Bipolarni poremećaj karakterišu jake emocionalne promene. Usponi i padovi raspoloženja praćeni su značajnim promenama u aktivnosti, energiji, potrebama za snom i ponašanju. Svaka epizoda raspoloženja značajno se razlikuje od uobičajenog raspoloženja i ponašanja osobe.
Tokom manične epizode, raspoloženje je izuzetno povišeno, osoba je hiperaktivna i bukvalno preplavljena idejama. Tokom depresivne epizode, osoba se oseća nesrećno i depresivno, bez nade da će se stvari poboljšati u budućnosti. Neki ljudi istovremeno doživljavaju i maniju i depresiju. Ovo se naziva mešovito stanje.
O iskustvu sa bipolarnim poremećajem, pisala je na svom anonimnom blogu Mujer Bipolar žena iz Španije, koja je uprkos dijagnozi uspela d apostane supruga i majka.
"Imala sam 25 godina kada mi je dijagnostikovan bipolarni poremećaj. Nakon što se haos moje prve krize smirio, nakon što su lekari otkrili šta imam i nakon što sam stavljena pod kontrolu lekovima, konačno su mi rekli da patim od bolesti za koju nikada ranije nisam ni čula i da ću doživotno biti na lekovima.
U tom trenutku bila sam sama i bez dečka, ali moja prva briga bila je kako će lekovi, koje ne smem da prekidam, uticati na trudnoću i da li to znači kraj moje nade da postanem majka.
Vremenom sam počela bolje da razumem bipolarni poremećaj. Nekoliko puta sam prestajala da uzimam lekove, učeći na sopstvenom iskustvu da čak i kada se osećam dobro, terapiju ne smem da prekidam. Naučila sam i da psihijatri ne veruju pacijentima sa bipolarnim poremećajem koji ne uzimaju lekove, ali i da ni sama sebi ne treba da verujem bez terapije, jer je to stanje koje može da izmakne kontroli.
U galeriji ispod pročitajte citate koji pomažu akda vam je teško u životu!
Provela sam nekoliko meseci posmatrajući kako mi se telo menja zbog antipsihotika, dobijanje na težini bilo je nekontrolisano, koncentracija otežana, a stalna pospanost i osećaj besa postajali su sve jači. Postepeno su mi smanjivali dozu lekova i bolje sam ih podnosila. Nikada se nisam vratila na svoju raniju težinu, ali sam uspela da stabilizujem stanje bez gojaznosti.
Vremenom sam ušla u ozbiljnu vezu i tada sam morala da kažem partneru za svoju "tajnu“". U stvari, nije ni bilo trenutka u kom sam sama odlučila da mu kažem – saznao je kada sam prestala da uzimam lekove nekoliko meseci ranije i doživela maničnu epizodu.
Bio je to težak period za oboje. U početku nije razumeo i bio je uplašen. Sve je delovalo savršeno, bili smo u fazi "medenog meseca", kada je veza puna sreće i planova za budućnost. A onda je iznenada saznao, na najteži način, da sam bipolarna. To ga je uplašilo.
Nije otišao, ali mi je narednih meseci iskreno rekao da se plaši i da nije siguran da može da bude u vezi sa osobom koja ima takvo stanje. Bilo mi je teško da to čujem i umalo sam prekinula vezu, ali njegova iskrenost me je naterala da ostanem i vidim kako će se sve razvijati.
Kako su meseci prolazili, bolje smo se upoznavali. On je naučio kako da prepozna moje stanje i kako da reaguje. Taj momak je danas moj muž, otac mog petogodišnjeg sina i bebe koja je na putu. On mi je najveća podrška u životu – osoba koja, samo kroz razgovor, ume da prepozna znake upozorenja na mogući relaps. Otac koji noću ustaje da nahrani bebu koliko god puta treba, dok ja spavam dubokim snom zbog terapije.
Mogu da kažem da se, uprkos svim teškoćama koje mi je ova bolest donela, danas osećam srećno. Ne poznajem mnogo ljudi sa bipolarnim poremećajem sa kojima bih se mogla uporediti, ali verujem da moje epizode nisu bile najteže moguće.
Takođe, naučila sam da prepoznam svoje stanje na vreme, što mi je mnogo pomoglo tokom trudnoća, u kojima sam terapiju prilagođavala u dogovoru sa psihijatrom. Na kraju, mogu da kažem da imam ispunjen život. Moja porodica mi znači sve i trenutno je stabilna i harmonična, i zbog toga sve što sam prošla na tom putu danas ima smisla."
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
