Za prvih 15 godina života bila sam, mogu slobodno da kažem, relativno srećna osoba.
Međutim, kada su se moji roditelji razveli, postala sam ljuta i cinična. Sada shvatam da sam vremenom uspela da u velikoj meri razvijem unutrašni osećaj mržnje prema sebi. Imala sam 15 godina, dakle bilo je to baš ono vreme kada mladi ljudi i postaju ljuti i cinični.
Cinizam me je pratio u svim oblastima. Zaista sam bila zaslepljena. Ili bih se žalila na sve i svašta ili bih krivila samu sebe.
A kad nisam krivila sebe za sve, najčešće sam osećala kako se sebe stidim. Ovaj stav koga sam se držala godinama i činio mi se dobrim neko vreme. U međuvremenu sam postizala svoje zacrtane ciljeve, imala dosta prijatelja i uspešne ljubavne veze.
Onda sam se na fakultetu prvi put spotakla!
Ocene su mi bile sve lošije, počela sam da se povlačim u sebe. Konačno sam shvatila da u mom životu preovlađuju tužni dani. Hvatala me je usamljenost, bila sam tužna. Osećala sam se zapostavljenom.
Stalno sam preispitivala sebe i postavlja sebi bezbroj pitanja kako bi shvatila zašto se nalazim u ovakvom stanju. Sada kada pogledam, dani su mi bili isti i tekli su tako sporo da mi se činilo da nikada neće doći kraj mom problemu. Sve me je to iscrpljivalo.
Vremenom, boreći se sa svojim problemom uspela sam da dane tuge ostavim iza sebe. Konačno sam promenila svoj život, više uz ludu sreću, nego uz menjanje sebe. Ipak razgovor sa samom sobom mi je najviše pomogao. Kad god sam se osećala melanholično, neprekidno sam obavljala razgovor sa sobom.
Okrenite se sreći i pozitivnosti
Upravo ovo putovanje u pronalaženju sopstvenog zadovoljstva i sreće me je dovelo do susreta, a kasnije i proučavanja budističkih principa i knjiga samopomoći.
Zahvaljući tome, naučila sam da osećanje ne služi za ojačanje ili skrivanje već naprotiv, za suočavanje i traženje njegovog korena nastanka. Zato je veoma važno da znate da se osećaj često može preobraziti ako mu ne date previše moći.
Kako to objašnjava Eckhart Tolle, "najvažniji korak na vašem putu ka prosvetljenju je ovo: naučite da se distancirate od svog uma.
Svaki put kada napravite prazninu u svom toku uma, svetlost vaše svesti je sve jača. Jednog dana možete da uhvatite sebe kako se smejete svom glasu u glavi, kao što biste se nasmejali nekoj ludosti deteta. To znači da više ne gledate tako ozbiljno na sve ono što se nalazi u umu, kao i da vaš osećaj sopostvene ličnosti uopšte ne zavisi od njega."
Shvatajući značaj ovih reči, dobila sam snagu i moć da se okrenem sreći i pozitivnosti. Tako sam shvatila da kada god se osećam tužnom i nezadovoljnom, da se zapravo u meni javlja egocentrična potreba. Moj ego u tim trenucima uživa u osećanju sažaljenja.
Sa druge strane, moram da kažem da nisam naučila da se distanciram od svog uma preko noći. U stvari, proces učenja je i dalje u toku. Međutim, većinu vremena ne mogu da shvatim zašto se osećam na određeni način. Preuzela sam vlast od glasa koji se javlja u mojoj glavi (moj ego) i vratila ga nazad auteničnoj sebi.
Još uvek postoje trenuci kada se vratim u prethodno stanje kada osećam da upravljaju loše emocije. To se dešava kad konstantno preispitujem sebe kako bih uvidela šta nije u redu. Međutim, sada sam uspela da jasno vidim sliku i shvatim o čemu se tu zapravo radi. Na taj način, uspela sam da ovo stanje koristim za svest i prisustvo. Ovaj svesni proces mi je omogućio da konačno imam mir.
Priredila: Kristina Milošev
