Dopaminski detoks postaje sve popularniji u svetu kada je reč o popularnim psihološkim tehnikama koje podrazumevaju ostvarenje balansa u životu. Predstavlja vid uzdržavanja ili "posta" od aktivnosti koje izazivaju zadovoljstvo, odnosno podstiču lučenje dopamina, hormona sreće. Na sajtu Medical News Health ističu da ne postoje naučni dokazi za ovu metodu. Oni koji se odluče za dopaminski detoks uglavnom imaju za cilj da smanje svakodnevne stimulanse, kao što su društvene mreže, šećer ili kupovina. Takve navike se zamenjuju tokom detoksa zdravijim navikama i onima koje su manje impulsivnije, a detoks traje do nekoliko dana ili sati.
Veoma je važno napomenuti da detoksikacija dopamina nije naučno istražen pristup, kako se navodi na portalu Medical News Today. Priča o blagodeti dopaminskog detoksa se svodi na iskustva onih koji su ga isprobali, najčešće kao vid odvikavanja od neke navike koja je postala dominantna u njihovom životu.
Kako dopaminska detoksikacija funkcioniše?
Dr Kameron Sepah koji je tvorac dopaminske detoksikacije uglavnom radi sa biznismenima i osobama koji su zaposleni u oblasti tehnologije. Cilj dr Sepaha je da oslobodi svoje klijente zavisnosti od određenih stimulansa, kao što su telefonske notifikacije, tekstovi i obaveštenja na društvenim mrežama. Većina njegovih istraživanja oko ove nove prakse bila je zasnovana na kognitivno bihejvioralnoj terapiji. Opšti koncept iza "detoksikacije" dr Sepaha jeste da ljudi dopuste sebi da se ponekad osećaju "usamljeno" ili dosadno, ili da isprobaju jednostavnije aktivnosti umesto da posežu za brzim zadovoljstvima koji podstiču lučenje dopamina.
"Posteći" od aktivnosti koje pokreću neurotransmitere u mozgu, ljudi postaju manje zavisni od emocionalnih "skokova" koje dopamin pruža. Dopamin je vrsta neurotransmitera u mozgu. Prirodno ga proizvodi telo kao hemijski glasnik i utiče na mnoge fizičke i funkcije ponašanja, uključujući: učenje, motivaciju, spavanje, raspoloženje, pažnju itd. Teorija o dopaminu se zasniva na tome da višak ili nedostatak proizvodnje dopamina može izazvati mentalna oboljenja. Kako navode autori dopaminskog detoksa, izloženost ogromnim nivoima stimulusa može izazvati zavisnosti od određenih supstanci ili aktivnosti.
Tokom detoksikacije dopamina, osoba izbegava okidače dopamina u određenom vremenskom periodu - od jednog sata do nekoliko dana. Detoksikacija dopamina zahteva od osobe da izbegava bilo kakvu vrstu uzbuđenja koja izaziva zadovoljstvo. Više ili jedna navika koja stimuliše proizvodnju dopamina zabranjena je tokom detoksikacije. Autori dopaminskog detoksa smatraju da do kraja detoksikacije, osoba može da se oseća više usredsređeno, uravnoteženo i manje pogođeno svojim uobičajenim okidačima dopamina. Međutim, važno je napomenuti da istinska detoksikacija dopamina, čak i ako osoba uspešno izbegava sve aktivnosti koje podstiču lučenje dopamina, nije moguća.
Ljudsko telo prirodno proizvodi dopamin, čak i kada nije izloženo određenim stimulansima. Tačniji opis detoksikacije dopamina je period apstinencije, ili "isključivanja" iz sveta. Međutim, termin "detoks dopamina" po svojoj prirodi je problematičan, i uopšte nije naučno tačan. Sam dr Sepah kaže da ime ne treba da se tumači bukvalno. Naučno je dokazano da potpuna detoksikacija od prirodnog dopamina nije moguća.
Međutim, odluka da se odvojimo od određenih impulsivnih ponašanja može doneti neke zdravstvene benefite. Na primer, ukoliko smanjimo upotrebu društvenih mreža, možemo se više fokusirati na poslovne zadatke i prioritete. Dopamin često ometa pažnju i može biti prepreka nekim ljudima da ostvare svoje ciljeve. Ljudi se prepuštaju ponašanjima koja čine da se osećaju dobro, kao što su skrolovanje po društvenim mrežama ili preterano gledanje svoje omiljene serije. Istina je da ove navike, ukoliko preuzmu većinu vašeg vremena, mogu smanjiti produktivnost i fokusiranje na važnije aktivnosti koje se odnose na zdravstvene ciljeve, posao, organizaciju kućnih poslova, vreme sa bliskim ljudima itd.
Prava "detoksikacija dopamina" je nemoguća jer mozak nastavlja da proizvodi dopamin sve vreme. Međutim, ograničenjem određenih ponašanja, kao što je trošenje sati na skrolovanje, konzumiranje slatkiša, igranja igrica ili gledanje serija, mogu pozitivno uticati na svest i zdravlje. Uzdržavanje od aktivnosti koje potiču od impulsa može se pokazati korisnim u kratkom vremenskom periodu. Pošto mnoge aktivnosti i supstance kojima se ljudi okreću mogu vremenom uzrokovati zavisnost. Ograničavanje i distanciranje od mreža, brze hrane i televizije može imati sveukupni pozitivan uticaj na um i način života osobe.
Napomena: Ukoliko se suočavate sa nekim oblikom zavisnosti, obavezno potražite pomoć stručnog lica.
Izvor: Sensa