Zaboravite sumnje i prihvatite svoje kvalitete – pravo samopouzdanje počinje u vama.
Jelena je živela po pogrešnom scenariju skoro 26 godina. “Moji roditelji bili su arhitekte, moja starija sestra je arhitekta, i ja sam, još kao sasvim mala, odlučila da ću da budem arhitekta”, kaže Jelena (31). “Moji roditelji nisu bili grozni, dominantni ljudi – jednostavno su bili roditelji puni ljubavi koji su za mene želeli ono što su smatrali najboljim. Imam knjige i sveske iz osnovne škole u kojima piše “Biću arhitekta kada porastem” – danas mi to deluje strašno”. Jelena je polagala prijemni, nije prošla, polagala je ponovo sledeće godine i upisala arhitekturu. Sa 26, nakon mnogo napornog rada, diplomirala je – ipak, nedostajalo joj je samopouzdanje u mnogim oblastima života. “Sve mi je delovalo preteško – učenje, ispiti, posao, pa čak i društveni život. Gledano spolja, delovala sam kao izuzetno vredan, blago ekscentričan autsajder koji je svim srcem želeo da postane arhitekta. Ali, to uopšte nisam bila ja.”
“Biti ja” u centru je svakog plana ili želje da živite i radite sa iskrenim samopouzdanjem. “To je osnova, temelj – prvi, najvažniji i zapravo jedini način”, kaže psiholog Dorothy Rowe. "Ukoliko igrate ulogu, ne možete da se ponašate prirodno. Ne možete da verujete svojim instinktima. Stalno se pretvarate, stalno lažete. Ne možete da budete samopouzdani jer ste u stalnom strahu da će ljudi da vas ”provale” – i naravno da hoće.”
Igranje uloga najčešće počinje u detinjstvu. “Ne rađamo se takvi”, kaže Rowe. “Niko nije samopouzdaniji od novorođenog deteta. Međutim, ukoliko vas ljudi iz okruženja kritikuju, stalno žele da budete nešto drugo ili vas prihvataju samo onda kada radite ono što žele, odrašćete plašeći se da budete ono što stvarno jeste, obeleženi parališućim strahom od odbacivanja.”
Razjasnite svoja osećanja
Ukoliko ste se prepoznali, Rowe vam savetuje surovo samo-preispitivanje, naročito kada su u pitanju osećanja, ono što osećate je ono što zapravo jeste. Možemo da kontrolišemo kako se ponašamo i šta govorimo ali da obuzdamo osećanja znatno je teže. “Kada osećate nešto, naročito ako je u pitanju mešavina emocija, posvetite se tome i pokušajte da shvatite šta to stvarno znači”, kaže Rowe. “Na primer, veliki broj ljudi mi je tokom terapije rekao “Ja se nikada ne ljutim”. Kasnije kažu da imaju migrene ili da se osećaju “anksiozno” ili “uplašeno”. Morate da otkrijete šta je u korenu svih tih osećanja. Najčešće je u pitanju ljutnja. Zbog čega ste ljuti?”
Kada je konačno shvatila šta želi, Jelena je upisala kurs glume pri lokalnom pozorištu. Sada je stalni član trupe, ali još uvek radi i kao arhitekta, naravno u mnogo manjem obimu. “Moji roditelji bili su zabrinuti, ali sada su zadovoljni jer me vide srećnu. Moj odnos sa njima mnogo je bolji. Čini mi se da je sve jednostavnije i lakše – prijateljstva, veze, pa čak i odabir odeće ujutru”, kaže Jelena. “Imam znatno manje novca i ne toliko siguran posao, ipak osećam se mnogo sigurnije nego ranije.”
