Da li ste ikada primetili da neki ljudi jednostavno ne žele psa, mačku ili bilo kog drugog ljubimca u svom domu? Vole životinje, maze ih kada ih sretnu, raduju se tuđim kućnim ljubimcima, ali u svom prostoru ih ne žele. Dok jedni ne mogu da zamisle život bez životinje koja ih čeka na vratima, drugi ne vole dlake po nameštaju, obavezu hranjenja, buku ili činjenicu da neko drugi zavisi od njih.
Psihologija ima objašnjenje za one koji nisu pristaice životinja u kući. Odnos prema životinjama često ima veze sa našim granicama, navikama, potrebom za kontrolom i načinom na koji doživljavamo odgovornost. Zato iza rečenice „Ne želim životinju u kući“ ponekad može da stoji mnogo više!
1. Veoma im je važan lični prostor
Neki ljudi jednostavno imaju izraženu potrebu za ličnim prostorom i jasnim granicama. Kućni ljubimac znači da neko stalno ulazi u njihov prostor, penje se na nameštaj, prati ih iz sobe u sobu, traži pažnju ili dodir. Osobi kojoj je privatnost veoma važna takvo ponašanje može biti neprijatno, čak i kada nema ništa protiv same životinje. Takvi ljudi često vole da znaju gde su njihove stvari, da imaju svoj mir i da mogu da se povuku kada im je potrebno. To samo po sebi nije negativna osobina. Naprotiv, sposobnost postavljanja granica može biti veoma zdrava.
2. Ne vole nepredvidivost
Pas može iznenada početi da laje. Mačka može oboriti predmet sa police. Životinja može napraviti nered, razboleti se ili zahtevati pažnju baš kada vlasnik ima druge obaveze. Nekim ljudima takva nepredvidivost jednostavno teško pada. Oni uglavnom vole da imaju plan, red i predvidivu svakodnevicu. Kada nešto ne mogu da kontrolišu, osećaju veću napetost nego drugi ljudi. Zbog toga kućni ljubimac za njih nije samo simpatično biće, već dodatna promenljiva u svakodnevnom životu.
U galeriji ispod pogledajte 5 rasa pasa koji pomažu kod anksioznosti!
3. Odgovornost shvataju veoma ozbiljno
Ovo je zanimljiv paradoks. Osoba koja kaže: „Ne želim kućnog ljubimca jer ne znam da li mogu da mu pružim dovoljno vremena“ možda zapravo pokazuje veoma izražen osećaj odgovornosti. Takva osoba zna da životinja nije igračka. Potrebni su joj hrana, veterinarska nega, šetnje, pažnja i svakodnevna briga. Zato neki ljudi radije neće imati ljubimca nego što će ga uzeti, a zatim shvatiti da nisu spremni za obavezu. U tom slučaju odbijanje kućnog ljubimca ne govori o hladnoći, već upravo suprotno – o realističnom sagledavanju sopstvenih mogućnosti.
4. Više vole mir i tišinu
Postoje ljudi kojima je tišina pravi odmor. Ne vole buku, iznenadne zvukove, trčanje po stanu ili stalnu potrebu za interakcijom. Njima život sa životinjom može biti naporan, posebno ako pas često laje ili zahteva mnogo fizičke aktivnosti. Takve osobe često uživaju u mirnom domu, knjizi, filmu, muzici ili vremenu provedenom nasamo. To ne znači da su asocijalne. Mogu biti veoma društvene, samo im je potrebno više vremena bez stimulacije.
5. Ne vole osećaj zavisnosti
Kućni ljubimac zavisi od čoveka. Ne može sam da odluči kada će dobiti hranu, kada će izaći napolje ili kada će otići kod veterinara. Neki ljudi teško podnose osećaj da je neko stalno zavisan od njih. To može biti povezano sa njihovim odnosom prema obavezama uopšte. Vole slobodu, spontanost i mogućnost da jednog jutra promene plan bez razmišljanja o tome ko čeka kod kuće. Zato osoba koja često putuje ili mnogo vremena provodi van kuće može svesno izabrati život bez ljubimca.
6. Mogu imati izraženiju potrebu za higijenom i redom
Dlaka na odeći, tragovi šapa, miris, pesak iz mačjeg toaleta ili dlake na kauču nekome mogu biti potpuno nevažni. Drugoj osobi mogu biti izvor svakodnevnog stresa. Ljudi kojima su čistoća, red i organizacija posebno važni mogu mnogo teže prihvatiti promene koje kućni ljubimac prirodno donosi. Ako neko kaže: „Ne mogu da podnesem da mi dlake budu svuda po kući“, to ne mora da znači da ne voli životinje. Možda samo ima mnogo niži prag tolerancije na nered.
7. Njihova privrženost može biti drugačije usmerena
Još jedna važna stvar često se zaboravlja: ne pokazujemo svi naklonost na isti način. Neko obožava životinje i prema njima oseća snažnu emocionalnu povezanost. Druga osoba može biti veoma brižna prema partneru, deci, roditeljima ili prijateljima, ali jednostavno ne oseća potrebu da ima životinju u svom domu. To nije automatski znak nedostatka empatije. Čovek može biti izuzetno saosećajan, a da istovremeno ne želi odgovornost koju nosi vlasništvo nad ljubimcem.
BONUS VIDEO:
