"Gaslighting" je oblik manipulacije u kojoj se žrtva podstiče da posumnja u sopstvenu percepciju, sećanja i zdrav razum. To može biti posebno štetno u odnosima između roditelja i dece jer su deca podložnija manipulaciji i mogu zavisiti od svojih roditelja za emocionalnu i fizičku podršku.
"Gaslighting" manipulacija u odnosima roditelja i dece može imati različite oblike. Na primer, roditelj može poreći da su se desili određeni događaji, kao što je slučaj kritikovanja, lošeg ophođenja ili zanemarivanja u prošlosti. Oni takođe mogu izokrenuti detetove reči ili postupke kako bi izgledali nerazumno ili ludo. Pored toga, oni mogu da koriste svoju poziciju autoriteta da kontrolišu i zastraše dete, koristeći pretnje ili osećaj krivice da bi postigli ono što žele
Ukoliko se praktikuje tokom vaspitanja, "gaslighting" vid manipulacije može imati ozbiljne psihološke posledice po dete, pa čak i kada odraste. To podrazumeva nksioznost, depresiju, nisko samopoštovanje i iskrivljen osećaj stvarnosti. Deca koja su iskusila gaslighting mogu se boriti sa poverenjem i mogu imati poteškoća u formiranju zdravih odnosa u budućnosti.
Ukoliko prepoznate da ste bili žrtva "gaslightinga" od strane roditelja i shvatate da to sada uiče nepovoljno na vaš život, važno je da se posvetite svom mentalnom zdravlju.
Evo koji znakovi ukazuju na manipulaciju roditelja nad decom:
- Poricanje stvarnosti: Roditelj koji se bavi "gaslightingom" može poreći ili umanjiti događaje za koje dete zna da su istiniti. Na primer, mogu poreći da se svađa dogodila, iako je dete jasno pamti. Oni takođe mogu poricati svoje ponašanje ili kriviti dete za to.
- Izvrtanje istine: Roditelj može da izokrene detetove reči ili postupke da bi izgledali nerazumno ili ludo. Na primer, mogu reći da je dete "preosetljivo" ili da "preterano reaguje" na nešto što ga je povredilo ili uvredilo.
- Neprestana kritika:Roditelj koji stalno kritikuje dete i čini da se oseća kao da ne može ništa da uradi kako treba. Oni mogu omalovažavati detetova dostignuća ili odbaciti njihova osećanja i mišljenja kao nevažne.
- Igranje žrtve: Roditelj može sebe prikazati kao žrtvu u vezi, čak i ako su oni ti koji nanose štetu. Oni mogu koristiti sopstvena iskustva ili borbe da bi detetu naveli krivicu da radi ono što oni žele.
- Ponašanje koje kontroliše: Roditelj koji se bavi "gaslightingom" može da koristi svoj položaj autoriteta da kontroliše i zastraši dete. Mogli bi da koriste pretnje ili kazne kako bi naveli dete da se povinuju njihovim zahtevima, ili bi mogli da koriste emocionalnu manipulaciju kako bi se dete osećalo kao da nema drugog izbora.
Izvor: Sensa