Ljubomora je složena emocija koja obuhvata osećanja u rasponu od sumnjičavosti preko besa do straha do poniženja. Pogađa ljude svih starosnih dobi, pola i seksualne orijentacije, a najčešće se javlja kada osoba opazi pretnju za vezu od treće osobe. Pretnja može biti stvarna ili izmišljena.
Na ljubomoru se često misli u kontekstu romantičnih veza: dečka koji, na primer zabranjuje svojoj devojci da razgovara sa drugim muškarcima ili osobe koja ne može da podnese da njen bivši partner objavljuje slike sa novim partnerom na Facebooku. Ali, osećaj se može pojaviti u gotovo svim vrstama ljudskih odnosa - od braće i sestara koji se takmiče za roditeljsku pažnju do saradnika koji pokušavaju da impresioniraju svog šefa.
Iako je ljubomora bolno emocionalno iskustvo, evolucijski psiholozi ne smatraju je emocijom koju treba potisnuti, već emocijom na koju treba obratiti pažnju, kao signal ili poziv na buđenje da je vredna veza u opasnosti i da je potrebno preduzeti korake da se povrati naklonost partnera ili prijatelja. Kao rezultat toga, ljubomora se posmatra kao neophodna emocija, jer čuva društvene veze i motiviše ljude da se upuste u ponašanje, koje održava važne odnose.
Istraživanje je otkrilo mnoge uzroke krajnje ljubomore, uključujući nisko samopoštovanje, visok neurotizam i osećaj posesivnosti prema drugima, posebno prema romantičnim partnerima. Strah od napuštanja je takođe ključni motivator.
I muškarci i žene osećaju ljubomoru. Neki dokazi ukazuju na to da u kontekstu romantičnih veza muškarci osećaju veću ljubomoru na seksualnu neveru (stvarnu ili pretpostavljenu), dok žene imaju tendenciju da budu više ljubomorne na emocionalnu neveru.
Neopravdana ljubomora često izaziva nemire u vezi ili nezadovoljstvo, a ljubomorni ljudi se mogu ponašati na nerazuman ili čak opasan način. Ali, ljubomora je prirodan, prilagodljiv osećaj, osmišljen da sačuva važne odnose. Osećaj ljubomore može signalizovati vrednost veze ili činjenicu da se dvoje ljudi udaljava.
Koliko god vredna bila, ljubomora takođe ima potencijal da izazove štetno ponašanje. Može primorati nekoga da opsesivno nadgleda tuđu komunikaciju, odnose i boravište; pokušaj da se smanji njihovo samopouzdanje, ili može čak da se ponaša nasilno.
Iako se to može činiti tabuom, jednostavno priznanje prisustva ljubomore može i pomoći u sprečavanju toga u budućnosti i ojačati odnos u sadašnjosti. Istraživanje emocija koje podupiru ljubomoru može podstaći samorefleksiju, koja može pomoći u razvijanju unutrašnjih sposobnosti suočavanja. Iskrenost prema drugoj strani u vezi ljubomornih osećanja može da podstakne produktivne razgovore o tome šta u vezi nedostaje i kako popraviti vezu.
Ne postoji trenutni lek za ljubomoru. Međutim, prihvatanje da je ljubomora normalno izazivanje negativnih misli i vežbanje svesnosti, mogu pomoći da se smanji njena pojava. Kada je ljubomora nadmoćna, razgovor sa terapeutom može biti od velike pomoći.
Izvor: Sensa