Kad se godina približi kraju, kad nova zakuca na vrata, da li će vam ostati neki "nezavršeni posao" koji vam crpi energiju?
Znam da moram početi nešto novo
Zastanite na trenutak dok čitate ove reči i osetite tu JA koja je pozadinski svedok svih vaših uspeha i poraza, radosti i tuga, koja je bila tu dok ste bili devojčica i biće i onda kad zagazite u pozne godine.
Ta JA nije podložna zakonitostima prostora i vremena i vrlo je lekovito negovati odnos s NJOM. ONA je naša suština, dobro zna šta je za nas najbolje i stalno nam šapuće glasom snova i intuicije. Svesna je šire slike našeg života, dok se naša svakodnevna svest gubi u mrežama prolaznih detalja.
Četiri vrste početaka
Nove godine tradicionalno započinju poljupcima, šampanjcem i nadobudnim novogodišnjim odlukama. Od 1. januara ćemo - prestati pušiti, početi vežbati, biti ljubazni prema saradnicima... Mašta nema granica. 1. januara sve će se promeniti, samo tako! Najčešće i verujemo da će tako biti sve dok nas svakodnevica opet ne zarobi u svoju kolotečinu. No ako napravimo dobar plan i osiguramo potrebne resurse, možemo taj simboličan datum iskoristiti i kao podsticaj za željene promene!
Janice Van Dyck, autorka novele u kojoj opisuje kako je mlada žena obolela od raka odlučila sama odrediti u kojim će uslovima završiti svoj život, definisala je četiri vrste početaka:
Počeci „Jedva čekam" su oni koje smo sami odabrali i odnose se na novo razdoblje u životu - , sklapanje braka, novi posao, preseljenje... Ti počeci mogu biti vrlo uzbudljivi i puni oduševljenja, a iziskuju i puno energije kako bismo proširili granice svog dosadašnjeg sveta.
Izjave „Znam da moram početi nešto novo" govore da smo kognitivno svesni potrebe za nečim novim, no istovremeno pokazuju i to da izbegavamo zaista krenuti jer deo nas to zapravo ne želi.
Počeci „Molim vas, nemojte me terati na to!" teški su jer su drugi ljudi ili životne okolnosti inicirali promenu, što može proizvesti osećaj bespomoćnosti.
„Šta sad? Odakle da krenem?" najteži je oblik novog početka, označava da smo neočekivano upali u „rupu" i tad prvo gledamo kako se iz nje izvući. Uzrok takvih promena najčešće su bolest, smrt, katastrofe, a praćene su stanjem šoka ili intenzivnim emocionalnim reakcijama i predstavljaju veliki stres.
Imajući na umu da nam se u životu mogu dogoditi svi ti oblici promena, željeni i neželjeni novi počeci, dobro je naoružati se resursima:
- Prihvatiti i biti otvoreni prema promenama. Teći s rekom - osluškivati nove tendencije i razvijati fleksibilnost i prilagodljivost.
- Imati spremne odgovarajuće strategije kako se nositi sa situacijom ako je ona stresna. Na nju možete malo uticati. Tu pomažu znanja kako psihofizički održavati dobro stanje.
- Negovati pozitivnu perspektivu - gledati promene na pozitivan način.
- Znati gde potražiti pomoć kad zatreba.
Slušajmo svoje srce
„Nije stvar u tome koliko godina živimo, nego u tome koliko života ima u tim godinama!" izreka je pripisana Abrahamu Lincolnu.
I zaista, ako zamislimo da se nalazimo negde pri kraju svog životnog puta i gledamo unazad, ono što pamtimo kao važno i vredno, stvari su u kojima smo sledili nadahnuće svog srca, a ne mozga.
Započnimo planiranje novih početaka osluškujući svoje srce! Kao prvo, pronađimo one slike, misli, planove od kojih nam celo biće zatreperi radosnim iščekivanjem, dopustimo sebi da uživamo u njima s osećajem znanja kako ih možemo ostvariti, koliko god nam se činili „nerealni". Naši snovi pokazuju smer našeg srca i duše! Tek nakon toga uključuje se um, čiji je zadatak da mudro proračuna rizike i osmisli korake kako te snove možemo realizovati.
Neka sledeća godina bude ona koju posvećujemo slušanju svog srca! Kao što je jednom rekao Steven Spielberg: „Svi iznimno uspešni ljudi su sanjari, samo ne postižu svi sanjari izniman uspeh!". U tom smislu neka nam smer pokažu snovi, a um neka raskrči put da ih ostvarimo!
Izvor: Sensa klub
