LJUDI KOJI NE ŽELE DA ODRASTU: Prepoznajte osobine ljudi sa sindromom Petra Pana

Saznajte koje su karakteristike ljudi sa sindromom Petra Pana i da li možda neke od njih prepoznajete kod sebe.

Shutterstock

Možda znate priču o Petru Panu, dečaku koji živi u magičnom mestu zvanom Nedođija gde nikada ne mora da odrasta. Koliko god divno bilo da nikada ne morate da plaćate račune ili zakazujete pregled kod doktora, u životu je važno postati odgovorna odrasla osoba. Ljudi sa sindromom Petra Pana imaju tendenciju da izbegavaju sve one obaveze i odgovornosti koje zrelost nosi sa sobom.

Sindrom Petra Pana je termin koji se koristi za opisivanje odrasle osobe koja je emocionalno i socijalno nezrela. To je metafora zasnovana na konceptu neodrastanja i zarobljavanja u detinjstvu.
Sindrom Petra Pana nazvan je po dečaku koji nikada nije odrastao, i prvi put ga nalazimo u knjizi psihoanalitičara Dena Kileja iz 1983. godine “Sindrom Petra Pana: Muškarci koji nikada nisu odrasli”. Termin opisuje fenomen odraslih koji stare fizički, ali ne i emocionalno. Kilej se u svom istraživanju fokusirao na muškarce, ali sindrom Petra Pana je zastupljen i kod žena i kod muškaraca.

Odrasli sa sindromom Petra Pana izbegavaju lične i profesionalne odgovornosti odraslog doba jer im nisu dorasli. Sindrom Petra Pana nije zvanična dijagnoza ili stanje mentalnog zdravlja koje priznaje Svetska zdravstvena organizacija ili Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5).Ipak, pomaže da se uoče emocionalne nezrelosti koje možemo videti kod ljudi oko nas ili kod nas samih.

Karakteristike sindroma Petra Pana

Problemi sa dugoročnim planovima: ovi pojedinci više vole da "žive za danas" i pokazuju malo interesovanja za dugoročne planove. Tako da se ponašaju kao deca ili tinejdžeri koji ne moraju da razmišljaju previše dugoročno.

Nemogućnost uspostavljanja dugoročne veze: teško je nekome sa sindromom Petra Pana da bude i u dugoročnoj romantičnoj vezi. Njihov stil privrženosti je sve samo ne siguran i nisu u stanju da se emocionalno posvete nekom drugom. Oni pokazuju znake emocionalne nedostupnosti, kao što su nespremnost da definišu odnose, ili da stalno menjaju partnera. Nisu dovoljno emocionalno zreli da bi mogli da uspostave duboku intimnu vezu sa drugom osobom.

Oni se oslanjaju na druge ljude da se brinu o njima: neko sa sindromom Petra Pana može biti okarakterisan time što je i dalje veoma zavisan od svojih roditelja ili porodice. Oni ne mogu ništa da učine da im pomognu na bilo koji smislen način ili da se istinski odvoje od svojih porodica. Oni uživaju u brizi drugih ljudi“, kaže psihijatar Gauri Kurana.

Nema interesovanja za lični rast: kako starite, rastete i kao osoba. Ali ako je prisutan sundrom Petra Pana, onda nema razloga za odrastanje: ljudi sa ovim karakteristikama uživaju u životu kao tinejdžeri i ne vidite ništa loše u tome.

Teško donošenje odluka: prosečna osoba donosi ogroman broj odluka svakog dana. To je važan deo zrelosti. Neko sa sindromom Petra Pana, međutim, može to da izbegne tako što će neko drugi da preuzme vođstvo. Potpuno su paralizovani kada je u pitanju donošenje odluke.

Problemi sa novcem: nerazborito troše novac i imaju druge probleme sa finansijama. Za nekoga sa sindromom Petra Pana, organizovanje i praćenje ličnih finansija nije važan zadatak. Možda čak i nešto što izbegavaju – sve dok njihov račun nema negativan saldo.

Izbegavanje sukoba i konfrontacija: neko sa sindromom Petra Pana ima emocionalnu zrelost deteta koje ne zna da izrazi i da svesno radi sa svojim emocijama. Kada su u pitanju sukobi i konfrontacije, oni ih izbegavaju što više mogu. Ponekad beže od stvarnosti (igre, televizija, telefon, alkohol), a ponekada se nadure kao tinejdžeri i lupaju vratima po kući.

Zanemarivanje kućnih poslova: stan im je һaotičan, prljav i pretrpan. Njima red nije važan, kao što nije važan ni malom detetu.

Šta uzrokuje sindrom Petra Pana?

Neki stručnjaci veruju da sindrom Petra Pana izazivaju previše zaštitnički nastrojeni roditelji. Roditelji moraju da podržavaju i neguju svoju decu, ali je neophodno i da dete stekne samopouzdanje koje mu omogućava da stane na svoje noge i nauči da preuzme odgovornost. Kako deca rastu, treba da nauče da se nose sa problemima i rešavaju ih.

Recimo da ste imali roditelje koji su bili kao „helikopteri“, odnosno uvek su bili tu i sve vreme uključeni u vaš život. Vodili su računa o svemu i bili previše zaštitnički nastrojeni. Možda su vas bodrili i štitili, ali su takođe stvorili klimav temelj za vaše odraslo Ja. Dakle, osećali ste se nesigurno ili uznemireno kada je došlo vreme da počnete da preuzimate odgovornost za sebe.

Sa druge strane spektra su rodirelji koji zanemaruju ili zlostavljaju svoju decu – strah i nesigurnost odrastanje se mogu manifestovati kod odrasle osobe tako da ona nikada nije sigurna u sebe i plaši se da ne uradi nešto pogrešno, pa radije izbegava sve.
A ako ste došli iz kuće sa ekonomskim ili emocionalnim problemima, gde nikada niste naučili kako da rukujete novcem ili odnosima, ideja da ostanete u istoj situaciji kao odrasla osoba je veoma privlačna.
Na kraju krajeva, sve zavisi od toga šta ste naučili kao dete i kakve su vam temelje postavili roditelji ili staratelji.

Kako se nositi sa sindromom Petra Pana?

Problem je što ljudi sa sindromom Petra Pana nemaju sposobnost da ga prepoznaju u sebi. Oni su u ovoj situaciji veći deo svog života i ne znaju drugi način.
Ako shvatite da vam se dešava „Petar Pan“, ili da vaš bezbrižan način života prodire u druge oblasti vašeg života i izaziva ozbiljne probleme u vašim vezama, profesionalnom životu ili opštem blagostanju, stručnjaci predlažu da započnete terapiju. Oslobodite mesta radoznalosti i saznajte koji je razlog za pravac koji ste preuzeli.

Izvor: Sensa.metropolitan.si