Jelena je živela po pogrešnom scenariju skoro 26 godina. “Moji roditelji bili su arhitekte, moja starija sestra je arhitekta, i ja sam, još kao sasvim mala, odlučila da ću da budem arhitekta”, kaže Jelena (31). “Moji roditelji nisu bili grozni, dominantni ljudi – jednostavno su bili roditelji puni ljubavi koji su za mene želeli ono što su smatrali najboljim. Imam knjige i sveske iz osnovne škole u kojima piše “Biću arhitekta kada porastem” – danas mi to deluje strašno”. Jelena je polagala prijemni, nije prošla, polagala je ponovo sledeće godine i upisala arhitekturu. Sa 26, nakon mnogo napornog rada, diplomirala je – ipak, nedostajalo joj je samopouzdanje u mnogim oblastima života. “Sve mi je delovalo preteško – učenje, ispiti, posao, pa čak i društveni život. Gledano spolja, delovala sam kao izuzetno vredan, blago ekscentričan autsajder koji je svim srcem želeo da postane arhitekta. Ali, to uopšte nisam bila ja.”
“Biti ja” u centru je svakog plana ili želje da živite i radite sa iskrenim samopouzdanjem. “To je osnova, temelj – prvi, najvažniji i zapravo jedini način”, kaže psiholog Dorothy Rowe. "Ukoliko igrate ulogu, ne možete da se ponašate prirodno. Ne možete da verujete svojim instinktima. Stalno se pretvarate, stalno lažete. Ne možete da budete samopouzdani jer ste u stalnom strahu da će ljudi da vas ”provale” – i naravno da hoće.”
Igranje uloga najčešće počinje u detinjstvu. “Ne rađamo se takvi”, kaže Rowe. “Niko nije samopouzdaniji od novorođenog deteta. Međutim, ukoliko vas ljudi iz okruženja kritikuju, stalno žele da budete nešto drugo ili vas prihvataju samo onda kada radite ono što žele, odrašćete plašeći se da budete ono što stvarno jeste, obeleženi parališućim strahom od odbacivanja.”
Razjasnite svoja osećanja
Ukoliko ste se prepoznali, Rowe vam savetuje surovo samo-preispitivanje, naročito kada su u pitanju osećanja, ono što osećate je ono što zapravo jeste. Možemo da kontrolišemo kako se ponašamo i šta govorimo ali da obuzdamo osećanja znatno je teže. “Kada osećate nešto, naročito ako je u pitanju mešavina emocija, posvetite se tome i pokušajte da shvatite šta to stvarno znači”, kaže Rowe. “Na primer, veliki broj ljudi mi je tokom terapije rekao “Ja se nikada ne ljutim”. Kasnije kažu da imaju migrene ili da se osećaju “anksiozno” ili “uplašeno”. Morate da otkrijete šta je u korenu svih tih osećanja. Najčešće je u pitanju ljutnja. Zbog čega ste ljuti?”
Kada je konačno shvatila šta želi, Jelena je upisala kurs glume pri lokalnom pozorištu. Sada je stalni član trupe, ali još uvek radi i kao arhitekta, naravno u mnogo manjem obimu. “Moji roditelji bili su zabrinuti, ali sada su zadovoljni jer me vide srećnu. Moj odnos sa njima mnogo je bolji. Čini mi se da je sve jednostavnije i lakše – prijateljstva, veze, pa čak i odabir odeće ujutru”, kaže Jelena. “Imam znatno manje novca i ne toliko siguran posao, ipak osećam se mnogo sigurnije nego ranije.”
Zašto je stvaranje i održavanje samopouzdanja toliko problematično? Mislim da je, barem delimično razlog, zato što zahteva svakodnevno odlučno posvećivanje; na kraju, to je obavezivanje prema sebi.
Samopouzdanje nije nešto što se jednostavno desi kada nam ide dobro u životu. Zapravo, ponekad se osećamo najmanje samopouzdani kada smo najuspešniji.
Odluka da se posvetimo sopstvenom samouzdanju veoma je slična odluci da redovno vežbamo: svesni smo da moramo da vežbamo kako bismo mogli da uživamo u rezultatima, ali često jednostavno ne želimo. Govorimo sebi “Vežbaću kada se budem osećala spremnom”, a onda se pitamo zašto nikada nismo spremni. Zapravo, u početku moramo da nateramo sebe. Što više vežbamo, bolje se osećamo i želimo da nastavimo. Upravo ovo obavezivanje da ćemo da radimo nešto pozitivno za sebe ključno je za stvaranje samopouzdanja.
Moramo da prestanemo sa očekivanjem potvrđivanja koje dolazi spolja – koje, na kraju krajeva, dolazi retko – i da počnemo da volimo sebe onakve kakvi smo sada, istovremeno zamišljajući kakvi želimo da budemo u budućnosti. Sposobnost razvijanja konstruktivnog i potvrđujućeg mišljenja o sebi izuzetno je važna: to je prvi korak ka razvijanju samopouzdanja.
Zabeležite u dnevnik sve što cenite kod sebe.
- Osobine koje najviše cenim kod sebe su...
- Odlike koje čine da se dobro osećam su...
- Ljudi često govore da sam dobra u...
- Najbliži prijatelji me cene zbog...
- Ponosna sam na sebe zbog...
- Navedite sve osobine, osećanja, aktivnosti ili veze koje su vam bitne, to su neodvojivi delovi vašeg samopouzdanja. Ukoliko vam je teško to da uradite, zamislite šta bi vaš najbolji prijatelj rekao o vama.
Za dadilju Saru, stalno izvinjavanje za sve „nedostatke” – neuspeo ručak, neuredan stan, neuspeh pri držanju dijete – postao je obrazac ponašanja, svakodnevna navika. Svako ko je poznaje u stanju je da vidi njene kvalitete – kreativnost, pozitivnost, divan odnos sa decom – ali Sara jednostavno odbija da ih prihvati. Činjenica da je uvek spremna da pohvali druge samo pojačava kontrast.
„Znam u čemu sam dobra“, priznaje Sara (44), „ali sam sklona da se fokusiram isključivo na svoje nedostatke“. Njen desetogodišnji sin pohađa prestižnu privatnu školu, naravno kao stipendista, gde su roditelji ostale dece uglavnom izuzetno uspešni i imućni. Istovremeno, Sarini poslodavci su ljudi mnogo boljeg materijalnog stanja od nje. „Okružena sam ljudima koji su, makar gledano spolja, znatno uspešniji od mene. Mislim da je moje ponašanje zapravo reakcija na to. Želim da naglasim koliko su bolji pre nego što oni sami to učine.“
U pitanju je uobičajena greška. Čak i kada smo uspeli da sagledamo i priznamo sopstvene kvalitete, važno da je ne potenciramo ili da se plašimo svojih slabosti. Izbegavanje izazova pod parolom „Ja to ne umem“ može da bude primamljivo, baš kao i isticanje i naglašavanje nedostataka pre nego što ih drugi primete.
„Nemojte da mislite da vas ljudi stalno procenju“, kaže psiholog Mind Gym-a Danielle Heffernan. „Naravno da povremeno upoređujemo druge osobe – ali uglavnom smo posvećeni sebi, fokusirani na sopstveni univerzum.“ Izbegavajte uprošćena upoređivanja, kaže psihoterapeut Sue Cowan-Jenssen. „Život je previše kompleksan da bismo posmatrali sve kao „pobednike“ ili „gubitnike“. Ljudi koji pobeđuju u nečemu sigurno neće biti toliko uspešni u nečemu drugom. Da biste bili vrhunski uspešni, nešto morate da žrtvujete.
Kada sledeći put budete preispitivali svoje nedostatke, razmislite o drugoj strani. Možda niste dobar govornik ali ste odličan slušalac. Sara možda nije ostvarila dinamičnu karijeru kojoj se divi kod drugih, ali je zato ispunila svoj cilj da ostane kod kuće sa sinom od njegovog rođenja, dok istovremeno zarađuje dovoljno za pristojan život radeći važan posao.
Usredsredite se na pozitivno
Dugotrajno premišljanje o onome što smatrate svojim nedostacima vodi ka neuspehu, kaže life coach Rasheed Ogunlaru. „To je kao da kažete sebi „Nemoj da razmišljaš o plavom slonu“. Na kraju ćete da mislite kako imate velike slabosti kada ste zapravo osrednji ili jednostavno ta oblast nije vaša jača strana.“ On predlaže da se usredsredite na svoje pozitivne osobine. „Zapišite svoje kvalitete, stvarno razmislite o njima, pitajte ljude u koje imate poverenja šta misle. Osobe koje deluju kao najbolje su one koje čine da se sećate njihovih kvaliteta i uspeha pre nego nedostataka.“ Kada rizikujete ili se nađete u situaciji u kojoj se ne osećate prijatno, izražavajte samopouzdanje na diskretan način: osmehom, dobrim držanjem i kontaktom očima.
Sara je shvatila da nešto mora da promeni kada je načula sina kako se izvinjava prijateljima zbog stana u kome žive. „Bilo je strašno“, priznaje, „Luka me je kopirao u potpunosti. Uprkos tome što je imao hiljadu razloga da bude ponosan na sebe, fokusirao se isključivo na ono što nema. Sada, kad uhvatim sebe kako razmišljam negativno, prestanem. Naravno, što više vežbam, deluje mi sve lakše i prirodnije“.
Sledeći korak u ponovnom otkrivanju samopouzdanja jeste da počnete da posmatrate sebe iz bezuslovno tople perspektive, kaže Cecilia d’Felice. Često mislimo da nas ljudi doživljavaju na isti način kao i mi sami, uz izraženo kritički sud. To samo dodatno podriva naše samopouzdanje.
Jedan od načina da se odnosimo prema sebi sa ljubavlju i saosećanjem je da zamislimo kakvi želimo da budemo, a ne kakvi jesmo. Tada i počinjemo da budemo takva osoba. Rečima grčkog filosofa Epikteta “Najpre reci sebi šta bi želeo da budeš; potom učini što moraš da učiniš“.
Nastavite da radite na sebi i zapisujte u dnevnik. Odgovorite na sledeća pitanja:
- Biti pozitivna, samopouzdana osoba znači da ću mišljenje koje imam o sebi da poboljšam na sledeći način…
- Biti pozitivna, samopouzdana osoba znači da ću da promenim svoj život na sledeći način…
- Biti pozitivna, samopouzdana osoba znači da ću sebe da vidim kao…
- Biti pozitivna, samopouzdana osoba znači da će drugi da me vide kao…
Ukoliko vas obuzmu sumnje, negativnost ili kritičnost, pokušajte da te misli ostavite na stranu i vratite se na zadatak. Koncentracija je neophodna ako želimo da istreniramo um i stvorimo bolji stav prema sebi. Možda će vam biti lakše da uradite ovu vežbu sa prijateljem kome verujete. Ako radite sa nekim ko vam je blizak, podstičete jedno drugo i osećate se samopouzdanije. Kada primetite da vaš prijatelj gubi samopouzdanje, podsetite ga koliko mu dobro ide.
Naglasite pozitivno
Na početku dana, pre sastanka, izlaska, prezentacije ili nekog drugog događaja gde želite da predstavite sebe u pozitivnom svetlu, odvojite nekoliko trenutaka da podsetite sebe šta cenite, do čega vam je stalo i šta vas inspiriše. Zapitajte se koje su prednosti ovog načina razmišljanja, da li ima neke razlike u razultatima? Takvo gledanja na stvari svakako povećava šanse za pozitivan ishod, zar ne?