OVO SMO NAUČILI JOŠ U DETINJSTVU, A LOŠE JE: Kako da iskorenite laž - sprečite posledice!

Svi lažu, i deca i odrasli. Evo koji su najčešći uzroci laganja

Shutterstock

Često kažemo da svi lažu i to je tačno jer ne postoji osoba koja nikada nije izgovorila neistnu, šta god da je bio motiv. Čak i bele, bezazlene lažu su laži, tj. iskrivljavanje istine za određenu svrhu ili nameru.

Zašto ljudi lažu? Postoji nekoliko razloga:

-Da skrenu pažnju na sebe (deca lažu da bi privukla pažnju odraslih)

-Da se zaštitite od osude ili kazne

-Da dobiju ohrabrenje, pohvalu, podršku

-Da opravdaju svoj kukavičluk

-Da stvore iluziju kontrole.

Takođe, osoba laže kada su u pitanju određeni mentalni poremećaji (narcistički, histerični ili granični poremećaj; šizofrenija…)

Ako osoba ne laže zbog urođenog poremećaja mozga ili centralnog nervnog sistema, koren laži je detinjstvo i naučeni obrasci ponašanja. Deca su surovo iskrena i reći će ako im se nešto ne sviđa. Na primer, da je kolač odvratan. Ali ako emocionalno nestabilna majka na bilo koju istinu reaguje plačem, negodovanjem, manipulacijom, dete nauči da laže zauvek. Tako će dete slagati da mu se kolač sviđa kako se mama ne bi ljutila. Kroz banalne situacije laž postaje oruđe kroz koje dete stupa u interakciju sa spoljnim svetom. Razvija se uslovni refleks da laže, poričući istinu koja nikome nije potrebna. Kada na primer u školi ne bude razumeo lekciju, reći će da jeste, jer mu je glupo da kaže da nije.

Kako laganje funkcioniše u mozgu?

Kada osoba laže, mozak troši oko četiri puta više energije nego inače. On uključuje detektor greške u hitnom režimu, ostavljajući oznaku na izmišljenoj informaciji: „lažno“. Ovo je neophodno da bi i sam lažov u budućnosti mogao da razlikuje istinu od fikcije. Laganje je snažan stres za mozak, nervni i respiratorni sistem. Tokom izgovaranja laži disanje se ubrzava, puls se povećava, znojenje se pojačava. I, naravno, uključeni su nevoljni izrazi lica.

Laži zahtevaju povećanu kontrolu. Ali vremenom i ove telesne funkcije kao pratioci laži nestaju, kada osoba postane patološki lažov. Tada kažemo “laže, a da ne trepne”.

Psiholozi smatraju da je skoro nemoguće iskoreniti laž iz života čoveka, bilo da lažu druge ili sebe. I jedno i drugo je podjednako loše. Ako uhvatite sebe da lažete, analizirajte svoje razloge, postupke, posledice laganja, vaše emocionalno stanje pre i posle izgovaranja laži, emocionalno stanje vaših slušalaca. Možda će vam dobijene informacije pomoći da smanjite stepen laži u vašem životu.

Izvor: Sensa