle svake učinjene usluge. Ipak, naši postupci ponekad mogu uticati na način na koji doživljavamo druge ljude.
Odakle potiče naziv?
Naziv ovog fenomena potiče iz priče koju je Bendžamin Frenklin, jedan od najpoznatijih američkih političara, naučnika i javnih ličnosti 18. veka, zabeležio u svojoj autobiografiji. Frenklin je opisao poslanika koji se prema njemu odnosio izrazito neprijateljski. Umesto da uzvrati istom merom, odlučio je da pokuša da promeni njihov odnos na drugačiji način.
Saznao je da njegov politički protivnik poseduje retku knjigu koju je želeo da pročita, pa ga je zamolio da mu je pozajmi. Čovek je pristao. Nakon što je pročitao knjigu, Frenklin ju je vratio i zahvalio mu se. Prema njegovom svedočenju, stav tog čoveka prema njemu potom se promenio, a njih dvojica su vremenom postali prijatelji. Ova priča zvuči poput psihološkog eksperimenta, ali važno je imati na umu da je reč o Frenklinovom ličnom iskustvu, a ne o kontrolisanoj naučnoj studiji. Naučnici su se ovim fenomenom detaljnije bavili tek mnogo kasnije.
U našoj galeriji pročitajte 10 fraza koje pametni ljudi koriste svakog dana:
Zašto pomoć može da promeni naš stav?
Jedno od mogućih objašnjenja oslanja se na teoriju kognitivne disonance, koju je psiholog Leon Festinger razvio sredinom 20. veka. Ova teorija opisuje neprijatnost koju možemo da osetimo kada se naša uverenja, osećanja i postupci međusobno ne podudaraju.
Zamislite da vam se neko ne dopada, ali ipak pristajete da mu učinite uslugu. Posle toga možete se zapitati zašto ste pomogli osobi prema kojoj nemate naročito pozitivna osećanja.
Jedan od načina da razrešite taj nesklad jeste da promenite mišljenje o njoj. Možda ćete početi da primećujete njene dobre osobine ili zaključiti da vaš prvobitni utisak nije bio sasvim opravdan. To, međutim, nije jedino moguće objašnjenje. Na naš odnos prema drugima utiču i okolnosti u kojima je usluga učinjena, prethodna iskustva i način na koji tumačimo tuđe namere.
Traženje pomoći može biti i znak poverenja
Postoji još jedan važan aspekt ovog fenomena: kada nekoga zamolimo za pomoć, pokazujemo da cenimo njegovo znanje, iskustvo ili sposobnosti. Zamislite dvojicu kolega. Jedan kaže: "Već sam odlučio i ne zanima me šta drugi misle.“ Drugi se obraća kolegi: "Već ste rešavali slične probleme. Šta mislite, koja bi opcija bila bolja?" Drugi pristup šalje poruku da cenimo tuđe mišljenje i verujemo u nečiju sposobnost da nam pomogne.
Zato traženje pomoći nije samo način da dođemo do potrebnih informacija. Ono može biti i prilika za saradnju, razmenu mišljenja i izgradnju međusobnog poverenja. A upravo su saradnja i poverenje važni temelji kvalitetnih ljudskih odnosa.
U našoj galeriji pročitajte koji ste po Jungu tip ličnosti u odnosu na mesec rođenja:
Šta kažu istraživanja?
Psiholozi su proučavali ideju na kojoj se zasniva efekat Bendžamina Frenklina. U pojedinim eksperimentima učesnici su zamoljeni da učine uslugu drugoj osobi, a rezultati su pokazali da pomaganje u određenim okolnostima može biti povezano s pozitivnijim stavom prema osobi kojoj je pomoć pružena.
Ovakvi nalazi uklapaju se u širu ideju da naše ponašanje može uticati na naše stavove, a ne samo obrnuto. Fenomen ne treba posmatrati kao univerzalni psihološki zakon. Na ishod mogu uticati veličina i priroda molbe, odnos između dve osobe, dobrovoljnost pružene pomoći, kao i njihova prethodna osećanja i očekivanja. Traženje usluge nije čarobna formula koja će učiniti da vas neko zavoli. Preciznije bi bilo reći da mogućnost da nekome pomognemo ponekad može doprineti pozitivnijem odnosu prema toj osobi.
Kako ovo možete primeniti u svakodnevnom životu?
Ako želite da se s nekim bolje upoznate ili izgradite kvalitetniji odnos, ne morate uvek da budete osoba koja sve nudi i rešava. Ponekad možete drugoj osobi pružiti priliku da pokaže svoje znanje, iskustvo ili dobru volju.
Zamolite kolegu za mišljenje, prijatelja za preporuku ili nekoga ko ima više iskustva da vam objasni nešto što vas zanima. Važno je da vaša molba bude iskrena, primerena i da drugoj osobi ostavi mogućnost da je odbije. Cilj nije da nekoga navedete da vam pomogne kako biste njime manipulisali, već da stvorite prostor za uzajamnost i saradnju.
Ponekad se bliskost ne razvija samo kroz ono što činimo za druge već i kroz prilike koje im pružamo da nešto učine za nas.
BONUS VIDEO:
