Emocionalni incestnije seksualne prirode. Umesto toga, ova vrsta nezdrave emocionalne interakcije briše granice između odrasle osobe i deteta na psihološki neprikladan način. Kada roditelj traži od svog deteta emocionalnu podršku ili ga tretira više kao partnera nego kao dete, to se smatra emocionalnim ili "prikrivenim" incestom. Ishod ove porodične strukture često daje slične rezultate - u manjoj meri - kao i seksualni incest.
Problemi sa postavljanjem odgovarajućih granica, poremećaji u ishrani, samopovređivanje, nezadovoljstvo u vezi, pitanja seksualne intimnosti i zloupotreba supstanci uobičajene su reakcije na emocionalni incest. To što dete može odrasti, otići iz ove vrste okruženja, napustiti dom iz detinjstva i postati zrelo, ne znači da izvorna pitanja disfunkcije prestaju da postoje. Zapravo, neke od gore opisanih posledica počinju se manifestovati tek u odrasloj dobi. Primeri emocionalnog incesta uključuju:
- Tražiti od deteta savet za pitanja odraslih. Porodične poteškoće, seksualna osećanja, brige o problemima koji ne uključuju direktno dete, sve su to teme pogodnije za razgovor sa odraslima. Pozivanje dece u probleme odnosa odraslih može zamagliti granice. Roditelji ne bi trebalo da se oslanjaju na svoje dete da ih vodi kroz romantična ili društvena previranja. Tražeći savete o pitanjima odraslih, dete se suptilno postavlja na mesto odgovornosti. Uloge su zamenjene.
- Ego glad. Ponekad će roditelji ohrabriti ili navesti svoje dete da dosledno hvali njihov trud ili čak ličnost. To se može učiniti u privatnosti sopstvenog doma ili u javnosti gde drugi odrasli mogu videti detetovo očigledno obožavanje roditelja. Potreba roditelja da se oseća važno može da bude toliko dominantna, primoravajući dete da zauzme pozadinsku ulogu zbog narcizma roditelja.
- Sindrom najboljegprijatelja. Kada su roditelji najbolji prijatelji sa svojim detetom, često se javljaju problemi sa ličnim granicama. Ovo ponašanje utiče na disciplinu, očekivanja i ličnu odgovornost. Imati poverenika koji nije sposoban ili spreman za odnose sa odraslima prisiljava dete da ostavi po strani svoj društveni i psihološki svet za dobrobit svojih roditelja.
- Uloga terapeuta. Stavljanje deteta u glavnu ulogu u emocionalnoj krizi ili odnosu odraslih oduzima im sopstvene odnose i sposobnost da nauče socijalizaciju prilagođenu uzrastu. Kasnije u životu dete će se možda osećati prijatnije brinući se o tuđim emocionalnim potrebama, nego o svojim. U nekim slučajevima odraslom detetu može biti teško da ima stabilnu romantičnu vezu, jer potreba za krizom nadjačava potrebu za solidnošću.
Emocionalni incest će se najverovatnije dogoditi kada je roditelj usamljen. Novorazvedeni roditelji mogu intenzivno osećati odsustvo partnera. Oni mogu imati nove odgovornosti i nove uloge i kao roditelji i kao odrasli. Budući da ih deca podsećaju na supružnika, pojava emocionalnog incesta može biti povećana.
Postoji mnogo razloga zbog kojih dete ne može prijaviti emocionalni incest. Teško je odrediti koncept. Nema fizičkog zlostavljanja i nije seksualno. Kada roditelj postane najbolji prijatelj, to može izgledati kao potpuna suprotnost emocionalnoj disfunkciji.
Pored teškoća da se utvrdi šta nije u redu, dete može uživati u nekim osećanjima koja proističu iz emocionalnog incesta. Možda se osećaju važnima ili posebnim, jer su oni poverenici svojih roditelja. Iako najverovatnije znaju da se prema njima postupa drugačije od dece oko njih, osećaj zrelosti može biti uzbudljiv. Deca takođe mogu imati osećaj da se osećaju korisno ili čak moćno, jer su ona ta koja vode svoje roditelje na putu odraslih. Iz svih ovih razloga, detetu je teško da traži podršku.
Ako ste bili uključeni u emocionalno incestuozni odnos sa roditeljem, najverovatnije ste bili zanemareni. Možda kao dete niste iskusili disciplinu, strukturu ili vođenje. Za odrasle osobe, ove veštine su imperativ za funkcionisanje u društvu. Uz stručni rad sa terapeutom, moći ćete da otpustite sve ove potisnute emocije.
Izvor: Sensa