Neki ljudi čekaju da se upali crvena lampica za gorivo. Drugi već traže najbližu pumpu čim kazaljka pređe polovinu rezervoara. Na prvi pogled, razlika deluje kao obična navika u vožnji.
Jedni vole da iskoriste svaki kilometar. Drugi ne podnose pomisao da bi mogli da ostanu bez goriva. Ali iza ove male svakodnevne razlike često se krije mnogo više od odnosa prema automobilu. Način na koji se odnosimo prema rezervama može otkriti kako doživljavamo sigurnost, kontrolu i mogućnost da nešto izgubimo.
Nije stvar samo u gorivu
Kada pitamo ljude koji sipaju gorivo ranije zašto to rade, odgovor je uglavnom jednostavan: „Ne želim da ostanem bez njega.“ I to zvuči logično.
Ali ako je cilj samo izbegavanje praznog rezervoara, bilo bi dovoljno sipati gorivo kada kazaljka bude pri kraju. Kada neko puni rezervoar već na polovini, on često ne rešava stvarnu opasnost, jer ona još ne postoji.
On rešava osećaj nelagodnosti. Negde oko sredine merača javlja se unutrašnji signal: „Bolje je da ovo rešim odmah.“ Ne sutra. Ne kada postane hitno. Sada.
U galeriji ispod pročitajte citate poznatog ruskog psihologa!
Zašto neki ljudi uvek moraju da imaju rezervu?
Ovakvo ponašanje često ima korene u ranijim životnim iskustvima. Neki ljudi su odrasli u okruženju gde je nedostatak bio stvaran problem. Možda nije bilo dovoljno novca. Možda su postojali periodi kada se štedelo na svemu. Možda su naučili da prazne police, neplaćeni računi ili nepredviđeni problemi mogu brzo da promene svakodnevicu.
Za neke ljude nije nedostajalo stvari, već sigurnosti. Možda su odrastali uz nepredvidive reakcije roditelja ili atmosferu u kojoj su stalno morali da procenjuju šta će se sledeće dogoditi. U takvim okolnostima dete može da nauči jednu važnu lekciju: Rezerva znači sigurnost.
Kada prošlost nastavi da utiče na sadašnjost
Kod ljudi koji su u pršlosti imali problema sa novcem, ili su gledali svoje roditelje kako nemaju za račune i gorivo, osećaj opreza može ostati. Psiholozi ovaj obrazac povezuju sa pojmom mentalitet oskudice, načinom razmišljanja u kojem strah od nedostatka traje i nakon što se okolnosti promene. Njima rezerva ne predstavlja samo praktičnu pomoć. Ona donosi osećaj mira.
Zašto pola rezervoara mnogima daje osećaj kontrole?
Za osobe koje ranije sipaju gorivo, puna polovina rezervoara nije samo količina goriva. To je zona bez brige. Dok je kazaljka iznad sredine, nema potrebe da proveravaju gde je sledeća pumpa. Nema računanja koliko još mogu da pređu Nema neprijatnog osećaja da se približavaju granici. Ta mala sigurnosna udaljenost smanjuje stres.
Zašto se neki ljudi nikada ne brinu dok se ne upali lampica?
Sa druge strane, postoje ljudi kojima upozorenje na tabli ne izaziva nikakvu reakciju. Oni veruju da će rešiti problem kada zaista nastane. Njihov odnos prema riziku često dolazi iz drugačijeg iskustva, možda nikada nisu povezali nestanak nečega sa velikim posledicama. Zato im je čekanje do poslednjeg trenutka normalno.
BONUS VIDEO:
