Psiholog nije lekar, on je zdravstveni saradnik. Psihijatar ili neuropsihijatar (mada više ovo zvanje ne postoji - sada su ili psihijatri ili neurolozi) je lekar koji je specijalizovao psihijatriju. Njihov posao se sastoji u tome da na osnovu razgovora sa pacijentom utvrde dijagnozu i prepiše terapiju tj. lek. Samo zvanje i psihologa i psihijatra ne znači da su oni psihoterapeuti. Samo dopunskim edukacijama neki od ovih stručnjaka stiču neophodna znanja za psihoterapijski rad.

On se upravo znasniva na lečenju razgovorom, savetima, podrškom, empatijom. O čemu se na psihoterapijskom susretu priča zavisi pre svega od simptoma. Za neke je potrebno da se priča o stvarima iz prošlosti ( detinjstva, mladosti, porodici..) a nekada se "lečenje" zasniva na podršci i terapijskim zadacima koji treba da pruže podršku klijentu kako bi on prevazišao svoje probleme npr. stid.

Zbog kojih pitanja se ljudi najčešće obraćaju psihologu...

I svakako je moguće da se "samo" razgovorom čovek osobodi svojih simptoma i postigne veću zrelost. Razmislite i sami. Govor i mišljenje su vrlo povezani. Zar ne? Ako smo iskreni kao kada pričamo sa prijateljem, mi govorimo ono što i mislimo. A naše ponašanje i osećanja su zasnovana na našem mišljenju.

Na psihoterapiji psihoterapeuti pronalaze, otkrivaju i osvešćuju klijentu nedovoljno zrele i neadekvatne načine mišljenja i navode (uče) klijenta da preispita svoje stavove, da konstruktivnije sagleda situaciju, izgradi zrelije načine razmišljanja. Kada klijent to postigne počinje da se oseća i ponaša produktivnije i bolje.

PageBreak

Kad smo spremni na promenu

Biva srećniji, a simptomi nestaju. Uglavnom se sav rad ne završava na psihoterapijskoj seansi ili susretu. Često se klijentu daju zadaci da nešto uradi ili da o nečemu razmišlja do sledećeg susreta i time se ubrzava efekat promene.

Često ljudi pitaju koliko im vremena treba da im bude bolje. S obzirom na to da se radi o promeni uvreženih stavova i vrednosti, odnosno o promeni naučenog načina razmiljanja, svakako je potreban jedan određen period za postizanje rezultata (ni sa lekovima čovek se ne leči za dva dana).

Kada smo najmanje otporni na negativnu energiju...

Prva faza u psihoterapeutskom radu jeste izgrađivanje odnosa između terapeuta i klijenta i taj odnos bi trebalo da se zaniva na poverenju i iskrenosti. Bez iskrenog odnosa nema najboljeg efekta.

U ovoj prvoj fazi čovek uči da se otvori i da slobodno priča o stvarima o kojima uglavnom ćuti ili ih i skriva. Tek nakon izgrađivanja ovakvog odnosa čovek kreće da radi na sebi. Koliko će trajati terapija zavisi od vrste problema, a naravno i najviše od samog klijenta. Ukoliko je on spreman na promenu i rad na sebi, efekti se brzo postižu. Na Zapadu, ljudi i godinama idu na terapiju dok se ovde, uglavnom sve to dešava mnogo brže.

Izvor: Psihologija autentik