Verovatno ste do sada čitali o tome da treba živeti u sadašnjem trenutku. O tome govore mnogi, budisti, ljudi koji se bave meditacijom, Echart Tolle i mnogi, mnogi drugi. To je zaista istina. Jedini način da budemo srećni, ispunjeni i mentalno zdravi je da živimo u sadašnjem trenutku, sada i ovde. Ali šta to zaista znači i kako da to ostvarimo u praksi? Koje sve prepreke treba da otklonimo kako bismo zaista mogli da živimo u sadašnjem trenutku? To su neka od pitanja na koja ću odgovarati u ovom tekstu.
Živeti u sadašnjem trenutku ne znači nemati prošlost i ne planirati svoju budućnost. Živeti u sadašnjosti samo znači ne biti vezan, ne biti rob "prošlosti i budućnosti". Zvuči jako jednostavno i logično zar ne? Ali zašto onda to mnogima ne polazi za rukom? Zašto mnogi i dalje veći deo svog bivstvovanja žive u "prošlosti i budućnosti"?
Zašto stavljam "prošlost" i "budućnost" pod znake navoda? Zato što ne postoje u realnosti. Ako živite u "prošlosti ili budućnosti" vi ustvari živite u svojim mislima, u svojoj imaginaciji, u svom umu. U realnosti postoji samo sadašnjost i ništa više. Prošlost podrazumeva mentalnu rekonstrukciju i sećanja na događaje koji su se nekada desili. Budućnost se odnosi na zamišljanje nečega hipotetičkog što želimo ili ne želimo da nam se desi. To znači da su i prošlost i budućnost samo konstrukcije uma, nastale zahvaljujući imaginaciji.
Šta je subjektivna realnost
Da bismo putem imaginacije konstriusali neke doživljaje potrebno je da se koncentrišemo, da se udubimo u te imaginacije kako bi smo ih kreirali, produbili i kreirali emocije i telesne senzacije. To znači da je za to potrebno ulaganje svesnog napora. Ako se neudubljujemo u sopstvene misli i emocije one ubrzo nestaju, gube se i blede. Imajete tu činjenocu na umu kada se misli i emocije ponovo pojave u vašem umu.
Probajte da usmerite vašu pažnju na nešto što se dešava u sadašnjosti ali se u isto vreme neopirite mislima i osećanjima koja su tu jer su i ona tu u sadašnjem trenutku.
Samo se nemojte baviti njima i videćete šta će se desiti. Probajte ovaj mali eksperiment sa nekim emocijama umerenog intenziteta. Ako imate jake negativne emocije i negativne misli koje se uporno ponavljaju prvo naučite kako da se nosite sa njima.
Ljudski um ima sposobnost imaginacije, sposobnost da zamišlja stvari koje ne postoje u sadašnjem trenutku. Naš um može da stvara mentalne slike, misli, emocije i telesne senzacije. Ta četiri elementa čine svaki naš svesni doživljaj. Kada je neki od tih doživljaja koji stvaramo u umu praćen jakim emocijama i telesnim senzacijama, mi imamo doživljaj, odnosno utisak da to što zamišljamo jeste realnost.
Ljudi imaju implicitnu tendenciju da sve što doživljaju u svom umu i telu proglase za realnost, za apsolutnu istinu. Na primer, ako osećam strah znači da je situacija u kojoj sam trenutno opasna. Da li je to zaista tako? Nije, ali ljudi kada doživljavaju emocije oni često zaborave na to da su ti doživljaji posledica onoga što zamišljaju a ne nužno onoga što se zaista dešava izvan njihovog uma.
To je to subjektivna realnost kreirana u umu. Subjektivna realnost nije isto što i spoljašnji svet. Svako ko želi da izađe iz unutrašnjeg matriksa i sveta imaginacije kako bi živeo u sadašnjosti treba da nauči da kada automatski i po navici upadne u svoj svet mašte, podseti sebe na razliku između mašte i realnosti.
Prilagođeno sa: Vaš psiholog