- Inteligentni ljudi u društvu ne moraju da dominiraju razgovorom - često više slušaju, pa njihove reči imaju veću težinu.
- Važan znak je i sposobnost da primete neverbalne signale, poput pogleda, tona glasa i držanja tela.
Ljudi koji ne osećaju potrebu da dominiraju svakim razgovorom mogu ostaviti utisak sigurnosti u sebe. Kada nešto kažu nakon što su saslušali druge, njihove reči mogu imati veću težinu upravo zato što nisu govorili samo da bi bili najglasniji u prostoriji. Da li u ovim znakovima prepoznajete sebe? Da li vas u društvu izdvaja visoka inteligencija?
Primećuju ono što nije izgovoreno
Komunikacija se ne završava rečima. Način na koji neko govori, izraz lica, pogled, držanje tela i ton glasa mogu promeniti značenje izgovorenog.
Zato je važno obratiti pažnju i na neverbalne signale. Ako neko kaže da je dobro, ali izbegava pogled, govori tiše nego inače ili deluje napeto, moguće je da njegove reči ne odražavaju u potpunosti ono što oseća.
Isto važi i za nas. Način na koji nešto kažemo može poslati potpuno drugačiju poruku od one koju smo nameravali. Osmeh u neprikladnom trenutku, na primer, može ostaviti utisak da ne shvatamo ozbiljno ono o čemu govorimo.
Sposobnost da primetimo takve nijanse može pomoći da bolje razumemo sagovornike i prilagodimo način komunikacije situaciji.
U galeriji ispod pročitajte 15 citata za one kojima je srce bilo slomljeno!
Ne moraju da pokažu da znaju sve
Treća strategija na prvi pogled deluje neobično, ponekad je korisno ne pokazivati odmah koliko znate. Osoba koja u svakom razgovoru pokušava da bude ona koja ima odgovor može kod drugih stvoriti osećaj da ih procenjuje ili ispravlja. Zbog toga se ljudi ponekad povuku i manje otvoreno iznose svoje mišljenje.
Kada ne pokušavamo stalno da dokažemo svoje znanje, sagovornici mogu biti opušteniji. Umesto da razgovor pretvorimo u takmičenje, možemo postavljati pitanja, slušati tuđa iskustva i dozvoliti drugima da objasne nešto što možda već znamo.
To ne znači da zaista treba da se „pravimo glupi“, već da nema potrebe da u svakoj situaciji dokazujemo koliko smo pametni.
Inteligencija nije samo pokazivanje znanja
Ove tri navike imaju nešto zajedničko, ne zahtevaju od osobe da bude najglasnija u društvu niti da stalno pokazuje svoje znanje. Slušanje, pažljivo posmatranje i spremnost da priznamo da ne znamo sve mogu biti korisniji od potrebe da uvek imamo poslednju reč. Upravo zbog toga inteligencija u društvu često može biti manje upadljiva nego što očekujemo. Ponekad se ne vidi u onome ko najviše govori, već u osobi koja pažljivo sluša, primećuje detalje i zna kada je bolje postaviti pitanje nego ponuditi odgovor.
BONUS VIDEO:
Direktno/Sensa