Da li imate hrabrosti za dobrotu: 7 pitanja za test vaše svakodnevice

Reč "dobrota" uglavnom izgovaramo bez razmišljanja. To je reč koju smo upoznali vrlo rano, kada su roditelji od nas tražili da budemo dobri i kada smo slušali bajke u kojima se dobri junaci sukobljavaju sa zlikovcima.

Koliko god bili dobri kao deca, svet odraslih nas tera da postanemo kruti, sebični. Živimo u društvu u kojem najbolje prolaze oni koji se nameću, oni koji često preko tuđih leđa dolaze do svojih ciljeva, a ne oni koji vode računa o drugima i stavljaju ih na prvo mesto.

Tibetanski test ličnosti koji ispunjava želje...

Svi smo sigurno više nego jednom osetili kako je to biti prevaren - uvalili su nam neki loš proizvod, uverili nas da im treba novac za hleb a onda kupili alkohol, ponudili smo nekome pomoć a taj nam je uvalio sav svoj posao, pozajmili smo novac nekome ko nam ga nikad nije vratio, učestvovali smo u humanitarnoj akciji za koju se pokazalo da je prevara, ispunjavali smo želje partneru koji nije vodio računa o nama... Svi znamo kako je to osećati se naivno, glupo, prevareno.

Logično je da ćemo se nakon takvih iskustava zatvoriti, međutim, ta zatvorenost ne predstavlja sigurnu zonu, nego upravo suprotno - osiromašuje nam život i vodi nas u izolaciju. Istina je, ima puno ljudi koji iskorišćavaju dobrotu.

Postoje ljudi koji iskorišćavaju materijalno, a i oni koji u dobroti vide slabost pa ih nečija dobrota ne inspiriše da uzvrate svojom dobrotom, nego upravo suprotno - gotovo instinktivno ih navodi da dominiraju, kontrolišu, koriste tuđu otvorenost u dobroti kako bi se postavili "iznad". Ima i onih kojima je dobrota prvenstveno laž koju treba razotkriti, uništiti, te ih podstiče da ljude uvere da dobro ne postoji.

Takvi su u osnovi zavidni na dobroti jer im je taj dobar osećaj koji dobrota donosi sasvim nedostupan. Uza sve to, društvo nam stvara iluziju da životno zadovoljstvo ne izvire iz kvaliteta odnosa sa samim sobom i kvaliteta povezanosti s ljudima, nego iz postignuća i posedovanja.

Većina u tridesetima na svojoj koži oseti i nauči da se "stvarni svet" izuzetno razlikuje od sveta kakav smo videli kao deca. Zato moramo da se menjamo. Ne možemo da ostanemo u naivnim, dečijim uverenjima da je svet bolji nego što jeste ili da su ljudi bolji nego što jesu jer ćemo se suočiti s problemom preživljavanja - nije zgodno biti srna među hijenama.

Feng šui saveti za dobro raspoloženje: 6 boja koje donose pozitivnu energiju i bogatstvo u dom...

A opet, nakon što se više puta osetimo povređeno, ne možemo ni ostati zabarikadirani obranama jer to vodi u nezadovoljstvo i mrtvilo. Polako, lagano, ali moramo da smognemo snage i ponovo se izložimo, ali samo onim ljudima za koje procenimo da se s njima, u dobroti, možemo "sresti".

PageBreak

Susret u dobroti

"Susret u dobroti" možemo nazvati i dodirom ljudskosti. Svi koji su ga osetili znaju što to znači - nema kalkulacija, nema dodvoravanja, nema pokušaja da dobrim delima naslikamo pozitivnu sliku samih sebe.

To ne znači da su sve ove druge karakteristike obeležja loših ljudi, nego da je "susret u dobroti", nažalost, retkost jer smo odmalena trenirani da je dobrota nešto, a ne da smo dobrota mi sami.

Kada je dobrota nešto, onda je (svesno ili podsvesno) koristimo kako bismo dobili nešto za uzvrat, da bi nas neko voleo, kako bismo pred samim sobom održali sliku da smo dobri.

Kada je dobrota nešto s čim možemo da baratamo, onda možemo napraviti "sve kako treba", a da na kraju ipak ostanemo razočarani jer je dobar osećaj izostao. Uzmimo primer majke koja "sve radi za decu" i na kraju se oseća istrošeno i upada u ulogu žrtve. A opet, s druge strane, postoje majke kojima posvećenost deci prvenstveno predstavlja ispunjenje. Naravno, realnost je uvek negde između - majčinstvo i iscrpljuje i ispunjava, ali postoji dosta žena koje baš kroz majčinsku ulogu uđu u ulogu žrtve i tu se, nažalost, usidre.

Kada na prvo mesto stavljamo drugoga (na primer, dete), a u sebi smo i dalje egocentrični pa nam je u prvom planu ono što gubimo, šta "žrtvujemo" za dete, onda počinjemo da veličamo svoju patnju, svoj gubitak. Unutar sebe izdižemo ono žrtvovano i samim tim se u ulozi žrtve iznutra osećamo mrtvima, bez obzira na to koliko nam se okolina divi zbog naše dobrote.

S druge strane, ako u svojoj požrtvovnosti nismo egocentrični, nego smo orijentisani na drugog, onda možemo da osetimo ispunjenost i dobar osećaj jer osećamo ono što je drugi dobio. Saosećanje s osobom koja je zbog naše dobrote od nas nešto dobila omogućuje nam da osetimo taj dobitak. Dali smo, a osećamo se kao da smo dobili. I jesmo dobili - dobili smo dobar unutrašnji osećaj.

25 znakova da živite dobrim životom...

Često od starijih čujemo kako je pre bilo drugačije - kako su ljudi jedni drugima mnogo više pomagali, da je bilo više dobrote. Ako zanemarimo činjenicu da je ljudima u trećoj životnoj dobi percepcija malo promenjena time što im je život u mladosti bio perspektivniji (pa im se samim tim čini i da je sve ostalo bilo bolje), ostaje nam suočavanje s današnjim društvom u kojem se veličaju vrednosti koje ne pogoduju širenju dobrote. Živimo u kulturi u kojoj se veliča individualizam, isticanje sebe i izgradnja savršene slike sebe.

Američki istoričar i kritičar društva Kristofer Laš je ovu pojavu nazvao narcističkom kulturom. U takvoj kulturi nisu važni odnosi, nego je važan pojedinac i gledaoci koji će tom pojedincu potvrditi njegovu sliku važnosti, vrednosti, lepote, uspeha. Društvo odgaja pojedince koji nisu svesni da mu trebaju drugi kako bi mogao da vidi, upozna, doživi sebe, da bi živeo kvalitetan život negujući kvalitetne odnose.

U takvom društvu je lako zanemariti činjenicu da trebamo jedni druge. Nismo potrebni jedni drugima samo zbog koristili: da bi poštar raznosio poštu, poslastičar pekao kolače, a učitelj podučavao u školi. Potrebni smo i da bismo u tim odnosima spoznavali sebe i kako bi spoznavanje sebe podizalo kvalitet naših odnosa. Potrebni smo jedni drugima emotivno, mentalno, telesno, na svim nivoima. To nije zavisnost, nego svest o tome koliko je važna povezanost.

Nasmešite se u svoje srce: 6 ključeva dobrog zdravlja i dugovečnosti...

Iz te svesnosti izvire i poštovanje. Ako smo svesni da smo međusobno važni i potrebni, onda ćemo se međusobno i poštovati da bismo tu povezanost negovali. Naravno, to nije ni moguće ni potrebno ostvarivati sa svima, ali je važno negovati tu ideju, taj ideal ljudskosti kako bismo svoje važne odnose vodili (i da bismo u tim odnosima bili vođeni) prema lakšem i ispunjenom saživotu u kojem su "susreti u dobroti" svakodnevica.

Kako biste osvestili svoj odnos s pojmom dobrote, uronite u introspekciju ili odgovorite na ova pitanja u razgovoru s nekim bliskim:

• Kada ste poslednji put uradili nešto samo zato što ste imali potrebu da uradite nešto dobro?
• Kada ste poslednji put osetili nečiju dobrotu?
• Kako se osećate kada neko od vas nešto traži, a vi zapravo ne želite da mu to nešto dati? (Na primer, to može biti neko ko prosi ili prijateljica koja vas zove samo onda kad joj nešto treba. Da li osećate neprijatnost? Da li udovoljite toj osobi, ipak, ili ne?)
• Jeste li se ikad zbog svoje dobrote osećali iskorišćeno? Ako jeste, kada se to poslednji put dogodilo? Šta biste sada drugačije uradili?
• Koliko vam je teška pomisao na to da neko možda misli kako niste dobri? Šta sve činite da bi drugi o vama zadržali lepo mišljenje? Kako se pri tom osećate?
• Šta za vas znači "biti dobar"? Imate li osećaj da ste previše dobri ili da vam nedostaje senzibilitet za dobrotu?
• Prisetite se ljudi u svojoj okolini koje smatrate dobrim i razmislite šta biste za njih mogli da učinite. Budi li vam pomisao na to dobar osećaj?