- New York Café u Budimpešti važi za najlepši kafić na svetu, a od Beograda je udaljen svega nekoliko sati vožnje.
- Otvoren je 1894. godine i poznat po raskošnom enterijeru sa pozlatom, mermerom, freskama i Murano lusterima.
Ako postoji mesto na kojem obična kafa može da izgleda kao scena iz filma o evropskoj aristokratiji, onda je to New York Café u Budimpešti. možda će vas baš ovo inspirisati za jedno vikend putovanje od par sati u blizini Beograda.
Pozlaćeni zidovi, mermerni stubovi, monumentalni lusteri, freske na plafonu i stepeništa sa vitražima učinili su ga jednom od najfotografisanijih adresa mađarske prestonice, a već godinama prati ga i laskava titula „najlepšeg kafića na svetu“.
I premda takve titule obično zvuče kao turistički marketing, dovoljno je pogledati njegov enterijer da postane jasno zašto je ovaj kafić već 132 godine mnogo više od mesta na kojem se naručuje espreso.
Enterijer zbog kojeg ćete prvo gledati u plafon, a tek onda u meni
New York Café otvoren je 1894. godine, u periodu kada je Budimpešta prolazila kroz jedno od svojih najsjajnijih urbanističkih i kulturnih razdoblja.
Nalazi se u zgradi nekadašnjeg evropskog sedišta kompanije New York Life Insurance, koju su projektovali arhitekte Alajoš Hausman, Floris Korb i Kalman Girgl. Njena unutrašnjost zamišljena je bez ikakve potrebe za skromnošću.
Uticaji italijanske renesanse, baroka, gotike i tada novog secesijskog stila susreću se u prostoru prepunom pozlate, ukrasne štukature, spiralnih mermernih stubova i oslikanih plafona.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda najlepši kafić na svetu!
Svetlost se prelama kroz Murano lustere, dok ručno oslikani svileni paneli i vitraži dodaju boju prostoru koji više podseća na palatu ili operu nego na kafić.
Upravo zato se pri ulasku događa neobična stvar: pre nego što primetite ljude za stolovima, pogled prirodno odlazi nagore.
Zašto su ga voleli pisci
Lepota, međutim, nije jedini razlog zbog kojeg je New York Café postao institucija. Krajem 19. i početkom 20. veka bio je jedno od glavnih okupljališta budimpeštanskih pisaca, novinara i intelektualaca. Među njegovim redovnim gostima bili su Mihalj Babič, Friđeš Karinti i Šandor Marai, a za stolovima se nisu služili samo kafa i kolači već su nastajali tekstovi, rasprave i ideje.
U to vreme gost je mogao da naruči kafu, ali i papir i mastilo – i da za stolom ostane praktično koliko želi. Za kafić je vezana i jedna od najpoznatijih budimpeštanskih urbanih legendi. Priča kaže da je dramatičar Ferenc Molnar, toliko očaran ovim mestom, zajedno sa drugim novinarima bacio ključeve kafića u Dunav kako se njegova vrata nikada ne bi zatvorila.
Istoričari za to nisu pronašli dokaz, ali priča se zadržala više od jednog veka, što možda najbolje govori o mestu koje Budimpeštanci nikada nisu doživljavali kao običan lokal.
Preživeo je rat, propadanje i veliku restauraciju
Zgrada je teško oštećena tokom Drugog svetskog rata, a nekadašnji sjaj kafića decenijama nije bio ni približno isti. Velika restauracija trajala je od 2001. do 2006. godine, kada je enterijer vraćen što bliže originalnom izgledu. Danas se New York Café nalazi u sklopu hotela Anantara New York Palace Budapest, ali je zadržao sopstveni identitet i status jedne od najvećih znamenitosti grada.
Novi elementi uvedeni tokom restauracije pažljivo su uklopljeni u istorijski prostor, uključujući i nekoliko velikih lustera od Murano stakla.
Rezultat je enterijer koji deluje raskošno, ali ne kao replika prošlosti.
Mesto na kojem se red čeka i zbog jedne fotografije
Danas se ispred New York Caféa često formiraju dugi redovi.
Turisti dolaze iz celog sveta kako bi popili kafu ispod pozlaćenih plafona, ali i napravili fotografiju na mestu koje je postalo gotovo obavezna stanica na društvenim mrežama.
Ipak, uprkos ogromnoj popularnosti, prostor nije pretvoren samo u kulisu za Instagram. U kafiću se i dalje održavaju muzički nastupi i umetnički programi, a ideja mesta na kojem se ljudi zadržavaju, razgovaraju i posmatraju grad ostala je deo njegovog identiteta.
Možda upravo zato New York Café i posle 132 godine uspeva ono što mnogim istorijskim enterijerima ne polazi za rukom: ne izgleda kao muzej. I dalje je živ.
Samo što se svakodnevni razgovori, kafa i doručak ovde odvijaju ispod plafona koji izgleda kao da pripada nekoj evropskoj kraljevskoj palati. A možda je baš to razlog zbog kojeg mu se već godinama pripisuje titula najlepšeg kafića na svetu.
BONUS VIDEO:
Zadovoljna/Sensa
