Apatija je ravnodušnost, psihičko stanje bez strasti i afekata koju karakteriše nezainteresovanost. U nekim situacijama se ravnodušnost smatra poželjnom, ali upadanje u stanje apatije i gubitak interesovanja za sebe i svet oko sebe, može biti pogubno po zdravlje.
Stalni stres, problemi, napetost, razmišljanje o obavezama - sve ovo može dovesti osobu u stanje apatije. Ako su nevolje prisutne u životu stalno, to može dovesti do stanja u kojem osoba počinje da doživljava stvarnu i emocionalnu ravnodušnost prema svemu što ga okružuje.
Često se definiše i kao zaštitni mehanizam koji psiha podstiče kako bi se zaštitila od spoljašnjih negativnih reakcija. Dugotrajna apatija može biti okidač za depresivno raspoloženje, pa i samu depresiju.
Koji su simptomi apatije:
- Nedostaje vam volja ili energije za obavljanje svakodnevnih stvari.
- Oslanjate se na druge ljude da planiraju vaše aktivnosti.
- Nemate želju da naučite nove stvari, upoznate nove ljude ili imate nova iskustva.
- Ne brinete za svoje probleme.
- Ne osećajte emocije kada se dešavaju dobre ili loše stvari.
Ukoliko primećujete kod sebe ili kod bliske osobe simptome apatije, važno je da potrežite pomoć stručnjaka. U početnoj fazi apatije mogu vam pomoći i sledeće tehnike:
1. Odustanite od negovanja samosažaljenja - Često osoba koja upada u apatiju počinje da se intenzivno sažaljeva. Ovo je destruktivna pozicija, jer izaziva pojavu negativnih emocija. Slike sumorne budućnosti počinju da lebde pred vašim očima, svet počinje da izgleda sivo i neprijatno. Istovremeno, negativno se vremenom samo umnožava. Trebalo bi da shvatite da vam u ovoj situaciji ne treba sažaljenje, već efikasno rešenje problema. Dakle, vaš prvi zadatak je da utičete na uzrok koji vas je doveo u apatično stanje. Fokusirajte svoj misaoni proces na ovo.
2. Uradite nešto potpuno neobično. - Ako ste po prirodi društvena osoba, pokušajte da odete na usamljeno mesto gde možete da slušate sebe, svoje misli i osećanja. I obrnuto, ako ste introvertna osoba, izazovite svoju zonu komfora - idite, čak i ako baš ne želite, na bučnu zabavu, idite na izložbu, sklapajte nova poznanstva. Novi utisci i emocije će vas neminovno naterati da napustite prostor apatije.
3. Promenite fizički prostor oko sebe - Ako je moguće, idite na putovanje najmanje nedelju dana. Promena pejzaža dobro osnažuje našu psihu. U istom slučaju, kada okolnosti to ne dozvoljavaju, možete barem napraviti kardinalno preuređenje ili promenu nameštaja u stanu. Tako će mozak početi da percipira poznati prostor i reaguje na njega kao da je nov. A ovo će zauzvrat biti odličan podsticaj za dalje promene.
4. Vežbanje - Ovaj savet će biti efikasan za ljude koji u svakodnevnom životu ne posvećuju dovoljno pažnje sportu. Vežbanje može podstaći proizvodnju endorfina i serotonina, koji se smatraju hormonima sreće. Ako ste sportista (profesionalac ili samo napredni amater), moguće je da je vaše apatično stanje povezano sa umorom i sagorevanjem. U ovom slučaju, naprotiv, biće preporučuje se da se umirite, opustite, zabavite se: čitajte, idite na plažu leti, prijavite se na masažu ili druge procedure koje promovišu opuštanje i vraćaju psihološku ravnotežu.
Izvor: Sensa