- Ljudi sa visokim IQ ne odgovaraju impulsivno na pitanja koja ih svode na status, posao ili stranu u svađi.
- Umesto brzih odgovora, biraju da razmisle, postave potpitanje ili objasne širu sliku bez pravdanja.
Neki ljudi ne odgovaraju na svako pitanje koje im se postavi, niti osećaju potrebu da se pravdaju ili dokazuju drugima. Umesto da reaguju impulsivno, zastanu, razmisle i procene šta se zapravo krije iza nečijih reči.
Prema psihološkim tumačenjima, ljudi koji pažljivo razmatraju različite mogućnosti i ne donose zaključke na brzinu mogu drugačije da reaguju na uobičajena pitanja. To ne znači da se na osnovu razgovora može pouzdano proceniti nečiji IQ, ali način na koji odgovaramo može mnogo da govori o našim granicama i komunikaciji.
Nikada ne odgovaraju na ovih 7 pitanja:
1. „Čime se ti baviš?“
Ovo pitanje deluje bezazleno, ali razgovor ponekad pretvara u procenjivanje nečijeg statusa i uspeha. Umesto da se predstavljaju samo nazivom radnog mesta, neki ljudi radije govore o svojim interesovanjima, projektima i stvarima koje ih zaista pokreću. Njima je važnije da ih sagovornik upozna kao osobu nego da ih proceni na osnovu profesije.
2. „Šta stvarno misliš?“
Ponekad ljudi traže iskreno mišljenje, ali zapravo očekuju potvrdu odluke koju su već doneli. Ako im se odgovor ne dopadne, mogu da ga dožive kao kritiku.
U galeriji ispod pročitajte 12 moćnih citata koji menjaju život iz korena!
Zato je korisno prvo pitati: „Šta te je navelo da baš to izabereš?“ Tako sagovornik dobija priliku da objasni svoje razloge, a možda i sam preispita odluku.
3. „Zar ne misliš da malo preteruješ?“
Ovo pitanje često čuju ljudi koji vole da sve dobro istraže i razmotre pre nego što donesu odluku. Dok drugima njihova pažljivost može izgledati kao komplikovanje, oni u detaljima vide mogućnost da izbegnu greške.
Ipak, važno je pronaći ravnotežu: temeljno razmišljanje može biti korisno, ali stalno analiziranje bez donošenja odluke može da iscrpi.
4. „Na čijoj si ti strani?“
Kada izbije svađa, od posmatrača se ponekad očekuje da odmah izabere jednu stranu. Međutim, moguće je da obe osobe imaju opravdane razloge, ali i da obe greše.
Umesto da se priklone nekome samo da bi zadovoljili očekivanja, promišljeni ljudi mogu pokušati da sagledaju čitavu situaciju. Ne moraju da biraju stranu da bi pokazali da im je stalo do istine.
5. „Možeš li to da objasniš ukratko?“
Složena pitanja nemaju uvek jednostavne odgovore. Kada se izostave važne okolnosti i izuzeci, objašnjenje može postati netačno ili obmanjujuće. Ljudi koji su svesni granica sopstvenog znanja radije će naglasiti da odgovor zavisi od situacije nego da nude lažnu sigurnost. Ipak, sposobnost da se suština objasni jasno i sažeto takođe je važna veština.
U galeriji ispod pročitajte citate Mihaila Labkovskog!
6. „Zašto moraš toliko da analiziraš sve?“
Ovu rečenicu često izgovaraju partneri, članovi porodice ili kolege kada neko dugo razmišlja pre nego što donese odluku. Neki ljudi tada prestanu da objašnjavaju svoje postupke jer ne žele da se svaki razgovor pretvori u raspravu. Međutim, nije svako preispitivanje nepotrebno: pažljivo razmatranje može sprečiti greške,
BONUS VIDEO:
