Unutrašnja praznina i beg od sebe, nisko samopoštovanje i osećanje manje vrednosti, predstavljaju osnovu radoholičarske zavisnosti. Kao i kod svih bolesti zavisnosti i ovde je reč o popunjavanju unutrašnje praznine, nemogućnosti susretanja sa samim sobom u trenucima nerada koji se opisuje kao praznina, te tako poseže za poslom koji je ispunjava.

Radoholizam je progresivan. To znači da je osoba sve više i više opterećena poslom, sve više o njemu razmišlja, dok konačno njime ne zameni sve sfere života. Posledice prvo primećuje krug poznanika za koje više ne može da odvoji vreme, a zatim se zapostavlja krug najbližih prijatelja, porodični život se zanemaruje. Često dolazi do fizičkih smetnji kao što su glavobolje, umor, bol u grudima, zadihanost pri najmanjem naporu, nervozni tikovi ili vrtoglavica. Radoholičari su puni gneva, nemira, imaju nesanice, poteškoće s koncentracijom, napeti su, razdražljivi i imaju nagle promene raspoloženja od euforije do depresije.

Voleti svoj posao do poslednjeg daha


Ljudi žive duže i zdravije ako su zadovoljni poslom koji rade. Ima i onih koji jednostavno mrze ono što rade. Oni su frustrirani, imaju osećaj nemoći, ljutnje, besa i neprijateljstva, i konstantno pružaju otpor. Kada dođu kući s posla neraspoloženje kompenzuju konzumiranjem alkohola, pušenjem velikog broja cigareta, prejedanjem... Poremeti im se san, dobiju drugačiji fizički izgled koji ukazuje na hronično nezadovoljstvo, upalih su očiju i umornog izraza lica.

Izbegavanje rada kao neophodnog kreativnog izražavanja ili lenčarenje nije izlaz iz ovakvog problema. Ljudi koji završe svoj radni vek penzionisanjem i prestanu s radnim aktivnostima, počinju da oboljevaju i žale se na različite tegobe. U prirodi stvari je da ono što je beskorisno uskoro izumre. Te tako, radoholičari uplašeni za svoj život, rade do poslednjeg daha. Napredovati, odnosno raditi, znači preživeti i evoluirati.

Tajna dugovečnosti i zdravlja


Ljudi koji se osećaju korisnima ne propadaju i ne obolevaju. Aktivnost, osećaj korisnosti i napredovanje tajne su dugovečnosti i zdravlja. Osećajte se i budite korisni. Doprinosite napretku života čiji ste deo. Bilo koji posao da radite znajte da je on koristan. Postoji bezbroj rutinskih poslova, a rutina je ta koja pričinjava nezadovoljstvo, a daleko je manje onih poslova koji su kreativni. Svaki posao, rutinski ili ne, uključuje ponavljanje i disciplinu. Osoba kojoj nedostaje unutrašnja svest, neizbežno i brzo dolazi do tačke gde ponavljanje u poslu počinje da izaziva dosadu i iscrpljenost. Tako se razvijaju svi ostali simptomi. Osoba koja se oseća sigurnom nalazi kreativna rešenja za rutinski posao. Ona nema naviku da opaža šta je to dosadno ili zamarajuće. Takvi ljudi imaju hrabrost da pronađu posao koji im se dopada.

Terapeuti mogu da pomognu svojim klijentima, ne tako što će im naći bolji posao, niti da učine da zavole posao koji već rade, već tako što će prepoznati simptome koje klijenti povremeno imaju, vodeći ih do zdrave, spontane svesti o sebi, ukazujući na to gde leži istinsko rešenje.