Život je složen, raznolik i imamo potrebu da ga iskusimo na različite načine, ali često se događa da uđemo u kolotečinu i život nam postane dosadan. U srednjim godinama većina nas se posveti rešavanju egzistencijalnih briga i roditeljstvu pa druge potrebe i želje stavljamo u drugi plan. Ipak, moramo da pazimo da nas ti prioriteti suviše ne istroše jer se takvi "potrošeni" na kraju nećemo moći dovoljno dobro posvetiti ni roditeljstvu, a ni poslu.
Ono što nas "puni" upravo je posvećivanje drugim važnim aspektima života koji nam neće direktno doneti novac i koji nisu vezani za roditeljstvo. Ispunjen život je moguće voditi jedino ako vodimo računa o širokoj lepezi svojih psiholoških i emotivnih potreba. Američki psihijatar Vilijam Gleser, začetnik realitetne terapije i teorije izbora, osim temeljne potrebe za preživljavanjem, navodi još četiri psihološke potrebe:
- potrebu za pripadanjem, povezivanjem, za ljubavlju
- potrebu za moći, važnošću, kompetencijom
- potrebu za slobodom, autonomijom
- potrebu za zabavom, učenjem
Sve četiri psihološke potrebe su izuzetno važne, a nezadovoljstvo, dosada i osećaj ispraznosti su vrlo često posledica dugotrajnog zanemarivanja jedne ili više njih.
Odnosi su važan deo našeg postojanja. Još pre rođenja, u majčinom stomaku bili smo u odnosu s majkom, posle smo kroz odnose učili o svetu, a ono što nam je najviše trebalo je osećaj povezanosti i pripadnosti, osećaj da predstavljamo važan deo celine zvane porodica.
Ta potreba za pripadnošću, povezivanjem i ljubavlju traje čitavog života i navikavanje na lošu vezu ili na otuđenost od ljudi znatno osiromašuje unutrašnji život i ograničava nas u izražavanju i življenju sebe.
Pripadanje, povezivanje, ljubav
Premda je mnogima reč "moć" odbojna, osećaj da nešto možemo i da imamo samopouzdanja nam je svima važan. Isto tako, mnogi ljudi bi potrebu za važnošću okarakterizirali kao nešto egoistično i loše, međutim, težnja da svojim bližnjima i prijateljima budemo važni i želja da ostavimo neki važan trag u životu, bilo putem ambicije ili putem potomstva - sasvim je prirodna.
Dobrom osećaju, takođe, dugoročno pridonosi ulaganje truda u razvijanje jedne ili više svojih sposobnosti. To nije u skladu s "kratkotrajnim pogledom" na postizanje prijatnosti jer, "kratkoročno gledano", dobar osećaj možemo da povežemo s trenutnom prijatnosti - spavanjem, šetnjom ili gledanjem televizije.
Bilo da se odnosi na razvijanje posla ili učenje sviranja gitare, osećaj kompetentnosti je nezamenjiv i u direktnoj je vezi s verovanjem kako smo jedinstveni i da je u svetu kakav jeste samoostvarenje moguće. Na potrebu za slobodom i autonomijom lako je zaboraviti...
A onda i ne znajući šta nam se događa, počnemo da shvatamo da smo se izolovali i udaljili od partnera ili da bežimo iz kuće uz izgovor da "moramo nešto da obavimo". Malo je parova koji su svesni koliko je važno negovati slobodu i autonomiju. Kad jedan od partnera izražava ovu potrebu, drugog to odmah (iz sopstvenih nezaceljenih emotivnih povreda) asocira na napuštanje ili odbacivanje. Iz takvog pogrešnog tumačenja zatim izvire poriv za kontrolom partnera, što onda uzrokuje sukobe i narušavanje poverenja koje je temelj osećaja bliskosti.
Mnogi od nas najlakše zaborave na ovu potrebu, a zapravo je esencijalna za stvaranje i održavanje dobrog osećaja u doživljaju sebe i sopstvenog života. Zabava se suviše često poistovećuje s neozbiljnošću, a učenje se doživljava kao obaveza koja prestaje završetkom školovanja. Malo ko bi se složio s tim da je potreba za zabavom jedna od osnovnih psiholoških potreba; ona nas osvežava, rasterećuje i daje nam elan za suočavanje s ozbiljnim životnim zadacima. Zato je važno da zabava (u određenoj meri, naravno) uvek bude deo naših života. Kao i učenje! Istraživanje sveta i usvajanje novih znanja održava nas radoznalim, što u ovom kontekstu možemo shvatiti i kao sinonim za živahnost.
Kako bismo stvarali i održavali dobar osećaj u doživljaju sebe i sopstvenog života, važno je voditi računa o sve četiri psihološke potrebe jer su one međusobno povezane. Ispunjavanjem potrebe za moći prestajemo da se osećamo zavisnim ili slabim, što nam automatski pomaže da lakše izrazimo potrebu za slobodom i autonomijom. Ispunjavanje potrebe za slobodom i autonomijom, pak, otvara nas prema zabavi i novim iskustvima, a ispunjavanje potrebe za zabavom i učenjem nas vodi u druženje i deljenje svojih novih saznanja s drugima.
Ovo je samo jedan od načina na koji su ove psihološke potrebe povezane. One na mnogo nivoa utiču jedna na drugu, prepliću se i jedna zavisi od druge. Kada jedan deo celine zapostavimo - to se odražava i na druga područja. Zato je ovo dobra prilika da preispitate svoj odnos prema ove četiri psihološke potrebe i otkrijete jeste li neki od delova ove celine zapostavili... To vam može pomoći da vratite ravnotežu u život i osetite ga u njegovoj celosti.