- Jung je upozoravao da preterana potreba da se dopadnemo drugima može da naruši samopouzdanje i udalji nas od sebe.
- Kada tuđe mišljenje postane važnije od sopstvenih osećanja, ljudi prećutkuju, pristaju na ono što ne žele i teško postavljaju granice.
Čovek ne mora da doživi veliki poraz da bi izgubio unutrašnji mir. Ponekad ga najviše iscrpljuje nešto što svakodnevno nosi u sebi, a da toga nije ni svestan. Stalno upoređivanje sa drugima, potreba da svima udovolji i strah od suočavanja sa sopstvenim slabostima mogu vremenom da naruše samopouzdanje i udalje nas od onoga što zaista jesmo.
U duhu psihologije Karla Gustava Junga, jednog od najpoznatijih mislilaca 20. veka, važno je obratiti pažnju na ono što potiskujemo u sebi. Jung je veliki značaj pridavao samospoznaji i suočavanju sa delovima ličnosti koje bismo najradije sakrili čak i od sebe.
Jedna od osobina koja čoveku može ozbiljno da oteža život jeste preterana potreba da se dopadne drugima.
Kada nam tuđe mišljenje postane važnije od sopstvenih osećanja, počinjemo da donosimo odluke kako bismo zadovoljili okolinu, a ne sebe. Prećutkujemo ono što nas boli, pristajemo na ono što ne želimo i plašimo se da postavimo granice, jer ne želimo da razočaramo druge.
Vremenom takvo ponašanje može da dovede do nezadovoljstva, iscrpljenosti i osećaja da više ne znamo šta zaista želimo. Spolja možda delujemo kao osobe koje sa svima lako pronalaze zajednički jezik, ali iznutra možemo da osećamo da smo izgubili kontakt sa sobom.
U galeriji ispod pročitajte važne citate Karla Gustava Junga!
Jungov pristup ličnom razvoju podseća nas da je upoznavanje sopstvene ličnosti važnije od pokušaja da se uklopimo u svačija očekivanja. To podrazumeva da prepoznamo svoje strahove, prihvatimo nesavršenosti i naučimo da razlikujemo iskrenu dobrotu od ponašanja koje proizlazi iz straha od odbacivanja.
To ne znači da treba da zanemarimo osećanja drugih ljudi ili da postanemo sebični. Naprotiv, zdravi odnosi podrazumevaju da poštujemo druge, ali i da ne gazimo sopstvene potrebe kako bismo svima bili po volji.
Prvi korak je da se zapitamo koliko često govorimo „da“ kada zapravo želimo da kažemo „ne“, koliko odluka donosimo iz straha od osude i da li bismo živeli drugačije kada ne bismo morali nikome da se dokazujemo.
Jer čovek počinje da pronalazi unutrašnji mir onda kada prestane da gradi svoj život isključivo prema tuđim očekivanjima i počne iskreno da upoznaje sebe.
BONUS VIDEO:
