Da li vam se nekada desilo da gledate kroz prozor umesto da završite obavezu, ili da sami sa sobom naglas komentarišete šta treba da uradite? Mnogi bi to nazvali rasejanošću ili čudnim ponašanjem, ali nauka pokazuje da takve navike mogu imati potpuno drugačije objašnjenje.

Ono što često smatramo neorganizovanošću ili ekscentričnošću ponekad je samo način na koji naš mozak obrađuje informacije, povezuje ideje i pronalazi kreativna rešenja.

Navika broj 1: Pustiti mislima da lutaju

Mnogi ljudi imaju osećaj krivice kada „odlutaju“ tokom posla. Umesto da se koncentrišu, uhvate sebe kako gledaju u prazno, razmišljaju o nečemu potpuno drugom ili sanjare.

Međutim, mozak tada ne prestaje da radi. Naprotiv, često prelazi u drugačiji režim obrade informacija. Naš um može da se uporedi sa internet pregledačem. Kada smo potpuno fokusirani, otvorena je samo jedna „kartica“. Kada nam misli lutaju, mozak kao da otvara još mnogo njih, povezuje uspomene, analizira informacije, traži rešenja i pravi planove za budućnost.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji sebi dozvoljavaju takozvano namerno lutanje misli često postižu bolje rezultate u kreativnim zadacima. U tim trenucima mozak povezuje delove zadužene za logiku i kontrolu sa delovima koji su povezani sa maštom i stvaranjem novih ideja.

Zato se neke od najboljih ideja ne pojave dok sedimo za radnim stolom, već tokom šetnje, tuširanja ili trenutaka kada mislimo da „ne radimo ništa“.

Navika broj 2: Razgovarati sam sa sobom

Ako ste se nekada uhvatili da u prodavnici tiho govorite sebi: „Treba da kupim još ovo, pa da pronađem ono...“, verovatno ste se zapitali da li je to normalno. Dobra vest jeste.

Razgovor sa samim sobom nije znak da nešto nije u redu. Naprotiv, može biti koristan način da organizujemo misli i lakše rešimo probleme.

Kada svoje misli izgovorimo naglas, apstraktne emocije i ideje pretvaramo u jasne rečenice. Na taj način kao da pravimo „mentalnu mapu“ koja nam pomaže da bolje razumemo situaciju.

Ljudi koji često razgovaraju sami sa sobom mogu lakše da razjasne svoje ciljeve, bolje kontrolišu emocije i pronađu rešenja za probleme koji im deluju komplikovano.

Kada ove navike mogu da postanu problem?

Naravno, postoji granica. Povremeno sanjarenje može biti korisno, ali ako provodimo sate u mislima i potpuno zanemarujemo obaveze, to može postati prepreka.

Isto važi i za razgovor sa sobom. Pozitivan unutrašnji dijalog poput: „Mogu ovo da rešim, samo treba da krenem korak po korak“ može da bude veoma koristan.

Ali stalno kritikovanje sebe i negativne misli poput: „Ništa ne radim kako treba“ mogu imati suprotan efekat. Ključ je u ravnoteži.

Kako da iskoristite ove navike u svoju korist?

Dajte sebi vreme za razmišljanje. Ne morate stalno biti produktivni. Ako se osećate blokirano, napravite pauzu od ekrana, prošetajte ili jednostavno pustite misli da lutaju nekoliko minuta. Upravo tada često dolaze najbolja rešenja.

Izgovorite problem naglas. Kada neku komplikovanu situaciju objasnite svojim rečima, ona često postane mnogo jasnija. Čak i ako pričate sami sa sobom, to može pomoći mozgu da pronađe pravi odgovor.

Nemojte prestrogo suditi sebi. Mozak nije mašina koja stalno mora da radi istom brzinom. Ponekad mu je potrebno malo tišine, malo lutanja i drugačiji način razmišljanja kako bi došao do najboljih ideja.

Možda vaše „čudne“ navike nisu znak rasejanosti, već način na koji vaš um pokušava da bude kreativniji.